"Minhen je upoznao šampiona"

Godine prolaze, ali sećanja na nezaboravni put generacije Crvene zvezde 1991. do trona osvajača Kupa šampiona ne blede, kaže Stevan Dika Stojanović, golman i kapiten te najslavnije ekipe.

Na današnji dan 1991. godine Crvena zvezda je u Minhenu pobedila Bajern, a Stojanović je u intervjuu za klupski sajt pričao o toj utakmici, ali i kako danas provodi vreme.

Trener Ljubomir Ljupko Petrović je više puta ponovio da je taj meč u Minhenu bio najbolji koji je ta generacija odigrala. "Ljupku ne treba oponirati jer nas je on spremao i vodio kroz tu godinu, pa skromno delim njegovo mišljenje. Mi smo sve utakmice tog ciklusa Kupa šampiona igrali na isti način, sem finalnog u Bariju. Uvek smo izlazili na teren sa jednim ciljem, da nadigramo protivnika i da ga pobedimo. Možda je ključni momenat bio revanš prvog kola protiv Grashopersa jer smo posle 1:1 na Marakani pred put pričali i imali zajednički zaključak: „svaka utakmica je za sebe, nismo pobedili kod kuće, pa šta. Pobedićemo ih u Švajcarskoj“. Sa tim stavom smo odigrali sve mečeve i na taj način otišli u Minhen", priseća se Stevan Stojanović. Nije bilo posebnog rituala, nastavlja „Dika mlađi“, u Nemačku je ekipa stigla dva dana ranije, Ljupko je pripremao taktiku koja je bila ispoštovana do poslednjeg detalja. "Bajern je verovao u nepobedivost na svom terenu, a upoznao je novog šampiona. Mi smo igrali sjajno od starta, nije nas poremetio ni primljen gol. Suština je što smo znali koliko vredimo, što se nismo nikog plašili a svakog smo uvažavali. Šteta je što nismo pobedili ubedljivije jer smo propustili nekoliko dobrih šansi. Međutim, prekinuli smo Bajernovu nepobedivost u evropskim mečevima i tada je svima postalo jasno da mi možemo do trofeja. Cela Evropa je pisala o nama u tom tonu." Nije imao Stojanović mnogo posla, svega dve ozbiljnije intervencije. "Meni je uvek Duja govorio „bitno je da uhvatiš prvi centaršut autoritativno i onda ti više neće centrirati“. Sećam se da sam tu prvu loptu sa strane dohvatio kako je Dujković voleo a sem tog gola koji sam primio imao sam dve-tri ozbiljnije intervencije. Nadigrali smo Bajernu u Minhenu kao retko ko do tada u istoriji." I znali su da nije gotovo. "Samo što se završila utakmica znali smo da se Bajern neće predati. Nemci su to, kod njih ništa nije gotovo dok sudija ne odsvira kraj. Tako je i bilo u revanšu, ali bila bi velika šteta da ih nismo prošli jer smo bili apsolutno bolji u tri od četiri poluvremena." Proslavljeni golman nije navikao da sedi, zato vreme u Vanrednom stanju koristi za određene radove koje je odlagao. "Uh, ne drži me mesto, navikao sam da se stalno krećem i nešto radim, pa me ova situacija vraća u igračko vreme kad smo mnogo vremena provodili u karantinu. Ne mirujem mnogo, baš sam nešto radio oko krova u kafiću, sređujem neke detalje, ulepšavam da me sve to ne bi čekalo kad ponovo krenemo sa radom. I kod kuće stalno nešto „čačkam“, sređujem podrum, garažu, ostavu, ormare." Poštuje sve odredbe Vanrednog stanja, a kad pozavršava sve što je tog dana zamislio sedne na svoju veliku terasu i uživa u pogledu. "Terasa ima 30 kvadrata, vidim Savu, pola Beograda i obožavam u suton da sedim i posmatram naš grad. Neobična je slika, nema žive duše, ali proći će i ova pandemija. Treba se čuvati, pratiti uputstva i biti u krugu porodice. Mora se sačuvati zdravlje pre svega." Na stalnoj je vezi sa ćerkom Teom, unukom Enom, zetom Vilsonom u Švedskoj. "Dobro su, zdravo, kod njih ne postoje ove zabrane kao kod nas. Slobodno šetaju, rade. Sin Marko je ovde, trenira svakodnevno i pokušava da održi koliko toliko formu dok se sezona ne nastavi. Šteta, dobro je krenuo ali verujem da će nastaviti u dobrom ritmu i kad sve ovo prođe. Samo zdravlja da bude, sve ostalo će doći", kaže Dika Stojanović.