Istorija lopti na Mondijalima

Finale 1930. igrano je sa dve kožne lopte. Domaćin Urugvaj i Argentina nisu mogli da se dogovore čijom loptom će biti igran veliki meč, pošto je svako nudio svoju. Pronađen je kompromis, gde je svako po poluvreme mogao da igra sa "svojom" loptom. Prvo poluvreme, kada se igralo sa "argentinskom" loptom dobili su Gaučosi 2:1, dok je u nastavku Urugvaj igrao sa "svojom" loptom i na kraju su i dobili meč 4:2.

U Italiji 1934. prvi put je lopta imala ime, nazvana je Federale 102. U Francuskoj 1938. kožna lopta Alen je po velikom šavu po sredini prilično podsećala na dizajn jajolikih lopti koje se koriste u američkom fudbalu. Jednobojne lopte korišćene su sve do 1970, uključujući i roze varijantu Super duplo T u Brazilu 1950. i narandžaste modele korišćene od Švajcarske 1954. do Čilea 1962.

Kompanija Adidas počela je da pravi fudbalske lopte 1963, ali je tek 1970. potpisan ugovor sa FIFA o izradi zvaničnog rekvizita Mondijala.

Počelo je sa crno-belom loptom Telstar u Meksiku 1970, a zatim su se ređale Telstar Durlast 1974, Tango Durlast 1978, Tango Espanja 1982, Asteka 1986, Etrusko 1990, Kvestra 1994, Trikolore 1998, Fivernova 2002, Timgajst 2006, dok će se naredni šampionat u Južnoj Africi igrati loptom Jabulani.

U Adidasu tvrde da je Jabulani prva savršeno okrugla lopta čiji šavovi više ne utiču na njenu sferu. Ime vodi poreklo iz jezika naroda Zulu, kojim govori oko 25 odsto populacije Južne Afrike. Njeno značenje je "slaviti", a u skladu je sa idejom da se na Mondijalu slavi lepota fudbalske igre.