"Sa Jelenom i Anom je uvek bilo teško iako sam ih često pobeđivala"

“Atomski mrav” svetskog tenisa, Belgijanka Žistin Enan, ovih dana je u novoj ulozi u Melburnu.

Bivša igračica broj jedan, osvajačica sedam Grend slem titula koja se povukla iz profesionalnog tenisa 2011. godine, sada je jedan od stručnih komentatora u timu “Eurosporta”.

Žistin, koja je 2016. postala prva belgijska igračica sa promocijom u Međunarodnu kuću slavnih u tenisu, razgovarala je sa novinarima u hotelu “Pulman” u Melburnu.

Otvorena, neposredna, sa sjajnim uvidima u tajne velike igre, Enanova je davala odgovore na mnoge interesantne teme.

Krenuli smo od njenog jednoručnog bekhenda, jer su ona i Frančeska Skjavone poslednje koje su osvojile Grend slem sa tim udarcem u svom repertoaru. Pitanje je bilo može li da se promeni sadašnji trend sa isključivo dvoručnim bekhendom?

“Ne mislim da će se to promeniti u narednih nekoliko godina. Možda za 50 godina, ali videćemo šta će se dogoditi. Igra se promenila, sada je fizički zahtevnija, ali su i u muškom tenisu videli da snaga mnogo pomaže, a kod teniserki igra je veoma brza. Čak i pre nije bilo mnogo devojaka koje su igrale tako, Ameli Morezmo, Končita Martinez, u mojoj generaciji još nekoliko igračica. Čak i u mojoj generaciji je bilo ljudi koji su govorili da bi trebalo da probam sa dvoručnim bekhendom”.

“Počela dam da igram jednoručni bekhend kada sam imala pet godina, jer sam bila velik fan Štefi Graf i Stefana Edberga i nikada to nisam promenila. Sa tehnikom, to možete da kompenzujete. Mnogo sam se trudila da naučim tu tehniku, da koristim noge na dobar način, ali ne bih rekla da mi je bilo lako. Sada u mojoj akademiji, većina dece igra bekhend sa dve ruke, tako da dosta treba da se promeni. Ipak, ne mislim da će to biti u skorijoj budućnosti.”

Igrali ste mnogo mečeva protiv srpskih teniserki, Jelene Janković i Ane Ivanović. Protiv koje vam je bilo teže da igrate i zbog čega?

“Obe su bile nezgodne protivnice, bilo je teško igrati sa njima. Ako bih morala da ih poredim, sećam se da sam imala žešće borbe sa Jelenom. Uvek me je pritiskala, imala je mnogo karaktera, uvek me je terala na duge razmene, to su bili fizički intenzivni mečevi. Ne sećam se kada smo poslednji put igrale, mislim da imam dobar skor protiv nje, a što se tiče Ane, imala je dobre rezultate, pamtim to finale Rolan Garosa, igrala sam tada možda i svoj najbolji tenis. Obe su bile deo jedne sjajne generacije i uvek smo imali dobre mečeve”.

Bili ste jedan od najstabilnijih i najkonzistentnijih brojeva jedan u vaše vreme, ali i u nedavnoj prošlosti tenisa, ako izuzmemo Serenu. Kako vidite trenutnu situaciju, čini se da su promene veoma česte?

“Verujem da je sada stanje pozitivnije nego pre godinu ili dve, vidim ipak da tu ima malo stabilnosti. Doduše, još će trebati da vidimo devojku, dve ili tri da preuzmu vođstvo, kao što je to slučaj u muškom tenisu. Ko zna, možda ćemo imati isti problem kao kada vodeća tri u muškom tenisu budu završili karijere. Ima mnogo dobrih igračica, ali joša nisu u stanju da pobeđuju u kontinuitetu.”

“Prošle godine smo ipak mogli da vidimo devojke koje su imale neku vrstu konzistencije, Barti, Osaka, čak iako je imala problema. Dopadaju mi se ti usponi i padovi, fizički, ona je slična meni, a kada želite da se takmičite na najvišem nivou uvek će biti tih uspona i padova. Ne znam odakle to dolazi, mislim da se i život u teniskom svetu promenio, sve je zahtevnije, mediji, komunikacije, društvene mreže, to je izazov za te mlade generacije. Mi se sa tim nismo suočavali toliko, ali sada je sasvim drugačije. Mismo imali to ubeđenje, ambiciju, videćemo da li ove devojke žele stvarno da osvoje mnogo Slemova”.

“To je sve deo razloga, tog samoubeđenja, ne da se osvoji samo jedna titula, već da se ostane stabilan, da se bude u vrhu nekoliko godina. Ipak, pozitivna sam po tom pitanju. Što se tiče Bjanke Andreesku, jedva čekam da vidim šta će ona uraditi, mada je pitanje fizičke prirode pred njom. Mislim da je radila prenaporno kao mlada. Dobro je što nije kada nije povređena, ona pokušava da igra, što je dobar znak. Ipak, i dalje postoji taj znak pitanja oko njenog fizičkog stanja, ali ona je jedna od tih čija mi se igra potpuno dopada”.

Pre godinu ili dve, dopala mi se i Ešli Barti, sviđa mi se kako je smirena, kako radi i investira u svoju budućnost. Važno je da deca i mlade generacije stvarno razumeju da ne postižemo rezultate čim počnemo da igramo, to se isplati tek kasnije. Kada ste konstantni u svojim naporima, kada preko cele godine radite naporno, i kada ste intenzivni, to na kraju pravi razliku između top i dobrog igrača”

Da li je po vama uzbudljivije sada kada nemamo očiglednu liderku na WTA turu ili biste više voleli da vidite dve-tri igračice koje dominiraju?

“Očigledno je da smatraju da kada stalno jedni isti pobeđuju ni publika to ne voli. Što se mene tiče, ja volim najbolju situaciju, za mene bi to bilo da imamo šest-sedam ili osam igračica koje, uvek, dobro, ne baš uvek ali uglavnom stižu do četvrtfinala na velikim turnirima. To dvoje ili troje, kao što imamo kod muškaraca, konstantno nešto osvajaju, onda jedno ili dvoje iznenade. To može da bude poklon za njihove karijere”.

“Znam da to nije savršena situacija jer igri su potrebna velika imena. Ljudima je u ženskom tenisu potrebno da imaju idole, ljudima je potrebno da vole igračice, da ih stalno gledaju. Onda ponekad neke nove igračice iznenade, to može da ih gurne na novi nivo. Sećam se kada smo počele Kim Klajsters i ja, koje smo iz iste zemlje, ona je stalno pobeđivala i ja sam htela to isto, i ona je tvoj nivo igre sve bolji i bolji. I zato mislim da su Nadal i Đoković, koji su bili tu u isto vreme, sada na ovom nivou, jer su stalno terali sebe da nađu tu dodatnu motivaciju”.

Šta kažete o povratku na teren Kim Klajsters?

“Bila sam iznenađena, čak pomalo i šokirana kada sam čula, jer nisam videla da tako nešto dolazi. Uvek je vodila računa o sebi. Saznala sam to iz štampe. Ne komuniciramo mnogo, naravno, kada se vidimo, uvek je to veliko zadovoljstvo, ali stvarno se ne čujemo često. Naravno da poštujem tu njenu odluku, ono čemu se divim je ta njena želja, što je dala sebi šansu ponovo. To je predivno, da ima decu i opet donese takvu odluku. Lično, ja ne bih nikad uradila tako nešto, jer kad sam iskoračila iz svog teniskog u ovaj drugi život, tu su bila moja deca, to je posao koji traži od vas 200 posto i morate da budete spremni na to. Ipak, razumem to, i dobro je da neke igračice koje imaju decu pokušavaju da se vrate na Tur”.

“Za nas žene je to predivan znak, ali takođe to postavlja dodatna pitanja pri povratku. Sve zavisi od ambicije, ciljeva koje je postavila sebi. Kim se uvek dopadao taj život na putovanjima, ona se nije mučila sa time kao neke druge igračice, ti susreti sa navijačima i znam da obožava igra. Zbog svega toga može da igra sve duže i duže. Ima tu želju, donela je tu odluku, poštujem to. Šta će uraditi na povratku, teško je predvideti, fizički će joj sigurno biti teško. Trebalo bi da se čuva povreda, ali mislim da nije izgubila taj osećaj za loptu. Ima dobar tajming, udara lopticu snažno, ali kretnja, eksplozivnost, to su stvari koje mogu da brinu. Svakako će biti uzbudljivo”.

Šta su najvažniji kvaliteti dobrog trenera, jer vi ste imali priliku da budete na obe strane, kao igrač i trener?

“Prvo, morate da budete sigurni da će sve funkcionisati, u pitanju je taj lični odnos. Meni je to poverenje nešto zaista veoma važno. Istina je da imamo novu generaciju mladih igrača i da se mnogo toga promenilo. Imate jednog trenera i posle šest meseci drugog trenera, mogu da razumem da postoje različite stvari, ali taklođe mislim da je igračima i trenerima neophodno vreme da se upoznaju, budu tolerantni, i da daju sebi vremena, jer treneru je potrebno vreme da razume koliko toga je potrebno da prenese poruku, da nešto donese u radu sa tim igračem”.

“To je proces izgradnje, a taj odnos mi je važan zato što kada ste otvoreni prema treneru, kada slušate, znate da to što sluđate može da dopre do vas. Za mene je to prvi ključ, rekla bih da je potrebno nekog da upoznate, da se uverite da je sradnja zaista dobra. To je najvažnije, a potom, tu su kvaliteti trenera, koliko poznaje tenis i to što mora da razume osobu sa kojom radi, kako bi joj pomogao. Morate da poštujete to kako igrač uči, tom procesu je potrebno vremena, to je u tenisu važno”.

Otkako ste otišli više ima igračica iz Belgije koje igraju na dobrom nivou nego igrača. Italija je imala nekog u Top 10, sada nema. Šveđana nema, nestali su. Koji je uticaj velikog šampiona na sunarodnike?

“Postoji taj kratkoročni uticaj. Kada smo Kim i ja igrale dobro, mnogo devojčica i dečaka je počelo da igra tenis. Vremena se menjaju. Mislim da sa velikim šampionima dobijate i tu strukturu, savez, privatne organizacije koje pomažu, trenere. Po meni, sve zavisi od ličnosti, šta se krije unutra, onda imate taj kulturni uticaj, to može da vam kaže kako će se igrači nositi u određenim situacijama. Na kraju, velike zemlje imaju veliki broj igrača”.

“Nisam sigurna da sve to može da ima vekiki uticaj, i kratkoročno i dugoročno, kažem, zavisi od ličnosti. Ja sam Belgijanka, ponosna sam na svoju zemlju, ali radim u toj akademiji u Argentini, ali moj trener je bio iz Argentine, tako da sam preko njega pokušila i drugačiji duh. Po njemu, bitno je da budeš otvoren. U velikim zemljama igrači su važniji, zbog ljudi koji će igrati tenis. Na kraju, oni će imati i više šampiona. Koliko stvarnih šampiona imamo u tenisu? Koliko ljudi igra tenis u svetu? Mali broj. Sve zavisi od snova, od ubeđenja, ambicija. To se ne može pročitati u knjigama”.

“Nisam sigurna u naš uticaj, pokušavamo da inspirišemo, koliko god to možemo, i ne samo u tenisu. Ponekad moji učenici, studenti, kažu mi da kada su učili i spremali se za svoje ispite, rekli su mi da su me gledali i da su time dobili mnogo više energije i elana, pa su želeli još više da rade. To je ta neke vrsta inspiracije i zbog toga mislim da sam imala veliku šansu da uradim veliku stvar, jer je deljenje emocija sa ljudima nešto fantastično”, zaključila je Enanova.