"Otac mi je rekao – kriminalac ili kik-bokser"

"Od prvog dana sam srećan u Njukaslu. 'Svrake' su bile moj omiljeni klub još iz dečačkih dana u Srbiji. Pratio sam Njukasl ceo život. Imao sam i dva dresa kada sam bio mali. To je bilo nešto što je neuobičajeno, pošto je većina ljudi birala Mančester Junajted ili, tipa, Barselonu, ali je za mene to oduvek bila Njuka", započeo je priču Mitrović.

Mitar otkriva i kada se 'zaljubio' u klub sa severa Engleske.

"Igrali su protiv Partizana u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kada sam bio baš klinac (devet godina). Ne znam, šta me je konkretno privuklo, ali mi se odmah dopao klub. Bila je to strast, odnos navijača i igrača... To ste mogli da osetite i preko TV, da osetite da je nešto 'drugačije'. Pri tom, igrali su u istim dresovima kao i moj Partizan – crno-belim na štrafte. Još tada sam se zaljubio. Privrženost me je 'kupila'. Naravno, srećan sam što sam ovde, osećam se kao da sam došao kući. Ovo je moj dom. Njukasl je moj klub, moj tim. Njukasl mi predstavlja isto što i Partizan", objašnjava Mitar.

Aleksandar je u Njukasl stigao 2015. godine za 12 miliona funti, posle sjajnih nastupa u dresu Anderlehta.

"Neverovatan je osećaj igrati u Engleskoj i imati toliku ljubav od strane navijača. To me čini izuzetno zahvalnim. Neverovatno je. Nadam se da ću ovde biti narednih deset, petnaest godina. Ma, provešću celu karijeru ovde – nikakav problem. Dokle god me budu želeli, tu sam. Srećan sam, moja porodica je srećna, moj sin Luka je srećan što odrasta ovde. Odrašće kao Džordi".

'Svrake' su prošle godine ispale iz Premijer lige, a navijači su još jednom pokazali zašto važe za jedne od najvernijih na Ostrvu.

"U velikim klubovima postoji pritisak. Svi žele da pobede i očekuju ništa manje od pobede. S druge strane, najbolja stvar ovde jeste ta što ne morate da trijumfujete svaki put, a navijači će vas voleti, naravno – dokle god dajte sve od sebe i borite se do samog kraja. To je, u suštini, i srpski način. To je način na koji mi pristupamo stvarima, a pogotovo sportu. Mala smo zemlja, ali – ukoliko nešto želimo – borićemo se za to. To je deo istorije našeg naroda, takav nam je mentalitet. Mali smo, ali snažni. Mislim da navijači Njukasla poštuju to. Iako nisam baš normalan na terenu, van njega sam pravi porodični čovek. U privatnom životu radim sve ono što i vi radite. Na terenu, 'nešto' se promeni. Čak i kada igram FIFA sa bratom pobesnim, poželim da ga šutnem kada izgubim. To je prosto nešto što se nalazi u meni, kada igram – želim da pobedim. Za to ću dati sve. Oduvek sam bio takav, od prvog dana kada sam počeo da igram fudbal", kaže Aleksandar.

Publika na Sent Džejms Parku odgovorna je za jednu od najzaraznijih navijačkih pesama u novijoj fudbalskoj istoriji, pošto je Mitroviću posvetila pesmu 'Mitro's on fire', na melodiju numere Gale – 'Freed form desire'.

"Otac mi je rekao da bih – da nisam fudbaler – verovatno bi kriminalac ili kik-bokser. Što se mene, iskreno, ne znam čime bih se bavio da nisam fudbaler. Možda nešto gde bih mogao da koristim svoj adrenalin – tipa nešto kao boks. Imao sam i previše energije kada sam bio klinac, bio sam baš 'težak' za svoje roditelje. Majka mi je često govorila – 'Videćeš ti', i evo, sada vidim".

Mitrović u ovoj sezoni uglavnom ima ulogu džokera u timu Rafe Benitesa, ali je serijom golova u poslednjih nekoliko utakmica naterao Španca da se zamisli.

"Možda sam prošle sezone igrao više, ali sada smo u dobroj formi. Timski duh je na sjajnom nivou i dobijamo mečeve u seriji. Moram da sačekam svoju šansu, a kada je dočekam da pokažem ljudima da umem da igram i postižem golove", zaključio je dvadesetdvogodišnji centarfor.