Tigar protiv leoparda

On je mačka sa sedam života! Bolje rečeno, leopard, jer nikada, ali baš nikada ne menja svoje pege.

Nije ih promenio ni danas, a nije ni Novak Đoković, koji je još jednom sigurnom partijom pokazao da je na sjajnom putu da po osmi put postane kralj Australijan Opena.

I eto ga klasik svetskog tenisa, u četvrtak Srbin i Švajcarac igraće po jubilarni, 50. put. Treba li najava svemu tome?

Miloš Raonić je nanizao nekoliko impresivnih pobeda, izbacio je lanjskog polufinalistu Stefanosa Cicipasa, do meča sa Novakom nije izgubio gem na svoj servis, toliko je bio siguran u početni udarac.

Ali onda je morao da stane na crtu teniskom imperatoru kakav je Đoković, pa rekoh, daj da vidimo Miloše, jabuko, od čega si?

Znao sam da će to biti meč koji je na neki način mala zborka projektila. Miloš raspali servis, raketa tipa zemlja-vazduh, bang, 227 na sat – Novak to vrati! 216? Novak vrati. Pokuša Raonić i nešto sporije, e tek to Novak vrati!

Đoković sjajno koristi snagu protivnikovog servisa da fantastično uzvrati lopticu duboko, pred liniju. Jeste, pogodi Raonić as, neminovno je, čovek servira sa krova zgrade, pa onda uz udarac-dva dođe do poena.

Ali Novak je tenisko čudo. Ma koliko da je meč delovao kao kompjuterska igrica, ili „serve contest“, kako mi se učinilo, pobedio je Novakov neprikosnoveni teniski genij – klasa svih udaraca, od servisa, za koji sa pravom kaže da mu je sada možda i najbolji u karijeri, preko fenomenalnog reterna, do osnovnih udaraca kojima crta geometrijske šeme kako pametno treba igrati protiv igrača kao što je Raonić.

Jer Raonić retko može da dugo i strpljivo drži loptu u igri, a Novak je tu za sve, ne samo za Kanađanina, koji nema plan B u igri, prosto bauk.

Jeste, uplašio je pomalo sve nas kada je onako munjevito, neočekivano istrčao sa terena na 4:4 u trećem setu. Znate na šta se prvo pomisli, mislio sam, mora da je to, ali ispostavilo se da je tu bilo nekoliko stvari zbog kojih je morao da uzme medicinski tajm aut.

Kontaktna sočiva su mu i ranije pravila probleme, morao je da ih zameni ponovo, ali nije mu dugo trebalo da se resetuje, vrati u meč i završi posao onim perfektnim izdanjem u taj-brejku (7:1). Protiv servera kakav je Raonić? Rodžere, spremaj se, ako već počeo nisi.

Kolege iz nekih drugih zemalja su mi, dok je igrao Federer, namigivali značajno pošto Tenis Sandgren, nekim čudom, nije iskoristio nijednu od sedam prilika da obori kolosa na patos. Rodžer je posle Milmana preživeo i Sandgrena u pet setova, ali pitam se, s kojom cenom? Koliko je ozbiljna povreda mišića zbog koje su ga masirali u svlačionici?

Može li sa 38 godina da se revitalizuje u dva dana i izađe bodar i čio na megdan zvaničnom kralju Melburna? Teško, ali što kaže kolega Ubaldo, „Rodžer je Rodžer“.

Ne znam koliko je bilo primetno, ali Švajcarac se na brejk poenu kada je Sandgren vodio sa 2:0 besno prodrao: „fu..ing!“

Linijski sudija, jedna gospođa, pritrčala je do glavnog sudije, naše Marijane Veljović i rekla da je čula nepristojnu reč.

Posle konsultacija sa linijskim sudijom, Veljovićeva je dala Federeru opomenu zbog javnog izgovaranja nepristojne reči. Federer je pokazao da ume i te kako da izgubi živce, pa je ušao u verbalni duel sa Marijanom.

„Šta sam rekao?“

„Ne smem da ponovim“, odgovorila mu je.

„Ne znaš?“

„Ne, ja sam donekle čula, ali ona je čula veoma jasno“, objasnila mu je.

Ništa neobično, dešava se gotovo na svakom teniskom meču da čujemo takve stvari, ali ovde je u pitanju bio Rodžer, ne neko drugi.

Šta mi to govori? Da bez obzira što je u polufinalu i što je u prilici da ponovo igra sa Novakom, rekao bih da se ne oseća baš najbolje.

Frustriran je zbog pada u igri, u kvalitetu servisa, možda i povrede, zbog oscilacija na koje nikog nije navikao, ponajmanje samog sebe. A sve to pokazuje da godine ipak nisu samo brojka i da Federer i te kako oseća to breme.

Dobro, u četvrtak će sve ključati, tada će se igrati i na adrenalin, a dobro već znamo da će Rod Lejver arena postati ekvivalent centralnog terena na Vimbldonu, i da će se sa svih strana tresti od podrške Federeru. Navikli smo, Novak jednostavno do zvezda uvek mora težim putem.

Ali nisam zabrinut, naprotiv. Jer ako Federer bude igrao kao u poslednja tri meča (Milman, Fučović, Sandgren), nema šta da traži protiv Novaka koji je već pritisnuo dugmence za šampionski modus.

Konačno, pre svega toga danas, otišao sam da pogledam i našeg jedinog juniora na ovom turniru, Hamada Međedovića, protiv naturalizovanog Amerikanca Martina Dama.

Njegovog oca se sećam kao igrača, igrao je tamo s kraja osamdesetih i devedesetih, sasvim solidan igrač, a čini se da ni sin nije ništa lošijeg kalibra. Malo je nedostajalo da ga Hamad pobedi, baš malo.

Na terenu broj 7 gde su igrali, grupa naših navijača odavde iz Melburna, stvorila je dobru atmosferu, zdušno su ga bodrili. Ta deca zaista izgaraju i zaslužuju sve pohvale, jer navijaju iz sveg srca, onako iskreno.

Bili su ti i njegovi prijatelji, rođaci, trener, ali i otac.

„Hajmo, sine, ljubavi moja. Igraj, uživaj u igri, danas je tvoj dan“, reči su Hamadovog oca koje vam prosto tope srce i najbolji su zaključak ovog meča.

Možda nije pobedio, ali jeste ovo bio njegov dan. Nagovestio je da Srbija dobija još jednog dobrog igrača, o kom će se tek pisati. Onako jak, stabilan, već sad servira preko 200 na sat, a kad se sve to još dovede u red i uz naposan rad unaprede neke stvari, imaćemo opasnog igrača.

„Glavu gore, nemaš za čim žaliti, biće pobeda“, rekoh mu dok smo izlazili sa terena.

I biće ih. Ona koja nas sad zanima treba da se dogodi u četvrtak. Melburn će videti Rodžera i Novaka peti put.

Samo što će i bukvalno biti pakao, plus +35. Minimum. Paklen meč u paklenim uslovima. Topimo se već od iščekivanja...