Treća-sreća Marata Safina i Lejtonovo razočaranje (2005)

Turnir u Melburnu 2005. godine nesporno je jedan od najpoetičnijih Gren slemova ikada. Safin, temperamentni heroj Rusije, dva puta je gubio u finalu Australijan opena (2002. od Tomasa Johansona i 2004. od Federera), da bi konačno iz trećeg pokušaja došao na tron odigravši najbolji turnir u karijeri.

Marat svoj ogromni potencijal nikada nije do kraja pretočio u kvalitet i to je, uz njegovu harizmatičnu ličnost i u suštini dobru dušu, razlog zašto je imao tako mnogo navijača. Pre Melburna osvojio je jednu Gren slem titulu (US opena 2000. godine), ali ova je zasigurno draža jer su ga mnogi otpisivali posle brojnih povreda koje su mu omele pravi napredak.

Osim povreda, razlog zašto Safin duže nije bio ’broj 1’ ili osvojio više najvećih titula, leži u činjenici da je retko kada uspevao da pruža dobre partije u kontinuitetu. Upravo to je u jednom periodu uspeo da učini sa Peterom Lundgrenom, trenerom sa kojim je počeo rad u 2004. godini. Švedskom stručnjaku Safin je priznao velike zasluge za svoj drugi Gren slem trofej.

U prva tri kola Rus je eliminisao Đokovića, Uliraha i Ančića, zatim je u četiri seta dobio Olivijea Rohusa, lako je pao i Dominik Hrbati, a onda je na red došao epohalni okršaj sa Rodžerom Federerom i pobeda 5:7, 6:4, 5:7, 7:6, 9:7 posle četiri i po časa igre. U taj brejku četvrtog seta Švajcarac je imao vođstvo 5-2, zatim i meč loptu, ali Rus se provukao i u jednom od najboljih okršaja protekle decenije došao do trijumfa u pola jedan ujutru po lokalnom vremenu.

Lejton Hjuit, momak rođen u Adelajdu, pred domaćom publikom je godinama pokušavao da napravi značajniji rezultat i konačno podari Australijancima šampiona posle Marka Edmondona i 1976. godine. Nikada nije bio bliži podvigu nego te 2005. godine (pre i posle toga nije prošao dalje od osmine finala), ali isprečio se Safin i kosmička pravda.

Australijanac je na putu do finala savladao Klemona, Blejka, Čelu, Nadala, Nalbandijana i Rodika. I Hjuit je odigrao nekoliko mečeva ’za infarkt’, Nadala je dobio u pet setova, a u još većoj drami pobedio je Davida Nalbandijana sa 10-8 u odlučujućem setu.

Safin, koji je rekao da je prvo finale u Melburnu izgubio zbog nervoze a drugo zbog umora, vrlo loše je započeo završni okršaj 2005. pred punom Rod Lejver arenom. Slike iz prošlosti verovatno su navirale u trenucima kada Rus nije mogao da zadrži oči na loptici i kada nikako nije nalazio ritam na servisu.

Godinu dana mlađi Hjuit podgrejao je nade domaće publike u prvom setu, kada je napravio brejkove u Safinovom prvom i trećem servis-gemu i sa ubedljivih 6:1 došao do vođstva.

U drugom setu Safin je na čistu inspiraciju došao do brejka i uspeo da ga zadrži iako je i dalje pravio veliki broj neiznuđenih grešaka. Rus je propustio šansu za brejk na početku trećeg seta, a Hjuit je to iskoristio i sam došao do prednosti od 4:1.

Safin je za svoje standarde predugo obuzdavao temperament, a onda je u svom stilu razbio reket o pod. Iako je tokom karijere to znalo da ima i negativan efekat, Safina je pražnjenje ovoga puta uravnotežilo i Rus osvaja narednih sedam gemova za vođsstvo od 2-1 u setovima i 2:0 u četvrtom.

Safin je ušao u ritam iz meča sa Federerom, snagom udaraca neutralisao suparnikovu brzinu i više nego zasluženo došao do krune u Melburnu.

Pogledajte poslednji gem velikog finala:



„Na početku sam bio nervozan i jednostavno nisam mogao da igram tenis jer sam mislio na prethodna dva finala. U trećem setu sam iznenada sve okrenuo u svoju korist – on je napravio nekoliko grešaka, imao sam malo i sreće, zatim mi se i samopouzdanje vratilo i bio sam ponovo u meču. Vera u sebe je ogromna posle pobeda nad takvim velikanima kao što su Federer i Hjuit“.

Ni Safin ni Hjuit posle toga nisu uzeli nijednu GS titulu, pa su obojica ostali na po dva najveća trofeja u karijeri. Rus se prošle godine povukao, Lejton se još bori, ali teško je verovati da sada može ponovo da bude konkurentan u samoj završnici Gren slemova, pogotovo što je poslednje polufinale igrao 2005. na US openu.