Polaganje: Dobro smo se šibali i ne – nije bilo do predsednika

Tokom prve četvrtine mogla je da se vidi frustriranost na licima srpskih košarkaša, pošto su arbitri dopustili jači kontakt, da ne kažemo tuču.

Bilo je jakih faulova, na ivice nesportske, ali čim smo se adaptirali na takav stil, čim smo počeli i mi da se “šibamo”, do izražaja je došao kvalitet i pitanje pobednika nijednom se nije dovodilo u pitanje.

Foto: FIBA

Ova pobeda apsolutno ništa ne mora da znači za dalji tok turnira, međutim, suvišno je pričati o tome koliko je važno startovati pobedom, pa i protiv Kine.

Posle ovakvih utakmica uvek se postavlja pitanje da li je ekipa koja je pobedila igrala suviše dobro ili je protivnik bio toliko loš. Istina je uvek negde na sredini, jer niti smo mi igrali perfektno, niti je Kina pokazala sve što zna.

Verujem da će Kinezi igrati znatno bolje protiv Portorika i Južnog Sudana i da će se ravnopravno boriti za prolaz u drugu fazu takmičenja.

O utakmici ne bih mnogo jer čvrsto stojim iza reči da pobede protiv Kine, a nadamo se Portorika i Južnog Sudana, ne znače ništa kada krene druga grupna faza, kada nam dođu Italijani i verovatno Dominikanska Republika.

Razlog je jasan – pre samo godinu dana smo se opekli kada smo na Evrobasketu gazili sve redom i potom u osmini finala podbacili i odigrali najgore.

Rile sa pravim stavom. 🫡🇷🇸 pic.twitter.com/xppyJElNZA

— B92 Sport (@b92sport) August 26, 2023

Neću mnogo ni da mračim, u svemu je najvažnija umerenost i treba pohvaliti ekipu za pristup, za to što nisu potcenili rivala i što su odigrali 100% od prvog do poslednjeg minuta. Kapa dole.

Ali praviti deset tekstova o pobedi protiv Kine i nešto analizirati, udubljivati se, nije realno, jer azijski timovi nisu ti koji mogu dati pravi sliku.

Pre ove utakmica Srbija je imala skor 5.0 protiv Azijata, a prosečno je pobeđivala 35 razlike. Slično je učinjeno i u subotu kada je ekipa Svetislava Pešića slavila +42 (105:63).

Ono što me brine jeste što ću verovatno u većini tekstova u prvoj grupnoj fazi ponavljati kako “ovo ništa ne mora da znači”, jer nemamo sebi ravnog protivnika, nemamo nekoga ko je legitiman kandidat za medalju.

Zato ne zamerite ako to budem potencirao.

Navijačima niko ne sme zabraniti euforiju i “loženje”, to je njihovo legitimno pravo i drugačije ne može, ali mi moramo malo drugačije, moramo da vas podsećamo. Ne sve, naravno, ali one najvatrenije. Zato ih verovatno i nerviramo, što je isto u redu.

Nije bilo do predsednika

Foto: FIBA

Uveravali su nas organizatori Svetskog prvenstva da je internet loš u Filipini areni zbog dolaska predsednika države Ferdinanda Markosa mlađeg.

To je bilo u petak na otvaranju šampionata sveta i poverovali smo, jer ima smisla da zbog bezbednosti i dolaska najvišeg državnog zvaničnika bude lošija mreža u i oko najveće dvorane na svetu.

Najveća noćna mora novinara jeste da internet ne radi u dvorani, pošto ste onda kao bez ruku, jer ne možete ništa da pošaljete kolegama u redakciji, niti da sa lica mesta objavite vest.

E, pa, nije bilo do predsednika i noćna mora obistinila se na utakmici Srbije i Kine, pošto su internet i WiFi bili blago rečeno katastrofalni, toliko da sam kraj treće i četvrtu četvrtinu gledao u sobi za medije, ne na tribinama.

Kada novinar nema internet...

...to vam je kao kada:

Pekar nema brašno.

Vodoinstalater nema ključ.

Električar nema šrafciger.

Krojač nema iglu.

Kovač nema čekić.

Mesar nema nož.

Baštovan nema makaze.

Šumar nema sekiru.

Foto: FIBA

To vam je kao auto bez goriva, neupotrebljiv je.

Zapravo, WiFi je lošiji nego kada je predsednik bio u Filipini areni, što dovoljno govori o tome da nije bilo do bezbednosnih protokola, već je do FIBA i loše organizovanosti.

Kada je FIBA u pitanju, problem sa internetom je nešto što se podrazumeva, kolege koje su bile u Kini rekle su nam da je bila slična situacija, ali opet… nekako očekuješ da te osnovne stvari budu u redu.

Pripisaćemo ovo početku turnira i nadamo se da će biti bolje kako šampionat bude odmicao. Poznajući sistem organizacije, to su puste želje, ali… ne preostaje nam ništa drugo nego da se nadamo.

Za sada toliko, pozdrav iz Manile.

Petar Tadić.