Da klub izvan Beograda podigne pehar namenjen šampionu Srbije. Da se na kraju sezone ne priča o Crvenoj zvezdi ili Partizanu. Da završna slika domaće košarke ne bude obojena u crveno ili crno-belo.
A onda je stigao Niš. Stigao je Fajnal-for koji je delovao kao kratka epizoda između velikih evropskih priča "večitih", a pretvorio se u događaj koji će ostati upisan među najvažnije trenutke moderne srpske košarke. U gradu koji je toliko puta bio domaćin završnica, ove godine nije krunisan favorit. Krunisana je ideja.
Posle sedam decenija, titula prvaka države ponovo odlazi van Beograda. Poslednji put to se dogodilo još pedesetih godina prošlog veka, kada je Proleter iz Zrenjanina prekinuo dominaciju prestonice.
Zato ovo nije samo sportska vest. Ovo je priča o tome kako je jedan klub strpljenjem pobedio sistem navika.
Kako je jedna "simpatična" priča prerasla u ozbiljan tim
Godinama je srpska košarka živela u realnosti u kojoj su svi ostali igrali za mesto iza dva najveća kluba. Trofeji su imali unapred poznate adrese. Ponekad bi se pojavio izazivač, odigrao dobru sezonu, napravio problem favoritu i nestao iz fokusa već narednog leta.
Spartak nije nestao. Rastao je. Tiho, bez velikih parola i bez potrebe da svakog dana dokazuje da postoji.
Subotičani su prethodnih godina gradili strukturu, vraćali publiku, podizali organizaciju i korak po korak dolazili do nivoa na kojem više nisu bili simpatična priča, nego ozbiljan tim. Ove sezone igrali su zapaženu ulogu i na regionalnoj sceni, a onda su u Nišu uradili nešto što će zauvek promeniti percepciju kluba.
Ekipa koja je takođe došla po istoriju, srušivši Partizan i izborivši finale koje niko nije prognozirao na početku turnira. Zbog toga je završni meč imao posebnu težinu. Nije se igralo samo za pehar. Igralo se za mesto u istorijskim knjigama.
Spartak je dugo kontrolisao utakmicu. Delovalo je da će mirno privesti posao kraju. Međutim, kao i svaka velika utakmica, i ova je tražila dramu. FMP se vraćao, pretio, topio zaostatak i odbijao da prizna poraz. Finale je dobilo sve ono što finale mora da ima – nervozu, neizvesnost, promašaje, heroje i trenutke kada lopta postaje teža od olova.
Kada je Vlada Jovanović seo pred novinare nakon istorijskog podviga, u vazduhu se osećalo nešto mnogo veće od pukog slavljeničkog šampanjca. Videli smo trenera koji iza sebe ima kilometre teških bitaka, ali i čoveka koji tačno zna čije korenje nosi u svom trenerskom kodu.
Oni koji košarku na ovim prostorima prate duže od jedne decenije, u Jovanovićevom glasu, gestikulaciji i svakoj odmerenoj reči na toj konferenciji mogli su da prepoznaju onaj teški, ali zlatni eho prošlosti. Eho Duška Vujoševića.
Nije tajna da je Vlada Jovanović zanat pekao uz šefa koji je redefinisao pojam posvećenosti u ovdašnjoj košarki. Godine provedene u Partizanu uz Vujoševića nisu bile samo učenje akcija. Duško Vujošević je uvek bio sinonim za pomeranje granica nemogućeg sa limitiranim resursima.
Vlada Jovanović je u Subotici uradio nešto slično, ali na moderniji način. Uzeo je ambiciozan projekat Spartaka, stabilizovao ga, a onda mu udahnuo onaj neophodni prgavi, šampionski karakter bez kojeg se titule ne osvajaju.
"Sve ovo što se desilo ovih dana moram da posvetim Dušku Vujoševiću. Dule je napravio i imao ogroman uticaj na mene. Prvo kao košarkaški trener. Imao sam odličan odnos sa njim, bio je odličan trener i čovek. Proveo sam 15-16 godina u Partizanu, vidljivo je to kada sam bio prvi asistent Duletu, dugo sam bio tamo. Drago mi je što sada mogu da ga pomenem", rekao je emotivni Vlada Jovanović na konferenciji posle osvojene titule prvaka Srbije.
O ovom trofeju će se pričati dugo. Ne zato što je Spartak pobedio FMP. Ne zato što je osvojio prvi pehar. Ne čak ni zato što su Zvezda i Partizan ostali bez finala.
Pričaće se zato što je srpska košarka konačno dobila dokaz da centar sveta ne mora uvek biti na istom mestu.
Možda će već sledeće godine "večiti" vratiti trofej u svoje vitrine. Možda će ovo ostati usamljeni trenutak pobune protiv ustaljenog poretka.
Ali čak i ako bude tako, ono što je Spartak uradio niko neće moći da izbriše. Jer istorija ne pamti samo dominacije. Pamti i trenutke kada se pojavi neko dovoljno hrabar da ih prekine.
A ovog proleća, u Nišu, pod svetlima "Čaira", Spartak iz Subotice nije osvojio samo titulu. Osvojio je mesto u istoriji srpske košarke.
Čima Moneke nije krio koliko ceni svog saigrača Krisa Džonsa, a posle još jedne velike partije američkog košarkaša u dresu Crvene zvezde imao je samo reči hvale za njega.
Crvena zvezda je otpor Slovana u sedmom kolu ABA lige slomila u trećem kvartalu, na krilima Batlera, koji je bio najefikasniji sa 18 poena. Crveno-beli sada imaju skor 5-1 kao i Budućnost u A grupi.
Košarkašice Srbije započinju finalnu fazu kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo 2027. godine, a prvi rival u novembarskom prozoru biće Grčka od 18.00 u Hali sportova "Ranko Žeravica".
Ekipa Aleksandra Stanojevića tako je propustila priliku da nastavi pobednički niz, a umesto očekivanog trijumfa, priredila je svojim navijačima veliko razočaranje
Crvena zvezda je upisala veliku pobedu u Atini, savladavši Olimpijakos 62:57. Zvezda je ispustila +22, ali je Džons u poslednjem minutu trojkom prelomio duel.
Prvi put posle mnogo godina finale Košarkaške lige Srbije igra se bez večitih rivala. Spartak i FMP u Nišu odlučuju o novom šampionu Srbije u meču za istoriju.
Večiti rivali ostali bez finala KLS uprkos najvećim budžetima i to nema samo u Srbiji, nego i u regionu. Zašto su FMP, Spartak, Vlada Jovanović i domaći igrači pokazali da novac nije presudan za uspeh?
Košarkašice Srbije započinju finalnu fazu kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo 2027. godine, a prvi rival u novembarskom prozoru biće Grčka od 18.00 u Hali sportova "Ranko Žeravica".
Na dan kada se rodio Mihal Talj prisetićemo se jednog od najatraktivnijih i najgenijalnijih šahista svih vremena i njegove nesvakidašnje životne priče.
Crvena zvezda je u Pireju stigla do velike pobede nad Olimpijakosom (62:57), a ključ uspeha bio je u odbrani koja je gotovo potpuno ugušila napadačku produkciju domaćina.
Postoje večeri koje mogu da posluže kao prekretnica, ne zato što rešavaju sve probleme, već zato što pokažu kojim putem treba ići. Partizan je protiv Makabija dobio upravo takvu potvrdu.
Savremeni automobili sve češće koriste elektronski kontrolisane kočnice umesto tradicionalne mehaničko-hidraulične veze. Tehnologija donosi brojne prednosti, ali otvara i pitanje pouzdanosti.
Porsche je restaurirao model 924 iz 1979. godine, prvi sportski automobil u floti policije UAE, koji je svojevremeno pratio kraljicu Elizabetu II tokom njene istorijske posete toj zemlji.
Pimećuje se porast tražnjje polovnih električnih automobila svuda u Evropi što se prenosi i na Srbiju, ali situacija na našem tržištu i dalje je daleko od idealne.
Miris benzina mnogima je prijatan i budi nostalgiju, ali njegovo namerno udisanje može biti opasno. Naučnici upozoravaju da pojedini sastojci goriva povećavaju rizik od ozbiljnih bolesti.
Tehnološki gigant upozorava Belu kuću da bi zabrana uvoza kineskih optičkih primopredajnika mogla da zaustavi izgradnju centara podataka i ugrozi američko liderstvo u oblasti AI.
Dok mladi popuste za Crni petak traže kod influensera, a stariji na proverenim sajtovima, sajberkriminalci koriste veštačku inteligenciju i dipfejk za nove prevare.
Komentari 13
Pogledaj komentare Pošalji komentar