Dug je put

Duga su i putovanja igrača sa turnira na turnir, iz zemlje u zemlju, sa meridijana na meridijan.

Zemaljska kugla se okreće i sve što je na njoj, samo u jednom sportu čini se da je to putovanje neprekidno - u tenisu.

To je kao da voz ide kružnom linijom, krene u januaru, zaustavi se nakratko u novembru, pa opet nastavi i kreće sa januarom.

A januar je sinonim u tenisu za Australiju. To nije evropski, ili američki januar, to je australijsko sunce, to su prelepi plavičasti tereni Melburn parka, Australijan open.

Mehurići šampanjca, oblačići teniske sreće veselih Australijanaca, trešnje u zimu, žuta loptica... Tenis je uvek u potrazi za suncem, ali i šampioni uvek traže sunce.

Svaki igrač, ustvari, traži svoje mesto pod tim nemilosrdnim, užarenim suncem. Istrajati kroz dve nedelje, preživeti, pobediti.

U Australiji se sve otvara i sve počinje, tako da se jasno pitamo - šta nam je pripremio Australijan open u ovom prvom činu teniske sezone?

Možemo samo da naslućujemo, scenarija se u tenisu ne pišu unapred i ma koliko god dobro da poznajemo sport, iznenađenje je uvek moguće.

Foto: Profimedia

Ipak, nekako smo navikli da uoči starta turnira u Melburnu, na listi favorita, na njemom smom vrhu, uvek vidimo jedno ime - Novaka Đokovića.

Ni ovog puta nije ništa drugačije, uostalom, kada neko igra za rekordni, deseti pehar Norman Bruks, time je sve rečeno.

I oni bitni teniski parametri, koji se tiču forme, rezultata, osvojenih turnira, jasno upućuju da je Srbin i ovog puta igrač koji će se, ako je sa njegovim zdravljem sve u redu, pitati najviše.

Nije da Novak nije zabrinuo navijače - taj čvorić od problema sa zadnjom ložom u Adelejdu, samo upućuje da niko nije od čelika, pa ni Novak koji nas je navikao na besprekornu fizičku spremu, izdržljivost i istrajnost.

Njegova karijera traje tako dugo upravio zbog toga što je maksimalno vodio računa o svom telu, o svom hramu, što je svaka, pa naizgled i najnevažnija sitnica, za njega bila važna.

Izrečeni oprez od strane samog Novaka, u pogledu te povrede, jasno govori da je svestan da se u ovoj fazi karijere, kada mu i sa leve i sa desne strane postavljaju prepreke na putu da postane apsolutni rekorder u svetu tenisa, mora ponašati racionalno. To pokazuje da je apsolutno svestan značaja trenutka.

U njegovoj već sada legendarnoj trci sa Nadalom, sve je manje ostalo do ciljne ravnine, kako za godinu dana starijeg Španca, tako i za njega, a Australija je na tom preostalom parčetu staze, bitna, jako bitna tačka za Novaka.

Skor 22:21 nije isto što i 22:22. Ili 23:21. To su mogući pokazatelji na grend slem semaforu u trci Nadal/Đoković posle Melburna.

Foto: Profimedia

Novakovo preskakanje treninga u nedelju, ne mora da bude baš ni od kakvog značaja.

Umeo je to da radi i ranije, kada bi procenio da okolnosti za rad nisu idealne, da bi bilo dobro da odmori, da se ne forsira. Uostalom, i sam je rekao da će čuvati energiju za mečeve.

Moguće je i da je trenirao na neki drugi način, na nekom njemu omiljenom mestu u Melburnu, jasno je da takvih ima.

Ono što je važno jeste činjenica da su prvi potezi u ovom povratku pod australijsko sunce bili pažljivo i dobro odmereni.

Adelejd je bio pun pogodak, ne samo što je dobio određeni ritam mečeva, već i što se tako povezao sa publikom u Australiji i opipao njen puls pred grend slem izazov.

Istina, Adelejd i Melburn nisu isto, tih 15.000 u Rod Lejver areni su sasvim drugačija sorta i tu ima svega. I onih koji će vas nadnuti do bola i dati vam krila i onih zbog kojih biste radije ostavili reket i otišli na plažu, samo da ih ne čujete.

Ništa to nije novo za Novaka - on je apsolutno sve odmerio i ono što imponuje je njegova želja da ne gleda unazad.

Australijancima je ostavio da se glođu sa svojom savešću i onim što su mu uradili prošle godine, kada mu nisu dozvolili da igra.

On je svestan, da od tog zavlačenja ruku u džep prošlosti, od osvrtanja na nešto što se ne može popraviti i vratiti, nema apsolutno ništa i da je jedino bitno ovo ovde i sada, tenis, reket, loptica, protivnik, pobeda za pobedom.

Pobeđuje se na terenu, igrom, ne ljutnjom i emocijama.

Jedino što može da crpi iz svega je motiv, mada tamo zaista nema šta više da dokazuje. Rezultati sve govore.

Foto: Profimedia

Sa druge strane melburnškog zida stoji ćutljivi, uvek namrgođeni Rafa Nadal, prošlogodišnji pobednik, rival koji je idealno iskoristio priliku Novakovog prinudnog odsustva da odmakne u grend slem trci.

Posle samo 12 meseci, za Nadala je sve drugačije - možda je nominalno nolje rangirani nosilac, možda bolje stoji i na ATP listi, ali da li je zaista na stepeniku više i kada je reč o tome ko je favorit, sada, kada je tu Novak? Teško.

Kao što je on na najvišem postolju Rolan Garosa, tako je i Novak na vrhu u Melburnu. I to je sasvim u redu.

Nadala uoči ovog Melbura muči forma, tišti ga šest meseci ne baš sjajnih u završetku 2022. godine, ali i strah od toga kako će se njegovo telo nositi sa sve većim izazovima.

I muči ga to što mu je odmah na startu, u meču prve runde, u arenu bačen mladi britanski lav, dečko ogromnog talenta, levoruk kao i on, neko ko bi potencijalno mogao da bude ubica divova.

Drejper, da budemo jasni, na vrhuncu svoje igre, može apsolutno da naudi Nadalu, pogotovo ovako nenaštimovanom Nadalu, u prvom kolu turnira, kada još traži sebe i svoju igru.

Koliko, to je drugo pitanje, ali zato ovakvi mečevi, posebno gde se sastaju igrači koji dolaze sa velikanima, koji su im usput i idoli, i predstavljaju takve poslastice. Zato, budite budni ovog jutra, makar krajičkom oka pratite meč Drejpera i Nadala. Imaće tu šta da se vidi! Konačno, treba reći da Melburn nekako uvek, ume da iznedri ponekog igrača koji obeleži turnir.

Sećamo se kako su tu rasli i Stefanos Cicipas, pa i Aslan Karacev, tako će i ove godine bljesnuti verovatno neko drugi.

Danil Medvedev, naoružan iskustvima prethodnih sezona, nikako se ne sme preskočiti u smislu onih koji mogu do samog kraja.

Cicipas, ako je zaista tačno da je popravio neke elemente u svojoj igri, na tom grčkom talasu u Melburnu, nošen ehom sa tribina, zaista može da bude nezgodan.

Sebastijan Korda, Holger Rune, Tejlor Fric, Mateo Beretini, Kasper Rud, na njih se svakako mora obratiti pažnja, baš kao i na ljubimca domaće publike, Nika Kirjosa.

Njega je, kako je to lepo rekao Džon Mekinro, prošle godine na Vimbldonu "ugrizla" "grend slem buba".

Možda kasno u odnosu na talenat koji je od početka posedovao, ali dobro je da jeste.

Njegova želja da se konačno domogne slema, sada je stvarna i ima podlogu u tom dosezanju finala Vimbldona, a bolje podrške od ove u Melburnu, imati neće.

Zato uz sve to, valja započeti još jedan uzbudljiv dvonedeljni put ka zvezdama južnog neba.

Samo jedna će na kraju blistati pravim, šampionskim sjajem.

Zoran Kecman