Jelača za B92: Sigurna sam da mogu više

Srpska atletičarka Tatjana Jelača postala nova heroina srpskog sporta, posle velikog uspeha na Evropskom prvenstvu u Cirihu.

Jelača je na prvenstvu Evrope stigla do najvećeg uspeha u karijeri i srebrne medalje, bacivši hitac od 64,21 metra, što je novi nacionalni rekord.

Tatjana je o velikom uspehu, ali i o mnogim drugim stvarima govorila za B92. Ona je navela da je bila spremna za EP u Cirihu, ali da to nije najbolje što od nje možemo očekivati. Takođe, istakla je da je atmosfera u atletskoj reprezentaciji Srbije odlična.

MŠ ĐNIzvor: B92 Srbija
Podeli

Presudno kod svakog sportiste jste prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju, što je Jelači predstavljalo određeni problem.

„Mnogo je velika razlika – u juniorskoj konkurenciji rezultate možeš da izvučeš na talenat, dok u seniorskoj taj talenat moraš da nadogradiš kroz rad. Svi su očekivali od mene u nekom periodu da to uradim, ali niko nije očekivao da će se desiti na Evropskom prvenstvu“, počela je Jelača priču za B92.

Nacionalna rekorderka priznala je da je u jednom delu karijere stagnirala, ali da je uspela da napreduje pred najvažnije takmičenje u karijeri.

„Imala sam period stagnacije nakon juniorskog Evropskog prvenstva, ali sam uspela da se izvučem iz svega toga i vratim na pravi put. Mnogo vremena i odricanja je bilo potrebno da se dođe do ove medalje. Ja sam srećna i zadovoljna jer sam uspela da je osvojim, jer sam potajno sanjala i nadala se da to mogu. Treninzi su pokazivali da sam na dobrom nivou, ali to sam sa svojim timom i trenerima čuvala i nisam želela da govorim javno“, rekla je Tatjana uz osmeh.

Iako do sada nije bila zapažena na velikoj sceni, Jelača se izdigla u Cirihu i došla do srebra. Izjavila je da je bila potpuno uverena u dobar rezultat, jer je pripreme prošla odlično i bila je svesna do koje daljine može da ide.

„Već u maju sam videla da mogu do najviših dometa, imali smo treninge gde smo prebacivali 64, 65 metara. Tada sam bila svesna toga koliko sam napredovala i koliko su se stvari promenile. Tada sam imala peh, razbolela se i morala da primam penicilin. Forma mi je tada pala, a problem je bio što su takmičenja odmah krenula, a ja sam bacala pod antibioticima. Rezultati su bili oko 60 metara, ali sam ja bila svesna da mogu bolje. Znala sam da je EP tek za nekoliko meseci i da sam imala vremena da se vratim i uđem u trening. Otišli smo posle državnog prvenstva na pripreme u Kragujevac na mesec dana i tamo ostali do poslednjeg dana. Čuvala sam se i fokusirala na Evropsko prvenstvo, bila svesna da mogu da ponovim rezultat sa treninga koji je bio dovoljan za medalju. I tako je na kraju i ispalo".

I kada niko nije verovao da može postići dobar rezultat, ona je znala da je blizu.

„Nisam obraćala pažnju na konkurenciju jer sam znala kako njihovi rezultati variraju iz takmičenja u takmičenje. Kad biste pogledali startnu listu pre početka, pomislili biste ’Ok, ona po najboljem rezultatu ne može ni među prvih osam’. Znala sam da mali broj tih takmičarki ponovi rezultate na velikim takmičenjima, dok sam ja totalno drugi takmičarski tip. Meni je važnije da bacim lični rekord na Evropskom prvenstvu, nego na mitingu, te sam se fokusirala na to. Kada sam ušla na stadion bila sam svesna da sam bacala rezultate koji su dovoljni za medalju i da se ne fokusiram na konkurenciju. Gledala sam samo u ekran da bih znala koji je moj najbolji rezultat i na kojoj sam poziciji. Mislim da je i dosta njih podbacilo“.

Kao što je to običaj u našoj zemlji, sada se od Jelače očekuju konstantno dobri rezultati na velikim takmičenjima. Sve oči biće uprte u nju tokom Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. godine.

„Sigurno da mogu više od ovoga, to pokazuju i treninzi ove godine na kojima sam bacala bolje rezultate od ovih sa Evropskog prvenstva. Mislim da sam spremna da napravim još bolji rezultat, ali ne želim da stavljam pritisak na sebe. Ne opterećujem se time, ali ću dati sve od sebe. Mnogo faktora je potrebno da bi se osvojila medalja na Svetskom prvenstvu ili Olimpijskim igrama, ali ću ja uraditi sve što je u mojoj moći. Boriću se za najviša odličja, ali ne želim sebe da opterećujem“.

Za to uslovi postoje, a nadležne institucije trude se da što više pomognu srpskoj atletičarki.

„Imamo dobre uslove za trening, ali ih ja nemam zimi. Bacanje koplja je takva disciplina koja ne može da se radi u dvorani, a kada se radi tehnika, zahteva toplo vreme. Ne mogu da bacam po snegu i kiši, jer može doći do povrede. Olimpijski komitet Srbije, Ministarstvo za omladinu i sport, Atletski klub Crvena zvezda i Atletski savez Srbije su u mom programu i pokušavaju da mi pomognu što više mogu. Poslali su me u Južnu Afriku tokom zime, išli smo i na Tenerife i u Portugal na pripreme, tako da uslove koje nemam u Srbiji oni mi obezbede u nekim toplijim krajevima“.

Osim nje, i ostali srpski reprezentativci nalaze se u vrhu evropske i svetske atletike, što je samo još jedan dodatni motiv za uspehe.

„Mnogo mi znače ti uspesi iz prostog razloga što nije u pitanju jedan, ili dva atletičara koji postižu velike rezultate, nego je nas više. To je veoma bitno za razvoj srpske atletike i popularnosti među decom, kako bi i oni počeli da se bave tim sportom. Bodrimo jedni druge u zavisnosti od rasporeda takmičenja, pa tako, ako Emir trči finale dan pre mog, ja ne mogu da dođem na stadion, ali navijam za njega pored televizora. Ako je kojim slučajem dan posle mene, obavezno se prva nacrtam na stadionu. Postoji ta međusobna podrška“, zaključila je Tatjana Jelača za B92.