Đokovićeva "krtica", crveni helikopter i Denis napast

Nebo se jutros razbistrilo, čisto kao staklo, dok pijem sok od pomorandže na terasi. Ovde je kao u raju naspram Beograda, jer kad ste jeli pravu veliku slatku lubenicu usred zime u Srbiji? Pa još jagode, trešnje... Ma svega ima.

Moj gazda Ajvi, momak iz Nigerije koji ovde radi na šok odeljenju jedne bolnice, i kog jedva da i viđam, jer smo oba tokom većeg dela dana na poslu, pita me kako je na tenisu.

"Super je, sve ide po planu, odličan tenis, nadamo se da će Novak pobediti", kažem mu.

Pita me i ko je sve prolazio.

„Moja mama Ursula će biti presrećna. Kad god pobede Rodžer Federer i Serena Vilijams, ona je raspoložena. Mnogo voli da gleda tenis“, otkrio mi je Ajvi, koji je usput i veliki fan Arsenala.

Posle doručka, standardnom rutom od Vest Koburga ka Turaku, linijom 58, pa potiom 59, pa 70a, u Melburn park. I kad sam stigao, šok. Ma ne može se prolaziti kroz centar, na hiljade i hiljade ljudi. Srednji vikend, ako ga nazivaju, dan kao stvoren za ljubitelje tenisa.

Kažu da ih je danas bilo 68.000. Najviše od početka turnira. Svuda krcato, od okolnih prodavnica, kafića, restorana.

Inače, moram da kažem da je ovde, za razliku od Vimbldona i drugih turnira, apsolutni hit Aperol špric. Pije se u hektolitrima, pa smo tako moj drug Vlada, koji inače živi u Parizu i veliki je ljubitelj tenisa i koji je jutros stigao ovamo posle proputovanja preko Singapura i Sidneja, izbrojali da ih je u toj „zmiji“ od reda pred jednim od nekoliko šankova, stajalo barem trista. I taj red se ne smanjuje, jedni odu, drugi dođu, a narandžasto piće s ledom, koje košta 15 dolara, utoljuje žeđ svima.

Konačno, ispunila mi se želja i da vidim tok klinca iz Kanade, Denisa Šapovalova. Uočio sam kod njega tu neku „šmekersku“ crtu čim se pojavio. Zna kako da se ponaša pred kamerama, pred auditorijumom. Ima pozu, što bi se reklo, ali i talenta, doduše, možda još malo sirovog.

Uplašio se dečko meča sa Novakom, stegla mu se ruka, lopticu je bar četiri puta zveknuo ramom, tako da je posle 62 minuta igre Novak u džepu imao komotnih 2:0.

Ali onda su došle bube i bubice. Prvo mi je pao u oči crveni helikopter iznad stadiona. Viđali smo ga i ovih dana, ali helikopter ko helikopter, kome bi to bilo zanimljivo.

Do mene u loži, iskusni novinarski vuk, Ivan Mrđen, koji je ovde redovan skoro svake zime. U Melburnu provede tri meseca zimi, kod najstarije ćerke Milene. Ivan zna za jadac, zašto tako sumanuto lete iznad stadiona.

"Prevoze bogate kineske kockare sa aerodroma do kockarnice 'Crown', jedine u državi Viktorija. Čak 15 odsto državnih prihoda stiže sa tog mesta! Biznis za ne poverovati. Najviše ih je subotom i nedeljom“, ispričao mi je Ivan.

A onda, po ko zna čijoj naredbi, usred bela dana kad im vreme nije, zašljaštaše sa vrha Rod Lejver Arene svetla reflektora! Koji će, đavo, sad svetlo, pa sve se vidi?

Novak vrti glavom u neverici, prilazi supervizoru, pita otkud sada ovo? Ne vredi, ostaju pri svome. Noletu kao da se to nešto uvrtelo u glavu, gubi fokus, vraća Šapovalova u set, pa u meč, eto Kanađanina ni krivog ni dužnog na 1:2 u setovima.

Ali Nole je čudo. Kad ga razbesniš, drš’ se. Ma umlatio je Šapovalova kao od šale u tom setu, "pukao“ je krompir koji sam, gle čuda na 3:0 u petom setu i prognozirao. Kanađanin se snuždio kao Denis napast, junak čuvenog stripa, samo se pitam ko bi bio gospodin Vilson? Nebitno.

Šapovalov maše publici, izlazi sa terena. Šteta je da ostane do kraja neizbrušen dijamant. Siguran sam da ćemo gledati njegove velike mečeve narednih godina. Ali mnogo, još mnogo mora da radi da se približi nivou Novaka, Rodžera, Rafe. Ovo jednostavno nije bilo dovoljno.

Novak je posle na konferenciji, kada su strane kolege krenulo, a sa čim bi drugo nego s politikom, bio impresivan. Način na koji je "hendlovao" sve to i preskakao bačene mine i minice bio je jednostavno vrhunski. I još ih je bocnuo.

"Čini mi se da u ATP savetu imamo krticu!"

Odatle se brzo prešlo na onaj teren sa čuvenim imenom „1573 arena“, znate, po onom brendu kineskog viskija. Tamo, kao da sam banuo na „Marakanu“ gde igraju Srbija i Hrvatska. Filip Krajinović protiv Borne Ćorića. Upaklo sunce od preko puta, ali brije ceo dan i neki hladan vetar. Kakva kombinacija. Tako je i Filip krenuo, toplo, pa je posle bilo hladno, pa hladnije... I eto, nažalost je izgubio i mora kući.

"Ma bitnio je da igram što više. Polako, verujem da mogu da se vratim u Top 20. Nisam slučajno bio u 30“, kaže Filip.

Sviđa mi se taj stav. Pozitivno dečko, nego kako! Samo da te zaobiđu povrede i biće to OK.

Kao što će biti OK tenis i u nastavku turnira gde je Novak, što se tiče naše zemlje, ostao poslednji Mohikanac.

Ali ne bilo kakav, opet podvlačim. Ostaće on poslednji i na turniru. Sa peharom, molimo se i nadamo se tome.