Prvi Srbin u dresu UAE za B92.sport: "Sve su mi pružili, sada uzvraćam, sanjam Mundijal"

Romansa Ujedinjenih Arapskih Emirata i srpskog fudbalera Saše Ivkovića počela je 2019. kada se iz Maribora odvažio na put u nepoznato, u neizvesno, prihvatio ponudu "nekog tamo" Banijasa iz Abu Dabija.

Ispostavilo se, napravio je potez karijere samo što to tada, naravno, nije znao, niti je mogao da zna. A sreća ga je čekala baš tu. I oberučke prigrlila. 

U širem smislu bila mu je to odluka života. Prvi korak...

A ovako stvari stoje danas:     

Šest i po godina kasnije bivši štoper Partizana, Voždovca i Maribora je reprezentativac Ujedinjenih Arapskih Emirata i adut jednog od najvećih tamošnjih klubova Al-Vahde (pre nekoliko meseci pridružili mu se Dušan Tadić i Darko Lazović).

Ovo je njegova priča...

Nezaobilazno pitanje u ovo doba godine: po čemu ćeš na profesionalnom planu pamtiti 2025, dozvoliću da pretpostavim da je to bio debi za reprezentaciju Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Prvo, sa klubom smo izborili plasman u Ligu šampiona, elitnu grupu, druga stvar je debi u reprezenaciji i prilika i mogućnost igranja u reprezentaciji i borba za neka takmičenja. Na primer, bili smo jako blizu i plasmana na Mundijal", počinje Saša priču za B92.sport, tek što je uhvatio predah nakon obaveza u Azijskom kupu i azijskoj Ligi šampiona, a pre poslednjeg prvenstvenog meča ove godine. 

Debitovao si za reprezentaciju Emirata. Stigao si i da postignes gol protiv Sirije, za 1:1, u pobedi 3:1 u prijateljskoj utakmici u septembru. Ali pravi izazov je bila prva zvanična utakmica - u kvalifikacijama za Mundijal.

"Debi je bio protiv Kirgistana u grupnoj fazi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo (početkom oktobra, prim. aut), to je bio prvi oficijalni meč. Ostale su bile još dve utakmice za plasman za Svetsko prvenstvo. Kad sam došao, i pre te dve utakmice nismo imali baš sjajne šanse za direktan plasman na svetsko prvenstvo. Morali su neki rezultati da se poklope i mi da pobedimo obe. Već u prvoj nismo uspeli da pobedimo, igrali smo nerešeno sa Uzbekistanom. Tad sam bio na klupi i onda tri dana posle, bio je 10. maj, debitovao sam protiv Kirgistana, gde smo odigrali 1:1. Na kraju ta utakmica nije odlučivala jer smo završili treći u toj grupi i išli u dokvalifikacije iliti baraž (poraz u dvomeču od Iraka, prim. aut)".

Rumun "pikirao" Srbina

Kako je došlo do poziva u reprezentaciju, naravno osim toga što si se selektoru preporučio dobrim igrama. Razume se da je bilo potrebno da imaš određeni staž u ligi, u zemlji, kako bi uopšte imao pravo nastupa za reprezentaciju?

"Prvo i osnovno je što sam ispunio uslov igranja za njhovu reprezentaciju, a to je da dobijete njihov pasoš i da budete u zemlji minimum pet godina, neprestano pet godina da ste ovde igrali i da ste bili ovde. Ta dva uslova sam ispunio još prošle godine. U tom momentu sam već bio opcija za njihovu reprezentaciju. Naravno, zavisilo je sve i od Saveza i trenera koji treba da te pozove... Nisam nikad nešto preterano očekivao da će da me pozovu, ali uvek sam slušao neke priče, uvek ti neko kaže u prolazu, tako da ne mogu da kažem da je bilo preveliko iznenađenje, ali kada sam dobio poziv bio sam malo iznenađen. Pozitivno. Stavio sam to sebi kao jednu novu ambiciju i novi zadatak koji će biti preda mnom. Pre nego što sam došao u reprezentaciju, selektor je bio rumunski stručnjak Kozmin Olariu, koji je i danas tu".

Selektor UAE Kozmin Olariu Profimedia

Rumun radi u Emiratima već 15 godina, "u dušu" poznaje svakog igrača i ako iko ume da izabere profil za reprezentaciju to je Olariu.

"U Emiratima je vodio nekoliko kubova, poznato je ime ovde, veliki trener. Puno je titula uzeo sa različitim klubovima i ovde su prepoznali da je on idealno rešenje da postane selektor i pokuša da napravi uspeh. Došao je gotovo isto kad i ja, uvrstio me je u selekciju i pozvao me, pričali smo malo pre samog poziva, bili u kontaktu...  Dosta je zaslužan što sam sada u reprezentaciji. Prepoznao je da mogu da mu pomognem oko tima i da pomognem reprezentaciji. Prvo zato što je tu već dugo godina i jako dobro zna sve igrače u reprezentaciji. Mislim da nema boljeg čoveka koji može da vodi reprezentaciju. Samim tim je i draže što je selektor i što me je izabrao, to daje na značaju samom pozivu".

Biti reprezentativac je veliki iskorak u karijeri, poseban. Kakvi su utisci do sada?

"Samo pozitivni. Velika je odgovornost igrati za reprezentaciju, velika su i očekivanja. Sa druge strane novi status mi daje nove šanse iganja velikih takmičenja, velikih turnira, jer želim da igram što više takmičenja i da imam što više iskustava. Kada sam dobio poziv, kada je priča krenula i kada sam uvideo da nema više šanse za Srbiju, reagovao sam pozitivno jer sam, kao prvo, hteo da iskustovm, igranjem, zalaganjem i davanjem maksimuma pomognem što više mogu. Drugo, osećam i veliku odgovornost prema njima, za sve ove godine koje sam proveo, od prvog dana, pa do danas, koliko su me lepo dočekali, koliko lepo tretiraju moju porodicu i mene. Dali su mi mnogo i mislim da su se mnogo lepo ponašali prema meni u svakom momentu svakog dana. Divno iskustvo samog života ovde, igranja ovde, i odnosa ljudi prema meni i mojoj prorodici. Sada se, eto, otvorila situacija da im vratim i da pokušam da im pomognem. Sa druge strane i meni se otvaraju nova iskustva, nova takmičenja, igranje pred 40.000-50.000 ljudi što se sad desilo na Arapskom kupu. Možda mogućost igranja i na Mundijalu, igranje Azijskog prvenstva. To je nešto kao Euro, tako da, eto, spojio sam lepo i korisno i zaista sam zadovoljan u ovih šest meseci u reprezentaciji".

Epa/ALI HAIDER

San je bila Srbija, nisi je dočekao...

"Naravno da je san bio igranje za reprezentaciju Srbije. Kroz mlađe kategorije sam to osetio, igrao sam za U-18 i U-19 reprezentacije, čak i evropsko prvenstvo do 19 godina, mislim da je bilo. Sećam se da mi je još tada to bilo ostvarenje snova. Kasnije su se probudile nove želje, ambicije, da zaigram i za seniorski tim. To mi je oduvek bio san. Srećan sam što sam imao isksutvo igranja za mlađe kategorije Srbije, i uvek ću ih pamtiti. Ovo dalje se nije jednostavno desilo, postoje neki razlozi, to je sigurno. Uvek sam razmišljao o tome tokom dalje karijere, nadao se na neki način, pa i kroz neku prijateljsku ili neku drugu priliku da to osetim i iskusim. Znate kako, kada dođete do 32. godine pomirite se sa tim da se neće desiti, i ne bi se ni desilo, treba biti realan. Uvek sam, naravno, svim srcem uz Srbiju, Srbija se uvek prati, Srbija je broj jedan i tako će i biti".

Nedavno ste igrali Arapski kup u Kataru, ispali ste od jakog Maroka u polufinalu, zauzeli treće mesto (na deobi sa Saudijskom Arabijom). Utisci se još nisu slegli... 

"Za Emirate je to jako lep uspeh. Samo da objasnim prvo, Arapski kup je turnir na kojem se takmiče ekipe Bliskog Istoka, znači nije cela Azija i sam Arapski kup seo država na četiri godine. Značaj ovog takmičenja za sve reprezentacije je veliki i vidim da ga svi shvataju ozbiljno iako ne mogu svi igrači da se odazovu zbog obaveza koje imaju u svojim klubovima u Evropi. Ali svi timovi imaju širok spektar igrača i uvek dolaze dobri igrači. Sam turnir je bio izvanredno organizovan, igralo se na stadionima koji su bili korišćeni za Svetsko prvenstvo. Oduševljen sam i organizacijom i brojem posetilaca, na svakom meču je bio 40, 50, 60 hiljada ljudi, na jednom i 70 hiljada. Nisam imao iskustvo igranja na svetskom prvenstvu, ali sam ovde imao osećaj kao da je svetsko prvenstvo, ako pričamo o organizaciji, navijačima... Utakmice su bile jake, intenzitet i tempo visok, svako je dao maksimum, na kraju smo sve to začinili trećim mestom. Čak smo imali lepu šansu sa Marokom, imali smo lepe prilike da možda i tu utakmicu učinimo malo neizvesnijom i plasiramo se u finale. Ali naravno treba biti zahvalan i na trećem mestu. Odigrao sam ceo turnir, sve utakmice, nosim samo pozitivne utiske, prelepo iskustvo koje ću da pamtim dok budem igrao fudbal. Inače, Emirati su se prvi put plasirali u polufinale Arapskog kupa i to je najveći uspeh u istoriji na ovom takmčenju".

Privatna arhiva

Kakav je kvalitet fudbala u tom delu sveta, konkretno na Arapskom kupu? Znamo zapravo da se sve bolji fudbal igra tamo, a kako to izgleda iz ugla nekoga ko igra?

"Pričali smo baš o tome među nama, i trener je bio uključen u diskusiju, i dosta njih se složilo da je intenzitet utakmica jako visok, da ne može da se poredi sa ligaškim utakmicama, da je drugačiji sistem igranja, pa čak bih rekao jači i zahtevniji. Kvalitet je bio na visokom nivou".

A liga? Nema zaštitno lice poput Ronalda i mega zvezda iz Saudijske Arabije, ali po kvalitetu, a i rezultati to pokazuju, ne zaostaje za Saudijcima.

"Kvalitet je sve jači i jači, svake godine ide nabolje. To tvrdim jer sam sedmu godinu ovde. Ima dosta stranaca. Pravilo je da klubovi mogu da imaju pet stranaca plus dva mlada stranca, kao bonus igrače. Faktički možete sedam da ih imate u ekipi, plus četiri strana igrača sa pasošem UAE. Prevagu definitivno donose stranci, čak bi akcenat dao na mladim bonus igračima. Fantastične igrače dovode, koriste to pravilo maksimalno, iz Brazila, Argentine, Španije dolaze igrači, veliki talenti, jer klubovi mogu da plate te transfere i da posle afirmišu te igrače. Kvalitet je dobar, o tome svedoči titula Lige šampiona Azije koju je uzeo Al Ain, mislim 2022. Igrao je tada i protiv saudijskih timova, Ronaldovog Al Nasra, sve ih je pobedio i osvojio prvo mesto. Na primer, sada se tri ekipe iz UAE takmiče u prvom rangu Lige šampiona, jedna od te tri ekipe smo i mi, četvrti smo na tabeli u toj ligi, što govori da su Emirati, po kvalitetu, na dobrom nivou, i mogu da se takmiče sa saudijskim i katarskim timovima. Iz godine u godinu kvalitet raste, ali ovde gledaju da sve to jednog dana začine sa nekim uspehom reprezentacije i da zaokruže sliku. Mislim da su blizu toga i mislim da idu ka tome. Dosta ljudi gleda, sluša, prati azijski fudbal prvenstveno zbog Ronalda, čak i on priča mnogo o saudijskoj ligi i hvali je, a eto sa druge strane mi se kroz Ligu šampiona takmičimo sa njima, čak ih i pobeđujemo. Mi smo igrali sad dve utakmice sa saudijskim timovima i obe smo pobedili, sa katarskim timovima isto imamo dobar učinak. Tu prvu Ligu šampiona, elitu, koju mi igramo, Ronaldov tim ne igra". 

Prvi Srbin u reprezentaciji Emirata

Sreću, reprezentativnu i svaku drugu, si našao tamo gde se nisi nadao da ćeš je naći.

"Da, život piše romane ili kako mi znamo da kažemo u fudbalu, nikad ne znaš šta može da se desi, tako se i ovo sve izdešavalo. Da ti pravo kažem, nikad se nisam nadao da ću da igram za neku drugu reprezentaciju osim za tim moje zemlje. I kada sam bio ovde, i kada sam igrao mnogo godina u Emiratima, nisam nešto razmišljao da će da me pozovu. Kasnije sam došao u godine kada sam pomislio, možda će oni dati akcenat mlađima, ali eto, to se sve tako izdešavalo, prepoznali su to kod mene i došlo je do momenta da i ja zaigram za reprezentaciju, ujedno dobio priliku da im se odužim za sve što su mi pružili. Kada već nisam mogao sa Srbijom, da sa Emiratima pokušam da iskusim Mundijal, Azijsko prvenstvo ili taj Arapski kup. Mnogo lepih stvari i takmičenja možete da igrate i ovde u Aziji. Zahvalan sam na svemu i srećan sam. Mogu iskreno da kažem da u 32. godini imam najlepša takmičenja i najveće zahteve što se tiče moje karijere, a negde sam tako i maštao da bude, da kako budem stariji da sve bolji fudbal igram, sve bolja takmičenja, a ne da pred kraj karijere to ide nadole i da se sve to smanjuje. Ono što sam zamišljao ranije, to se ostvarilo, ali nema stajanja, mora to sada još jače i bolje, svaki dan je novi dan i nova su iskušenja".

 Da li si prvi Srbin koji je obukao des Emirata?

"Da, prvi sam Srbin koji je obukao sdres Emirata, doduše nisam jedini stranac u reprezentaciji. Ima ih još, par Brazilaca... Oni su taj sistem uvođenja stranaca u reprezentaciju uveli pre tri-četiri godine ako se ne varam. Polako su počeli da svrstavaju strance u reprezentaciju, ali naravno njihovim pažljivim odabirom i prepoznavanjem onih koji mogu da pomogunu reprezentaciji i ko može da igra za reprezentaciju".

Profimedia

"Abu Dabi najmirnije i najbolje mesto na svetu"

Fudbal, liga, život, sve to ti je "leglo" u Emiratima. Zaokružio si na kraju priču igranjem za nacionalni tim. Nije moglo bolje, lepše...  

"Evo sedma godina je počela otkako sam ovde... Jako sam zadovoljan, fudbal se ovde poboljšava, može da vam odgovori na indiviualne zahteve koje svaki fudbaler traži. Dakle, da ima dobar fudbal, ligu punu dobrih timova, gde ima dosta kvaliteta i gde možete da se ispunite na profesionalnom nivou. To sam ovde dobio, i zbog toga sam srećan, a da ne govorim ako izborite Ligu šampiona, kupove i tako dalje. To sve naravno zavisi i u kojem timu igrate i kakve su ambicije tih timova. Sa profesionalne strane sam vrlo zadovoljan, ali i sa strane života u Abu Dabiju. Tu smo sve vreme, za mene i porodicu je ovde život jako lep, presrećni smo, imamo svoju priču, svoj mir, znamo da kažemo da je Abu Dabi najlepše i najmirnije mesto na svetu. To i mislimo i doživljavamo, i da zahvalim Bogu što smo ovde sedmu godinu. Sve to je zaokruženo igranjem za reprezentaciju gde cela ova priča u Emiratima dobija još više na značaju i drago mi je što u mojoj zadnjoj fazi karijere neke lepe fudbalske stvari se i dalje dešavaju. I nisam jedini igrač koji ovako misli, verujem da 99% igrača, tojest stranaca koji dođu ovde, iskuse ovo odve, imaju slično mišljenje kao i ja". 

Planiraš li da tamo i završiš karijeru?

"Voleo bih, naravno ako bude situacija takva, što mislim da će biti, blizu je toga. Voleo bih da se to desi ovde, nemam sad nekih drugih zahteva. Ako se tako desi, to bi mi odgovoaralo. Imam već 32 godine, pokušaću što duže da igram, dok god mi prijaju Emirati što se tiče fudbala i života. Ne znam zašo bih išta menjao. Potrudiću se da ovde završim ovde karijeru". 

Promenio si dva kluba u UAE – Banijas (pet sezona) i Al Vahda (od 2024). U Al Vahdu si stigao neposredno po odlasku srpskog trenera Tufegdžića, a klub je u međuvremenu promenio još trojicu: umesto Tufegdžića došao je Norvežanin Roni Deila, posle njega Slovenac Darko Milanič. Ni Portugalac Žose Morais se nije dugo zadržao.... Ni u UAE gazde klubova nemaju baš strpljenja sa trenerima?

"Da, bio sam u Banijasu pet godina. To je, onako, srednji, ali dobar klub iz Abu Dabija, nosim jako lepo iskusvo odatle. Posle toga sam prešao u Al-Vahdu takođe iz Abu Dabija, koji je najveći klub u Abu Dabiju i jedan od najvećih u Emiratima. Treneri... Da, otkad sam došao u Al Vahdu promenili smo značajan broj trenera. Jedan od njih, pomenuste ga, Darko Milanič, on je bio jedan od "svežijih" koji je vodio ekpu, napravio je lep uspeh, izborio Ligu šampiona, treće mesto u ligi prošle sezone, obezbedio nam lepo takmičenje. Bio je i Norvežanin pre toga... Sa Tufegdžićem sam se mimoišao, on je otišao u momentu kada sam ja došao. Poslednji trener koji je bio je Žoze Moreaes. I on je napustio klub, tako da nas sad vodi njegov pomoćnik. Što se tiče relacije trenera i uprave, mislim da je u celom svetu tako, i u mom klubu je isto ta situacija da nemaju puno strepljenja. Veliki je klub, velika su očekivanja i strpljenja nema puno".

Srbi najbrojniji učitelji fudbala u Emiratima

Kuriozitet je da čak četiri srpska trenera trenutno vode timove elitnog ranga: Goran Tufegdžić (Ajman), Vuk Rašović (Kalba), Vladimir Ivić (Al Ain), Slaviša Jokanović (Al Nasr). Miloš Milojević (Šardža) je bio peti, do otkaza sredinom novembra. I Marko Nikolić je ne tako davno bio u Emiratima. Ima, očito, neka jaka veza na relaciji UAE i srpski treneri. Otkud toliki broj?

"Srpski treneri su poprilično cenjeni ovde, svake godine imamo ovde nemali broj naših stručnjaka. Mislim da ih je sada trenutno četiri, bio je i Milojević, koji je donedavno vodio Šaržu. Dosta trenera sa Balkana kruži ovde... Generalno cene Srbe kao trenere, verovatno i zbog pređašnjeg perioda gde su imali rezultate i svojim radom, trudom i mentalitetom pokazali arapskom svetu da su ozbiljni stručnjaci, pa se taj niz dovođenja srpskih trenera nastavio i nastavlja se".

Profimedia

Približi našim čitaocima ligu UAE, ko je favorit za titulu, ko ima najbolji tim, koji klub je najpopularniji, a koji najbogatiji.

"Situacija je takva da nemamo dva tima koja su, da kažem, dominantna kao na primer Zvezda i Partizan u Srbiji. Ovde nije taj slučaj. Ovde imate pet-šest pa čak i sedam timova koji se bore za titulu. Najviše titula ima Al-Ain, njega ljudi i najviše poznaju na ime i na sam izgovor. Moj klub Al Vahda se uvek bori za titulu, pri vrhu je, uvek se bori za Kupove, za Ligu šampiona. Iz Abu Dabija imate isto Al Džaziru koji je isto veliki klub, u Dubaiju su Al Vasl, Šabab, Al Ahli, Šarža. Suština je da imamo mnogo klubova koji se bore za titulu, samim tim to doprinosi kvalitetu lige, to mi je najzanimljivije. Svaki vikend imate bar jedan derbi. Interesantno je svake godine jer nikad ne znate ko će osvojiti ligu. Zavisi od pojačanja, od trenera, kako se ekipa "namestila", kako je počela prvenstvo. Prošle godine je titulu uzeo Šabab Al Ahli iz Dubaija, sada je Al Ain prvi na tabeli, mi smo drugi. Inače, derbi Al Ain - Al Vahda je jedan od, pa mogu da kažem, najvećih u Emiratima, on je ono što je "el klasiko" u Španiji, zato što imaju najviše navijača i po tradiciji klubova. Oni to vide kao najveći derbi u Abu Dabiju, ali i na nivou Emirata".

Dušan Tadić i Darko Lazović - primeri profesionalizma

Stiglo ti je zanimljivo duštvo, dočekao si prvo Dušana Tadića, u oktobru i Darka Lazovića? Kako je sa njima, kako su se uklopili?

"Jeste, došli su ovog leta u moj klub i jako sam srećan zbog toga. Prvenstveno jer su naši, Srbi, bilo mi je drago da su došli, pogotovo što pričamo o takva dva momka i profesionalca, i dva čoveka o kojima svi sve znaju, imaju takve karijere, toliko iskustva. I dan danas su neverovatni profesionalci. Mnogo sam i naučio sa njima, družimo se, i dalje kupim neke fore koje su oni prošli, radi su da pomognu. Mnogo su svežine uneli u tim, neverovatan mentalitet su doneli koji su drugi igrači ovde uvideli odmah. Dosta stvari kupe od njih, od rada, ponašanja, požrtvovanja na terenu, davanja maksimuma. Mislim da su se jako dobro uklopili i da su dosta pomogli ekipi i igračima i kompletnom klubu. Provodimo dosta vremena na terenu i van terena, zadovoljstvo mi je što su ovde i što provodimo vreme zajedno, što imam mogućnost uopšte da sa njima delim svlačionicu. Zahvalan sam na tome. Mislim da su obojica zadovoljni ovde i svemu šta im je ovde pruženo. Čak i na terenu vidim da kod obojice i dalje postoji žar, da žele da pobede, žele da se nadmeću, takvi su mentaliteti, to kod njih ne staje, takvi će biti dokle god budu igrali".

Podsetimo, za one koji ne znaju, na tvoj život pre Emirata. Rođen si u Vukovaru, ponikao u Čelarevu, pa stigao Partizan. Iako se nisi zadržao u Humskoj imao si debi za pamćenje – zamenio si imenjaka i legendu Ilića. Sećaš li se tog trenutka, tako nešto se, naravno, teško zaboravlja.

"Jeste, rođen sam u Vukovaru, odrastao u Bačkoj Palanci, prve fudbalske korake načinio tamo sa mojim ocem Rajkom. Kasnije sam prešao u ČSK Čelarevo i onda sam sa 17-18 godina otišao u Partizan. Prvo na pozajmicu u Teleoptik, posle sam opet pristupio Partizanu i tada je usledio taj, za mene, čuveni ulazak umesto Saše Ilića, bio mi je to debi. Sećaću ga se do kraja života, zamenio sam kapitena i legendu kluba Saleta. Posle toga sam imao afirmisanje u Voždovcu tri godine, jako bitan period za mene. Posle toga Maribor, gde sam proveo jedan od lepših perioda u karijeri zato što je Maribor veliki klub. Uvek me podseća na veliki evropski klub po funkcionisanju, organizaciji, svemu... Tu sam bio godinu i po dana. Posle Maribora usledio je poziv iz Emirata gde sam i dan danas". 

Saša Ivković u dresu Partizana na meču protiv Širaka u kvalifikacijama za Ligu šampiona (sezona 2012/2013) Starsport

Za kraj razgovora, da li možeš povući paralelu između slovenačkog, srpskog fudbala i fudbala u Emiratima. Šta jedni imaju, drugi nemaju. Ko najbolje napreduje?

"Teško je to porediti sada, jer sam ovde sedam godina skoro, i kako se ovde fudbal menjao, menjao se i u Srbiji i u Sloveniji. Mogao bih da poredim Emirate sada i recimo Sloveniji kada sam igrao tamo i Srbiju kada sam igrao tamo. To bi bilo najrealnije. Ali, misli mda to sada nema smisla. Raduje me što i u Srbiji postoje ekipe, pojavljuju se, koje mogu da ugroze Partizan i Zvezdu, a ima toga i u Sloveniji, naprimer Celje koje je uzelo titulu i igra Evropu. Ovde u UAE svaki tim ima pravo na 5+2 stranaca i svaki tim to koristi, baš svaki. Možda u tom smislu bih dao prednost ovde da bi neki tim, koji je, na primer, pri dnu, imao neku prednost u kvalitetu, ako bi ga poredio sa nekim slovenačkim timom koji je pri dnu tabele. Kada bi poredio veće klubove ovde sa najvećim u Sloveniji i Srbiji, mislim da bi bila egal utakmica što se tiče kvaliteta, bila bi zanimljiva, ne znam ko bi tu odneo pobedu".