English | Shqip

Proces TV na B92

Projekat unapredjivanja demokratije i sprecavanja korupcije

 
B92SpecijaliLokalni izbori 2004Izbor iz štampe
     
 

utorak 30. 11. 2004. 20:32 CET

Naslovna strana specijala

Galerija fotografija parlamentarnih izbora 2004
Beograd, 06. 10. 2004.
Predsednik pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karic na konferenciji za novinare (FoNet)

Analize i komentari

 
 
 

Istraživanja javnog mnjenja

 
 
 

B92 o izborima

Intervjui

Enciklopedija izbora

Izborne vesti

Račun za kaljevu peć | "Danas", 23. septembar
U Srbiji gotovo niko ne pominje krađu glasova. Na kratki rok birač od toga nema hleba. Na duži, to je možda najbolja vest posle nedeljnih izbora.

Kuknjava da radikali imaju poslušne birače postaje dosadna. Pa ko ostalima brani da stvore jednako odane pristalice? Nije valjda da su Tadićevi birači za tri meseca isparili? Ljudi su tu. Kad zatreba, napregnu se. Samo ih treba pokrenuti.

Takvu vrstu rasipanja glasova valjalo bi sprečiti. Recimo, preduzimanjem mera protiv onih koji su podmetali hiljade lažnih potpisa. Kakva pa demokratija je u tome da svaki zaludnik može da se kandiduje za gradonačelnika? Zbunjivanje i zaluđivanje naroda ogromnim spiskovima kandidata uveo je Sloba. Možda ne bi bilo loše odrediti visoki novčani depozit. Pa ko dobije manje od deset odsto, ostaje bez njega. Da mu više ne bi pao na pamet blesavluk o tuđem trošku.

Ako reda ne napravi sadašnja ili neka sledeća vlast, napraviće birači. Čistka je počela u decembru. Sada je nastavljena. Možda je surovo što je zbrisana ova ili ona partija. Šta ćemo, slobodno tržište! Skupština ili vlada skrpljena od petnaestak partija ne može da radi kako valja. A u ovoj zemlji ima vraški puno teškog posla.

Srbija ima snažnu desnicu. Centar i umerena levica su budi bog s nama izukrštani i rasplinuti. Većina birača ne zna ima li neke razlike između DS, DSS i G17 Plus, recimo. Pa glasa čas za jedne, čas za druge. Čas ni za koga. Nisu biračima ogadili izbore radikali, već stranke tzv. demokratskog bloka. Radikali u Vojvodini nisu mnogo jači nego pre pet ili deset godina. Oni samo koriste slabost i glupost protivnika, zakićenih demokratskim perjem. Dok Čanak nije došao na vlast, mnogi su verovali njegovom zapaljivom miroljublju i čovekoljublju. Kad su maske pale, ostala je samo priča o kaljevoj peći. I manje od deset posto glasova.
Bivši dosovci nastojali su da što više ocrne jedni druge, praveći se da u protekle četiri godine nisu bili ovde. Prevara nije prošla. Ljudi imaju oči i uši. Imaju i nešto u glavi. Zato više ne prolazi ono: Vojvodina radi, Beograd se gradi. Gradilo se i u Novome Sadu. Za odabrane. Birači su okrenuli leđa takvoj autonomiji. Ako ne ide drugačije, i dalje će ovako.

Radikali su govorili ono što njihov birač hoće da čuje. Nisu oni dobili toliko mnogo. Ostali su dobili suviše malo! Po zasluzi. Šta god govorili radikalski vođi, njihovi birači su navikli da razumeju šta se kaže između redova. U Futogu ili Kaću se zna da Nikolić i Maja Gojković pred kamerama moraju da budu usiljeno pomirljivi. Njihovim biračima i odbornicima ne pada na pamet da oponašaju blagoglagoljivost svojih čelnika.

Na sreću, izbori se nisu pretvorili u popis stanovništva. Neki su to priželjkivali, žudeći da iz stranačkih prerastu u nacionalne vođe. Zaoštravanje međunacionalnih odnosa potrebno je i onima koji bi da se igraju zaštitnika manjina. Više pred kamerama i pred strancima nego zazbiljno. Incidenti su nužni onima koji su u normalnim okolnostima ništarije. Ako manjine ne mogu bez zaštite, to je u krajnjoj liniji loše i po većinu. Ako pravde nema za sve, u krajnjoj liniji nema je ni za koga. Kokošari na vlasti, lenje neznalice u državnoj upravi, potkupljive sudije i podmitljivi policajci upropastili bi i etnički čistu Vojvodinu.

Prosta računica i rezultati predsedničkih izbora pokazuju put do preokreta u drugom gradonačelničkom krugu. Možda će biti dovoljno da se ne oglašava niko od onih što su ispali iz igre. Koga ti podrže, teško njemu. Bolje je pustiti birače da sami spasavaju što se može. Ako oni poveruju da od njih nešto zavisi i ako im je do nečeg stalo. Ako nije, imaće upravo to.

Kad je reč o Srbiji ucelo, pobeda dve opozicione partije svedoči da republičkoj vladi nema pomoći. Srećom po nju, te dve partije neće se udružiti. Predsednička stranka ništa ne dobija rušenjem vlade. Ne dobija puno ni čekanjem kad će ona pasti sama od sebe. Jer će nakon narednih izbora morati da deli vlast s nekim iz sadašnje koalicije. To će se, kanda, uvežbavati trgovinom po opštinama. Dok nema opštevažećih pravila, to jest političke stabilnosti, ovde se stalno vežba na ljudima.

P.S. Što se tiče kaljeve peći iz naslova, Novosađani znaju gde je ona preneta iz stranačkog sedišta. Mada nije bila strankina.



Ko s kim mora

23. septembar 2004. | "Danas"


Asimetrija vlasti

23. septembar 2004. | "Politika"


Više potpisa nego glasova

23. septembar 2004. | "Danas"


Mini-istraživanje: Kako Beograđani ocenjuju osobine kandidata

16. septembar 2004. | "Blic"


Završnica agitovanja za lokalne izbore

15. septembar 2004. | "Politika"


Izborni paradoksi zbog razlika u veličini opština

14. septembar 2004. | "Politika"


Goati: Lokalni izbori biće slični predsedničkim

14. septembar 2004. | Beta


Kako će biti finansirane kampanje za lokalne izbore

15. septembar 2004. | Beta