Brih, pardon – Makeli

Taj da je Danska pokradena u produžecima u porazu od Engleske 2:1 iz (ne)spornog penala.

Nespornog iz objektivnog ugla, ali dosuđenog, za pad u "skakački bazen" Rahima Sterlinga posle trka uz Joakima Melea.

Holandski sudija Dani Makeli istog trenutka pokazao je na "belu tačku", uz amin iz VAR-a.

Pitanje nad pitanjima, iako naravno ne znamo kakva je komunikacija bila između Makeli i arbitara iz VAR-a, koji su u Nionu, je zašto Holanđanin nije sam proverio video snimak?

Ili je bio ubeđen u svoju odluku ili je toliko verovao kolegama? Možda dobijemo odgovor ovih dana, a možda i ne jer "velika riba jede malu"...

Zar nije bolja priča da se "fudbal vrati kući" nego nastavi "bajka Danske"? Pa nije, al' ko pita "male".

Na sve to su bile dve povrede pravila, upotreba lasera sa tribina prema licu Kaspera Šmajhela prilikom izvođenja penala Harija Kejna, a pre Sterlingovog pada bile su dve lopte u terenu, što niko nije video, iako je "druga" bila tik ispred linijskog sudije.

Kada se podvuče crta, ma šta ocenjivali iz UEFA da je penal čuveno sudijsko uverenje, ne sme da se smetne s uma da su baš iz Niona uporno ponavljali da penal mora da se "zasluži".

A on postaje polako nešto kao dobar dan, bar za velike....

Makeli kao Brih

EPA-EFE/ARMANDO BABANI

Ova scena nas je vratila tri godine unazad.

Tada je Feliks Brih, jedan od najboljih sudija čak i dana današnjeg (naravno, prema mišljenju nadležnih u UEFA), sličnom odlukom ostavio Srbiju bez, pa realno, osmine finala Mundijala.

U meču protiv Švajcarske (Brihovo govorno područje) takođe kao Makeli nije hteo da gleda snimak.

Nije (hteo) video penal nad Aleksandrom Mitrovićem, u "kragni" između Fabijena Šera i Stefana Lihštajnera, pa ni da se proveri.

Nemac nije sudio do kraja turnira, ali to sada nije bitno jer se vratio na veliku scenu. Najveću moguću.

Zanimljivo, baš Brih i Makeli su izabrani da sude u polufinalima...

Danskih 300

EPA-EFE/Andy Rain

Kapa dole "dinamitašima" na svemu što su uradili na turniru.

Od tužnih scena sa Kristijanom Eriksenom, preko nesrećnih poraza od Finske i Belgije, pa sve to okretanja točka sreće.

Danci su igrali super-moderan fudbal, ofanzivan, lepršav i gazili pred sobom Rusiju, Vels, pa i Češku, osvajajući srca neutralnih navijača.

Naciljali su i Englesku na Vembliju, bili drski sa željom iznad mogućnosti isto kao isto kao Spartanci u Termopilskom klancu.

Golman i pravi naslednik legendarnog Petera Šmajhela, Kasper, ušao je ulogu Leonide, branio svoju vojsku od nasrtaja Engleza kao u čuvenom mitu od Persijanaca, ali nije mogao više od devet odbrana i jednog penala.

"Brojnija" Engleska je morala dalje, delom i zbog toga što je delovala odmornije u trenucima dok su Danci jedva stajali na nogama.

A na kraju i završili sa igračnjem manje zbog treće povrede u nizu, sada bez prava zamene za Matijasa Jensena.

Danska može da bude ponosna na svoje igrače zbog svega što su prikazali na EP, a samim tim i protiv "Gordog albiona".

Nacrtano finale

EPA-EFE/Frank Augstein

Čeka nas šlag na torti u nedelju sa početkom u 21 na Vembliju.

Engleska protiv Italije!

Finale koje se "crtalo" čim je otkriven kostur nokaut faze, kako smo otvorenog puta Engleske, tako i zbog toga što su Azuri delovali najozbiljnije tokom turnira.

Šanse su stvarno 50:50, što jeste fraza, ali i činjenično stanje.

Da li se "fudbal/trofej vraća kući" ili ide drugi put u "drugu domovinu"?

Ekstaza će da usledi u jednoj zemlji - Engleskoj gde se pet i po decenije čeka na uspeh reprezentacije ili će Italijani da odigraju za svoj narod, kao do sada, pogođen pandemijom.

Može biti samo jedan...

Priredio: Miloš Simanović