Anastasija Pavljučenkova

Pavljučenkova je tenisom počela da se bavi sa pet godina, a trenutno živi i trenira na akademiji Patrika Muratoglua, koji je njen glavni trener. Imala je fantastičnu juniorsku karijeru, osvojila je tri Gren slem titule, dve na Australijan openu i jednu na US openu a u finalima je pobeđivala Karolinu Voznijacki, Tamiru Pašek i Medison Brengl.

Prelazak u profesionalne vode bio je vrlo težak, a kao najveću razliku u odnosu na juniorske dane Pavljučenkova je istakla mnogo bolju psihološku pripremljenost seniorki, koja joj je umnogome otežavala posao. U 2006. je u Italiji osvojila jedan ’fjučers’, a ispala je u prvom kolu Kupa Kremlja za koji je dobila ’vajld-kard’ od Nikol Vajdišove.

Naredna, 2007. godina, takođe nije bila naročito berićetna – Pavljučenkova je kombinovala juniorske i seniorske turnire, ali na potonjima nije imala mnogo uspeha. Na Australijan openu je izgubila u poslednjoj rundi kvalifikacija, dobila je ’vajld-kard’ za Vimbldon, ali je ispala od Danijele Hantuhove na startu sa 6:0, 6:1 osvojivši samo 14 poena.

Javnost, među kojom i neki analitičari, polako je gubila nadu da će Pavljučenkova ikada dospeti u svetski vrh. Od nje se očekivalo da bude čudo od deteta nalik Dženifer Kaprijati ili Martini Hingis, ali zanemarena je činjenica da u poslednje vreme teniserke sporije sazrevaju. Kako je neko primetio, možda to znači i dužu karijeru, a ne relativno kratku kao Hingisove ili Kaprijatijeve.

Uglavnom, tranzicioni period Pavljučenkova je prošla u 2008. godini kada je bila uspešna na mezonivou i osvojila dva turnira sa nagradnim fondom od 25.000 dolara (Minsk i Moskva) i dva od 100.000 dolara (Poatije i Bratislava). Na Garosu je prošla kvalifikacije i u drugoj rundi posle tri seta ispala od Flavije Penete, a na Vimbldonu je otišla korak dalje – tada je kao 137. igračica na svetu prošla kvalifikacije, a zatim dobila Alize Korne i Li Na, pre nego što je u trećoj rundi ispala od Agnješke Radvanske.

Uz još nekoliko solidnih rezultata kao što su četvrtfinala u Palermu i Tokiju, Pavljučenkova je godinu završila kao 56. na WTA listi.

Postepeni napredak nastavljen je i u prvoj polovini 2009. godine. Igrala je četvrtfinale u Hobartu, ali je na Ozi openu izgubila već u prvoj rundi od Tatjane Garbin. Za sada najveći uspeh u karijeri ostvarila je plasmanom u polufinale Indijan Velsa, do kojeg je došla bez izgubljenog seta izbacivši na putu Domačovsku, Jelenu Janković, Karin Knap, Ljagosteru Vives i Agnješku Radvansku. U borbi za finale bolja je bila Ana Ivanović, ali to nikako nije narušilo više nego pozitivan utisak sa turnira.

Umesto da nadgradi podvig još boljim partijama i penjanjem uz WTA lestvicu, Pavljučenkova je naglo pala u formi, a do kraja je jedini rezultat vredan pažnje zabeležila plasmanom u četvrtfinale Pekinga. Na Garosu je ponovila plasman u treću rundu, ali je na retko kojem takmičenju prolazila dalje od drugog kola, jedino još u Tokiju.

Anastasija Pavljučenkova igra pretežno sa osnovne linije, kao omiljenu podlogu izdvaja šljaku, mada se dobro snalazi i na betonskim igralištima. Reklo bi se da njen stil igre još nije potpuno definisan i da varira u zavisnosti od nivoa samopouzdanja, trenutnog raspoloženja i, logično, protivnice sa kojom se susreće.

I sama ističe da je u juniorskoj konkurenciji bila neuporedivo pasivnija jer je protiv većine rivalki bilo dovoljno držati lopticu u igri i čekati grešku. Uz to, bila je ’broj 1’ i kao takva imala psihološko preimućstvo, koje je još značajnije u mladosti nego posle. Sada stoji bliže liniji i nastoji da ima inicijativu u poenu, a neretko se odlučuje i za napad riternom.

Potpuni prelazak na najviši nivo turnira bio je praćem imperativom što boljih rezultata i opravdavanjem uloge potencijalne velike šampionke. Često su upravo ta očekivanja, koje je delom sama sebi nametnula, imala loše posledice po igru i stepen nervoze.

Kada je reč o igračkim elementima, Pavljučenkova kao udarac koji najviše voli da igra navodi forhend paralelu. Iako forhendom bolje napada, čini se da je na bekhendu stabilnija i da lakše njime održava lopticu u igri i ravnotežu u poenu. Bekhend preciznije udara po dijagonali, a u igri joj dosta toga zavisi i od servisa. Trebalo bi da poradi na brzini, koliko god je nju moguće poboljšati, ali i na kondiciji. Tada bi imala više koncentracije u toku samih mečeva i snage da igra bolje u kontinuitetu.