Kad ruže uvenu – godina u kojoj je Partizan plakao
Godina 2025. za KK Partizan bila je poput vožnje kroz oluju – puna uzleta, naglih padova i trenutaka koji su stavljali strast, posvećenost i ljubav prema klubu na najveću probu.
Svaki susret u Areni, svaka utakmica na strani, svaki šut ili promašaj nisu košarka – to je emocija i istorija koju sa sobom nosi KK Partizan.
Godina 2025. je donela trenutke euforije i nade, ali i gorčine i razočaranja. Svaki poraz je bio više od statistike, a svaka pobeda tračak svetla u oblacima nesigurnosti.
Ljubav prema klubu bila je testirana više nego ikada, jer uz ime i tradiciju dolazi i teret očekivanja, a 2025. je pokazala da strast i posvećenost ponekad nisu dovoljni da ublaže težinu oluje kroz koju Partizan očigledno mora da prođe.
Tokom perioda od januara 2025. do kraja sezone 2024/25. KK Partizan je prošao put od evropskih ambicija do regionalne dominacije – ostavio je sliku tima koji je napravio ozbiljan iskorak, ali još traži stabilnost na najvišem nivou.
Crno-beli su u tom periodu bili najpre u žestokoj borbi za plasman u plej-of Evrolige, ulazeći u drugi deo takmičenja sa teškim januarskim kalendarom u kojem ih je čekalo šest evropskih duela, uključujući gostovanja Panatinaikosu, Asvelu i Armaniju, kao i derbi sa Crvenom zvezdom krajem meseca.
Upravo taj period je postavio ton nastavku sezone: rezultatska oscilacija je bila očigledna, od važnih pobeda do poraza koji su ih udaljavali od cilja da zakorače u nokaut fazu. Iako je bilo velikih izdanja – ključni porazi od rivala iz vrha tabele, uključujući i tesan poraz u večitom derbiju 71:73, narušili su kontinuitet učinka.
Na kraju regularnog dela Evrolige Partizan je završio na 12. mestu, ostajući bez plej-ofa i prilike da napadne vrh evropske košarke.
U ABA ligi Partizan je uspeo da kroz plej-of napravi seriju bez većih padova i u finalu savlada Budućnost sa 3:1 u seriji. Tako se vratio na tron regionalne košarke i potvrdio status najuspešnijeg kluba u regionu.
Takmičarski gledano, Partizan je tokom ovog perioda delovao kao tim sa jasnim identitetom. Međutim, Evroliga je pokazala da u trenucima kada se lomila sezona nije uvek bilo dovoljno dubine u rotaciji, ni potrebne stabilnosti u šutu i koncentraciji u završnicama.
Upravo te slabosti pravile su razliku u odnosu na evropsku elitu. Sa druge strane, posete u Beogradskoj areni bile su među najvećima u Evropi, što ukazuje da je klub zadržao snažnu vezu sa publikom, čak i kada su rezultati varirali.
Kada se sve sabere, od januara do kraja sezone Partizan je prikazao sliku tima koji ima kvalitet za osvajanje trofeja, koji je u regionu iznad konkurencije, ali koji u Evroligi mora da napravi iskorak ako želi da se vrati u društvo klubova koji se bore za Fajnal-for.
Sezona 2024/25. zato ostaje upisana kao godina u kojoj je ostvareno mnogo, ali i propuštena prilika za nešto još veće: dve titule su donele zadovoljstvo i nadu, ali 12. mesto u Evroligi ostavilo je otvoreno pitanje – šta je potrebno da crno-beli u sledećem pokušaju naprave korak više?
Burno leto i velika imena
Leto i prelazni rok 2025. obeležili su početak jednog od agresivnijih perioda u građenju tima KK Partizan poslednjih godina.
Posle sezone u kojoj su osvojene dve titule na domaćoj i regionalnoj sceni, ali ostvaren neuspeh u Evroligi bez plasmana u plej-of, procenjeno je da je neophodan redizajn ekipe i dovođenje profila igrača koji donose iskustvo, kvalitet i dubinu.
U Beograd su stigla ozbiljna imena. Dolazak Dilana Osetkovskog, "ulaganje" u budućnost kroz Uroša Mijailovića. Potom je stigao Šejk Milton, bek sa NBA iskustvom, koji je trebalo da obezbedi organizaciju igre i napadačku širinu.
Ipak, najzvučnije pojačanje bio je dolazak Džabarija Parkera, bivšeg drugog pika NBA drafta i igrača sa rečitim pedigreom iz Barselone, čiji je potpis označio ambiciju kluba da više ne igra sporednu ulogu u Evroligi, već da se vraća u borbu za Top 8. Ujedno, to je i najveće razočaranje u timu šampiona Srbije...
Međutim, bilo je i odlazaka – Partizan se rastao sa Brendonom Dejvisom, Balšom Koprivicom, Ajzeom Majkom, Frenkom Nilikinom, Ifeom Lundbergom čime je napravljen jasan rez i otvoren prostor za novu strukturu tima.
Početak sezone, međutim, pokazao je da tržišni posao nije gotov. Povrede u bekovskoj liniji (prvenstveno Karlika Džonsa) i oscilacije u igri naterale su klub da nastavi sa intervencijama i tokom same sezone. Međutim, mnogo se kasnilo i niko nije znao o čemu se radi...
A onda... Prvo je stigao Bruno Fernando, centar sa NBA i madridskim iskustvom, kao odgovor na deficit u reketu i manjak fizičkog prisustva. Nedugo zatim doveden je i Nik Kalates, jedan od najboljih evropskih plejmejkera moderne ere, kako bi stabilizovao organizaciju igre, smirio ritam i rasteretio ostatak bekovske linije.
Paralelno sa njima, u tim je već prethodno uključen i Mika Murinen, finski talentovani reprezentativac i najbolji mladi igrač Evrobasketa 2025, koji je možda bio i "top potez" ukoliko gledamo sa marketinške strane.
Ne treba preskočiti vrlo važnu tačku – produženi su ugovori još ranije tokom sezone Sterlingu Braunu, Tajriku Džonsu, Isaku Bongi, Mariju Nakiću...
Ako se sve sabere, prelazni rok 2025. i sezonska pojačanja nisu predstavljala samo listu dolazaka i odlazaka – već manifest ambicije.
Posle titula u ABA i domaćoj ligi, ali i udarca u Evroligi, Partizan je odlučio da više ne bude samo regionalni prvak, već klub koji sistematski gradi ekipu za najveće domete.
Srdjan Stevanovic/Starsport
Razočaranje i odlazak Željka Obradovića
Od početka sezone 2025/26. do kraja kalendarske 2025. godine, KK Partizan je prošao kroz dinamičan i turbulentni period koji je bio obeležen višestrukim promenama, ozbiljnim oscilacijama u igri i rezultatima, ali i dramatičnim događajem koji je potresao ne samo klub već i evropsku košarkašku javnost – odlaskom Željka Obradovića sa klupe.
Sezona je startovala u znaku ambicije i velikih očekivanja. Partizan je u Evroligu ušao sa željom da stabilizuje svoj status u elitnom takmičenju, a nakon dobrog starta sa nekoliko pobeda mnogi su verovali da tim može da se uključi u borbu za bolje pozicije na tabeli, pogotovo imajući u vidu rekordni budžet o kojem se toliko govorilo.
Međutim, kako su se mečevi Evrolige ređali, postalo je jasno da ekipa teško nalazi ritam i kontinuitet. Partizan je beležio i solidne trenutke, kao što su ponekad dramatične pobede i dobri nastupi u Beogradskoj areni, ali su usledili i porazi koji su naglašavali nedostatak stabilnosti protiv jakih rivala, a rezultati pod pritiskom evropskih utakmica sve više su izazivali zabrinutost među navijačima i stručnjacima.
Kroz ovaj period videlo se da Partizan ima talenta i potencijala, ali da problem u ritmu i nestabilnim formama vodi ka sve težoj situaciji na tabeli.
Pedja Milosavljevic/STARSPORT/2023
Tokom jeseni 2025. postalo je jasno da tim, uprkos novim pojačanjima i velikim očekivanjima, ne uspeva da se konsoliduje u Evroligi na zadovoljavajući način. Ove teškoće kulminirale su u novembru, nakon teškog poraza od Panatinaikosa, što je dodatno pojačalo pritisak na stručni štab.
Legendarni Željko Obradović, najtrofejniji trener u istoriji evropske košarke, podneo je ostavku na mesto trenera Partizana – prvi put usred sezone u 36 godina dugoj karijeri, u trenutku kada je tim imao upadljivo loš učinak u Evroligi sa niskim procentom pobeda i kada je jasno da rezultati ne prate visoke ciljeve kluba.
Ova odluka je odjeknula širom Evrope: Obradović je bio trener koji je Partizan doveo nazad u Evroligu i zasigurno imao veliki uticaj da na leto ove godine "parni valjak" dobije trogodišnju licencu za elitu, osvojio regionalne titule i vratio entuzijazam među navijače, a njegova ostavka sredinom sezone predstavlja jednu od najvećih trenerskih saga u poslednjoj deceniji.
Klub se prvobitno zahvalio treneru, a onda je pokušao da njegovu ostavku ne prihvati i da ga zadrži na klupi. Upravni odbor jednoglasno izrazio podršku i čak sugerisao da bi trener imao punu slobodu da menja tim ako smatra da je to potrebno da ostane, ali Obradović je ostao pri svojoj odluci. Sa njim je klub napustio dotadašnji sportski direktor Zoran Savić, a njega je zamenio Žarko Paspalj.
Naravno, tema ŽOC-ovog odlaska izazvala je brojne reakcije i spekulacije u medijima – od podrške navijača koji su organizovali spektakularan doček na aerodromu i proteste, do rasprava o tome da li su igrači i unutrašnja dinamika tima doprineli njegovoj odluci da ode, kao i o velikoj praznini koju ostavlja u klubu nakon četiri i po godine mandata koji je bio ispunjen velikim usponima i padovima.
Šta se izdešavalo posle ŽOC-a?
Posle odlaska Željka Obradovića sa klupe Partizana, rezultati i performanse crno‑belih do kraja kalendarske 2025. godine pokazali su jasne posledice promene u vođstvu tima i velike turbulencije koja je usledila u klubu.
U nekoliko prethodnih kola crno‑beli su doživeli i poraz od Žalgirisa sa 109:68, kao i od Virtusa sa čak 18 poena razlike, a serija poraza u Evroligi kulminirala je prosečnom razlikom od 28 poena u poslednja tri meča, što je dodatno potvrdilo ozbiljnu rezultatsku krizu i odražavalo težinu situacije u kojoj se tim nalazi na evropskoj sceni.
Ukoliko pogledamo tabelu ABA lige – ona je jedina svetla tačka u ovom momentu. Partizan od početka sezone ima samo jedan poraz (od Dubaija) i samo tu je uspeo da se koliko-toliko održi. Koliko će to dugo trajati, ostaje nam da vidimo pošto utakmica protiv Krke (trijumf crno-belih rezultatom 99:92) pokazuje da ni tu stanje na parketu nije sjajno...
Ono što je sigurno – Partizan je 2025. godinu završio kao najgora ekipa u Evroligi kojoj i poseta na utakmicama koje su bile zaštitni znak opada...
Izuzetno gorak ukus, nezadovoljstvo navijača i tenzija su na samoj ivici "eksplozije" – posebno zbog ponašanja igrača koji zaista kao da ne znaju gde su došli i čiji grb nose na grudima.
Godina koja je obećavala završila se kao podsetnik da istorija, tradicija i ime kluba ne garantuju rezultate i da Partizan mora da se suoči sa realnošću, preispita pristup i ponovo pronađe identitet ako želi da preživi i povrati ugled međ elitom.
Nemanja Matić govorio je o rivalstvu Srbije i Švajcarske, ali i o tenzijama koje su obeležile duel sa Mundijala 2018. godine, kada je Srbija poražena rezultatom 2:1 golovima Džake i Šaćirija.
Ako bi se 2025. godina za košarkaški klub Crvena zvezda svela na jednu rečenicu, moglo bi da se kaže da je bila dosta turbulentna sa mnogo uspona i padova.
Dejvid Adelman, trener Denver Nagetsa, nije mogao da govori o stepenu ozbiljnosti povrede Jonasa Valančunasa, nakon što je ovaj preuranjeno završio meč protiv Reptorsa.
Potpredsednik FK Partizan Predrag Mijatović otvoreno je priznao da nije u dobrim odnosima sa generalnim direktorom Dankom Lazovićem, kao što je to bilo na početku njihovog mandata u Humskoj.
Godina 2025. za KK Partizan bila je poput vožnje kroz oluju – puna uzleta, naglih padova i trenutaka koji su stavljali strast, posvećenost i ljubav prema klubu na najveću probu.
Utakmica Partizana i Bajerna u Evroligi ostaće upamćena kao jedan od najneobičnijih mečeva koji su se ikada odigrali u beogradskom hramu košarke – a možda i mnogo šire.
Ako bi se 2025. godina za košarkaški klub Crvena zvezda svela na jednu rečenicu, moglo bi da se kaže da je bila dosta turbulentna sa mnogo uspona i padova.
Dejvid Adelman, trener Denver Nagetsa, nije mogao da govori o stepenu ozbiljnosti povrede Jonasa Valančunasa, nakon što je ovaj preuranjeno završio meč protiv Reptorsa.
Potpredsednik FK Partizan Predrag Mijatović otvoreno je priznao da nije u dobrim odnosima sa generalnim direktorom Dankom Lazovićem, kao što je to bilo na početku njihovog mandata u Humskoj.
Ako bi se 2025. godina za košarkaški klub Crvena zvezda svela na jednu rečenicu, moglo bi da se kaže da je bila dosta turbulentna sa mnogo uspona i padova.
Predstojeća 2026. godina neće biti toliko bogata sportskim takmičenjima kao neke prethodne, već će proteći u znaku Mundijala u fudbalu, a svi ostali događaji biće u njegovoj "senci".
Kakva su bila očekivanja i koliko je bilo skepticizma kada je Partizan letos formirao tim, teško da su i najveći optimisti verovali da će proći kao prvi kroz cilj na kraju 2025. godine.
Aktuelnu sezonu u Superligi Srbije, osim jesenje titule Partizana i posrnuća Crvene zvezde, bez svake sumnje je obeležio Železničar iz Pančeva, kojim kormilari poznato ime – Bojan Šaranov.
Baterija telefona obično traje oko dve do tri godine, ali životni vek zavisi od načina korišćenja i održavanja. U nastavku sledi detaljna analiza životnog veka baterije i saveti kako da ga produžite.
Komentari 2
Pogledaj komentare Pošalji komentar