Kalauzom do transfera: "Možete da zamislite šta je to značilo u Čaušeskovoj Rumuniji"

Belodedić je 1986. kao član Steaue iz Bukurešta osvojio titulu prvaka Evrope.

Srbin sa rumunskim pasošem bio je jedan od najboljih igrača te generacije.

Rumunija se izdvajala po specifičnim uslovima života i rada, a svi igrači uključujući i Belodedića imali su vojne činove.

U Crvenu zvezdu je stigao krajem 1988. godine pod krajnje neuobičajenim okolnostima. Naime, predsednik Steaue je bio sin tadašnjeg rumunskog diktatora Čaušeskua. Belodedić je, da ga nisu ni pitali, prodat Galatasaraju, pa je odlučio da "pobegne" iz Bukurešta.

"Sve je počelo teškim životnim uslovima u Rumuniji. Više nisam mogao, pa sam rešio da pobegnem u Srbiju. Pasoši svih građana bili su u policiji, a kada bismo, recimo, išli sa klubom van zemlje, podigao bi ih neko iz uprave. Međutim, imao sam rodbinu u Jugoslaviji. Dozvoljavali su mi da ih posetim. Dozvole su imali i majka i sestra. Jednom prilikom uzeli smo pasoše i legalno prešli granicu. Zatražili smo azil u Beloj Crkvi i dobili priliku da ostanemo u Jugoslaviji. Došao sam u Crvenu zvezdu, ali me je rumunski savez suspendovao na godinu dana. Bari je najbolji dokaz da se to čekanje isplatilo", rekao je Belodedić.

Nakon dolaska Belodedića u redove crveno-belih, usledile su muke tadašnje uprave da zaigra u našem dresu. Nakon suspenzije od strane rumunskog saveza, Belodedić je godinu dana trenirao sa rezervnim timom koji je vodio Vladimir Petrović-Pižon.

"Pošto zbog zabrane nije smeo javno da prikazuje da je obukao crveno-beli dres, s njim i rezervnim timom trenirao sam daleko od očiju javnosti. U potpunoj tajnosti. Belodedića smo u protokolu vodili pod lažnim imenom. Morali smo da ga krijemo, da se ne zna da postoji. A bio je igrač... Ma igračina! E, takvog je teško zabašuriti. Lično, nisam mogao da verujem da takav fudbaler postoji", kazao je Petrović.

U Rumuniji je 1989.godine izbila revolucija u kojoj je svrgnut Čaušesku, pa je i ovaj događaj doprineo presudnoj odluci FIFA i UEFA - Belodedić može da nastupa za Crvenu zvezdu. Da bi konačno bio registrovan, bilo je potrebno da se pronađe jedan njegov dokument kako bi zvanično postao član Crvene zvezde. Tadašnji operativac crveno-belih Vojislav Lalatović, popularni Voja Kis, bio je angažovan u tom poslu.

"Da bi FIFA registrovala Belodedića, morao sam da idem u Bukurešt i dođem do bilo kakvog Miletovog dokumenta, kako bi formalno postao član našeg kluba. Išao sam sa nekim njegovim drugarom, znam da su ga zvali Đura Srbin, iz Sokolovca, Miletovog rodnog sela na rumunsko-srpskoj granici. Morali smo kalauzom da otvorimo stan, da bismo našli jedan njegov dokument sa fotografijom. Možete da zamislite šta je to značilo u ondašnjoj Čaušeskovoj Rumuniji. Da su nas uhvatili... Na kraju smo našli potreban dokument, mislim da je to bila vozačka dozvola, koji nam je bio neophodan da ga registrujemo. Bilo je mnogo muke da Belodedić, koji je tad bio vojno lice, praktično dezerter iz Rumunije, postane naš", istakao je Voja Lalatović, tada sekretar stručnog štaba crveno-belih.