Italija - Jugoslavija 1:1 !!!

Reprezentacija Jugoslavije odigrala je sa Italijanima nerešeno 1:1 na startu kvalifikacija za EURO 2004. Plavi su poveli u 28. minutu golom Mijatovića, a izjednačenje je stiglo deset minuta kasnije, kada je slobodni udarac izveo Del Pjero, a lopta se od Kovačevićeve glave odbila u našu mrežu.

Naš tim odigrao je izuzetno zrelo i ozbiljno, protiv selekcije koja važi za jednu od najboljih na svetu, ali koja takav status već dugo ničim ne opravdava. Od samog starta Savićevićevi igrači su igrali vrlo oprezn u defanzivnoj fazi, uz plan da iz kontre ugroze Bufona. Na samom startu se povredio Mirković, pa je na teren ušao Duljaj. Nemanja Vidić je već u prvim minutima pokazao da će biti igrač utakmice, beskompromisnim intervencijama ispred Inzagija i Del Pjera. Prvu šansu napravili su Azuri, kada je Pirlo odlično ubacio loptu pred gol, a Kanavaro, neodlučan da li da šutne, ili da doda Inzagiju, poslao loptu u ruke Jevriću.

Posle petnaestak minuta sledi pritisak našeg tima – tri uzastopna kornera. Mihajlović ugrožava Bufona, a naš tim je očigledno mnogo bolji u skoku. Tek kada je sudija sudio faul u napadu, Italijani su došli do daha. Odmah zatim sudija poklanja Italiji faul na 25m od gola plavih, čime je pokazao kako će »deliti pravdu«. Del Pjero šalje loptu nekih 8 metara preko gola.

Neugodan teren, natopljen vodom, nije dozvoljavao tehnički savršenu igru. Dobar deo prvog poluvremena protekao je u potpuno nepovezanoj igri, bez ugrožavanja golova. Sve se promenilo kada je Mijatović nedovoljno brzo trčao za loptom upućenom ka levom krilu. Nesta je tu video svoju šansu i zaleteo se. Mijatović je zaustavio loptu, Nesta proleteo kako osnovac, pravo do reklame. Peđa je zastao na tren, pa krenuo ka golu, Bufon je istrčao, ali ga je izvanredni felš sasvim iznenadio i Jugoslavija vodi. Mijatović je imao ca. 5 kontakata sa loptom, od tih 5 ovo je jedini put da je nije odmah izgubio. Ali i to je bilo dovoljno da nam obezbedi bod. Pitanje je koliko on količinski može da izdrži u velikim utakmicama, ali je on dao gol kada treba.

Sledi deset minuta totalne azurne konfuzije. Njihov vezni red stvarno nije ni za prvih 16 u Evropi, i samo je Pirlo zaista vredeo nešto. Tomazi, Gatuzo i Doni su se kretali između grubog i smešnog, posebno Đenaro voleo-bih-da-sam-Davids Gatuzo, koji je tehnički verovatno ispod nivoa beogradske zone. Tužno je za Italiju da ih takav čovek reprezentuje.

I kada je izgledalo da naši potpuno vladaju situacijom Italijani su na poklon dobili povratak u utakmicu. Prvo niz čudnih faulova, da bi iz jednog od njih Del Pjero šutirao u desni Jevrićev ugao, ali je od Kovačevićeve glave lopta otišla pod prčku pored desne stative. Jevrić nemoćan, Italija presrećna. Odmah posle gola, prodor Italijana po krilu, novi odbitak, lopta pada na peterac. Dragutinović uklizava ispred Inzagija, Stanković napucava Tomazija i konačno olakšanje.

Drugo poluvreme donosi prvu izmenu u Italiji – Montela umesto slabog Donija. Međutim, naši bolje počinju. Posle kornera sa desne strane Stanković šutira pored gola. Sledi prodor Dragutinovića, što će postati trejd mark drugog poluvremena, pa centaršut, ali Kovačević šutira preko gola. Nekoliko minuta kasnije, situacija se ponavlja, kovačević prima loptu, izbacuje Kanavara, ali šutira po zemlji. Bufin odbija, a Stankovićev volej ide posred gola, pa Bufon nema problema.

Sledi period italijanskih napada. Međutim, sve je to bilo sasvim traljavo. Naši se konsoliduju i kreću novi napadi, sada sa Kežmanom umesto Mijatovića. Kežman je pokazao borbenost za svaku pohvalu. Međutim treća izmena, Milošević umesto Kovačevića, potpuno je otupela naš napad. Milošević je potpuno van forme i indisponiran do krajnjih granica. U tom periodu i Duljaj upada u jako lošu fazu, kada dva puta pravi čiste kontre Italijanima. Može da zahvali Troboku i Kovačeviću što su se žrtvovali i zaradili po karton da bi spasili naš tim krajnje nezgodnih situacija. To što je on puno trčao, ne može ga opravdati. Trčao je i Trobok, pa nije pravio gluposti.

U finišu Italijani su još jednom probali da ugroze naš gol, ali su ofsajd-zamke odlično funkcionisale, a Krstajić skakao kao da ima 5 metara. Na kraju, naši mogu biti zadovoljni bodom, ali utisak je da je Jugoslavija bila znatno bolji tim. Opet, lakše je igrati defanzivno, pa je zato sasvim realan rezultat – 1:1.

Italija:

Bufon – Kanavaro, Nesta, Zauri (Odo), Panući – Tomazi, Pirlo (Ambrozini), Gatuzo – Doni (Montela) – Del Pjero, Inzagi

Jugoslavija:

Jevrić – Mihajlović, Krstajić, Vidić – Trobok, Mirković (Duljaj), Dragutinović, Lazetić – Stanković – Kovačević (Milošević), Mijatović (Kežman)