Fudbalska 2025. je mnogima donela dobro – bolje da se nikad nije desila

Da ne dužimo, već odmah pređimo na momente koji su najglasnije odjekmuli duž fudbalske javnosti.

Diogo Žota (1996-2025)

EPA/ADAM VAUGHAN

Diogo Žota je bio u autu sa bratom Andreom (26), kada je sleteo sa auto-puta A-52 na 65. kilometru u blizi opštine Palasios de Sanabrija. Obojica su stradala na licu mesta.

Guma je pukla i nije bilo spasa za oca troje dece koji se neposredno pre toga venčao. 

U trenutku smrti Žota je bio član Liverpula u koji je stigao 2020. godine i od tada je na 182 utakmice postigao 65 golova. Osvojio je Premijer ligu, FA kup i dva Liga kupa.

• Nebeski skok malca
• Zvanično: Broj 20 zauvek Žotin
• Srceparajuće scene na meču Liverpula – ceo stadion pevao Žoti VIDEO

Klub se od svog igrača odužio kako dolikuje. Dres sa brojem 20 se više neće nositi, a njegove preostale dve godine ugovora su isplaćene porodici. Tragedija je ujedinila celokupni fudbalski svet na Ostrvu, te Žotine bivše igrače koji su na ovaj ili onaj način odali počast svom prijatelju.

Među svim onim koji su ove sezone proslavljali golove u Žotinom stilu, njegova smrt je najviše pogodila Rubena Neveša koji je od tada stalno na relaciji Rijad-Porto kako je na sebe preuzeo brigu o Žotinoj porodici.

U njegovom rodnom gradu već postoji teren koji nosi njegovo ime, a koji je prvi izgrađen u okviru novog trening centra Fudbalskog saveza Porta. 

Tokom karijere je igrao i za Pasoš Fereiru, Atletiko Madrid, Porto i Vulverhempton. Za Portugal je nastupio 49 puta i postigao 14 golova, osvojivši dva puta Ligu nacija.

Večni pozdrav, Diogo.

Arnold i Salah saga

Sportimage, Sportimage Ltd / Alamy / Profimedia

Ni druge nesreće, doduše daleko manje, nisu zaobišle Liverpul. Te pređimo onda i na njih kada smo već tu.

Vesti sa "Enfilda" u 2025. godini koje su punile naslovne strane je bilo puno, a pogodovalo je koncentrisanoj pažnji javnosti i to što su bile ravnomerno raspoređene.

Od zime do leta se pričalo o odlasku Trenta Aleksandera-Arnolda, potom o rekordnim pojačanjima, transfer sagama i njihovom slabom učinku, dok je godinu zatvorio Mohamed Salah.

Iako će, čini se, dvojica stubova modernog Liverpula doživeti sličnu sudbinu i na neslavan način napustiti klub, uradiće to opet na potpuno drugačije načine.

• Salahu je dosta svega: "Liverpul me bacio pod autobus, ne žele me u klubu!"
• Jesmo li sad ponovo drugari?
• "Doviđenja, pacove" – vruć doček za bivšeg igrača Liverpula

Arnold je otišao kao Majkl Oven svojevremeno, prezren do mere da su šanse povratka minimalne, dok se Salah uprkos javnom istupu doima i dalje kao heroj "crvenih". 

Ništa više sreće nisu imali ni kod dolazaka. Dva puta je Liverpul letos obarao rekord Premijer lige, najpre za Florijana Virca, a potom i Aleksandera Isaka.

Nemac je sa protokom vremena sve bolji, dok će na Šveđanina morati da sačekaju još malo nakon što je doživeo novu težu povredu. Ono što je viđeno do sada nije dovoljno...

Klinci na "krovu" Evrope

Epa/RONALD WITTEK

Zaokret u filozofiji koji je doneo instant uspeh. 

Malo ko je očekivao da ćemo danas govoriti o Pari Sen Žermenu kao šampionu Evrope nakon samo jednog leta u kom su okrenuli leđa velikim zvezdama, te se usmerili na one mlađe i što je još važnije – one koji se uklapaju u sistem.

Luis Enrike je i dao sve ovom timu što je postigao u 2025. godini, ali ga uporedo koristio kao i način da prebrodi ličnu tragediju. Suvišno je reći da je uspeh zaslužan.

PSŽ je bio ubedljivo najbolja ekipa, u finalu ostvarivši nad Interom najubedljiviju pobedu u istoriji finala (5:0).

Na putu ka finalu su izbacili tri predstavnika najjače lige sveta, od čega su dva u tom trenutku bila najbolji u Premijer ligi – Liverpul i Arsenal.

Lider je bio, nije moglo drugačije, fudbaler kog su davno otpisali kao večitog talenta. Usman Dembele iza sebe ima sezonu života u kojoj je proglašen za osvajača Zlatne lopte.

U konkurenciji Rafinje, Laminea Jamala i Mohameda Salaha pre svih, Dembele je sa svojim timom uradio najviše i na kraju poneo epitet najboljeg.

Svetsko klupsko prvenstvo u novom ruhu

EPA/JUSTIN LANE

Novo planetarno takmičenje je imalo svoju premijeru u godini za nama, a kao pionirska destinacija su odabrane Sjedinjene američke države.

Broj učesnika je bio značajno veći – čak 32 kluba se borilo za titulu prvaka sveta, a na kraju je na vrhu ostao Čelsi. "Plavci" su u finalu savladali baš Pari Sen Žermen i to komotno (3:0) nakon što su ovi lako izašli na kraj sa Bajernom i Realom.

Od 14. juna do 13. jula se odužilo ovo takmičenje,  pre finala na "MetLife" stadionu od 82.500 mesta u Nju Džerziju.

Igralo se u ukupno 12 arena širom SAD, od Los Anđelesa, preko Šarlota, Filadelfije, Majamija, Sijetla, Orlanda, Atlante, Sinsinatija, Nešvila i Vašingtona...

Najveća iznenađenja su napravili fudbaleri Fluminensea i Al Hilala eliminisavši u osmini finala Inter, odnosno Mančester siti, pre nego što je brazilski klub trijumfovao u međusobnom okršaju za polufinale.

Fluminense je zapravo bio i jedini neevrposki tim među četiri najbolja. Od 12 sa Starog kontinenta, koliko ih se nadmetalo u SAD, njih devet je stiglo do nokaut faze.

Kraj dugog čekanja za engleski trio

EPA/TOLGA AKMEN

Bolonja je prvi put od 70-ih slavila u Kupu Italije, a Go Ahed Iglsi u Holandiji posle skoro punog veka. Ipak, ono što se dešavalo u Engleskoj ove godine je zasenilo ta dešavanja.

Čak tri tima su prekinula duge postove, a niko nije imao duži od Kristal Palasa koji je sa Oliverom Glaznerom podigao prvi trofej u klupskoj istoriji.

Tim iz južnog dela Londona je na sa "Vemblija" na "Selhurst" vratio trofej najstarijeg takmičenja na svetu FA kupa, pobedivši u velikom finalu Mančester siti. 

Neki od vas će možda reći kako prvi trofej kada već bili šampioni u trećem i drugom rangu engleskog fudbala, ali u Engleskoj na domaćoj sceni postoje samo tri važna trofeja, neko bi rekao čak i dva nauštrb Liga kupa.

Za onaj četvrti, najnebitniji, su kao osvajači FA kupa fudbaleri Kristal Palasa igrali i osvojili ga još jednom na očigledno taličnom "Vembliju". U vitrine kluba je stigao i trofej Komjuniti Šild, samo nekoliko meseci posle prvog, a nakon 119 godine bez i jednog.

Njukasl je drugi na ovoj listi, nakon što su u martu u finalu Liga kupa savladali Liverpul i tako posle 70 godina sebe mogli da proglase za šampione nečega.

Kao i u slučaju Palasa, nećemo računati niželigaške trofeje, pa ni "pokojni" Intertoto kup koji je generacija Skota Parkera, Majkla Ovena i Demijena Dafa osvojila.

Naposletku, het-trik engleskih klubova je kompletirao Totenhem uprkos katastrofalnoj sezoni na domaćoj sceni. U Ligi Evrope je to bilo daleko bolje, te su osvojili prvi evropski trofej od sezone 1983/84, a prvi generalno nakon 17 godina. 

Paunović in, Piksi aut

FSS

Za kraj da se osvrnemo i na domaću fudbalsku 2025. godinu, gde je bez premca smena selektora glavna vest. Dugo odlagana, ako može da se doda.

Srbija je propustila odličnu šansu da se domogne baraža za Evropsko prvenstvo, te iako je sačuvala elitni status u Ligi nacija odlazak Dragana Stojkovića bio neminovan.

Nakon sijaset preokreta, našu seniorsku reprezentaciju je preuzeo čovek koji je doneo najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala od osamostaljenja, te neko oko koga se, reklo bi se, stvorio konsenzus.

Veljko Paunović je preuzeo tim u ne preterano povoljnom i tranzitnom periodu, te iako uvodne dve utakmice nisu napravile neki pomak u odnosu na eru njegovog prethodnika, treba biti svestan da će i njemu biti potrebno vreme.

Njega će imati na pretek, kako Srbiji predstoji najduža pauza u poslednjih 12 godina. Naredni izazov je tek Liga nacija koja počinje u septembru. Žreb za grupe obaviće se u februaru 2026.

Tek tada će biti na programu prvi zvanični mečevi, što će od 16. novembra ove godine, kada je odigran  meč protiv Letonije, biti punih 10 meseci pauze za naš nacionalni tim.

Poslednji put je reprezentacija toliko dugo pauzirala 2014. godine, kada se nismo plasirali na Svetsko prvenstvo u Brazilu. Posle toga smo išli u Rusiju, pa Katar, a sada će Mundijal ponovo proći bez srpskih igrača.

Valjda će Paunović za to vreme uspeti da u nacionalni tim vrati i one koji su precrtani.