Utisak nedelje: Ko će biti gradonačelnik

Vučić: Kandidovao sam se da pobedim i pobediću.
Mitrović-Marić:Osoba B. Ja ću biti gradonačelnik.
Bogdanović:Naravno, očekujem da ću ja biti gradonačelnik.
Čović:Biće gradonačelnik onaj ko pobedi.
Drakulić:Ja verujem da ću ja biti gradonačelnik. 

Autor: Olja Bećković
Gosti: Jasmina Mitrović Marić, Pokret snaga Srbije; Aleksandar Vučić, Srpska radikalna stranka; Nenad Bogdanović, Demokratska stranka; Nebojša Čović, Socijaldemokratska partija; Zoran Drakulić, Demokratska stranka Srbije

Bećković: Dobro veče. Dakle ovo je Utisak nedelje, naravno, kao i u vašim kućama dok je išao ovaj predlog koji je bio najjači utisak protekle nedelje i ovde su bili komentari sa svih strana – ovo je strašno – i vi ste govorili, ovo je strašno, ali haj'mo sada da tu stanemo i da idemo na ovo o čemu večeras pričamo. Ono što imam večeras da vam kažem, za početak, lako je vama. Lako je vama i ja nekako mislim da je čak lako i ovim devojkama i mladićima koji sede večeras samnom, a oni znaju šta je njima ovo trebalo, a šta je meni ovo trebalo nemam pojma i što nisam učila škole, nemam pojma, dakle, večeras u Utisku nedelje pet gostiju. Ja se ništa nisam dogovorila ovde sa koje strane počinjemo, tako da, nek' mi neko mahne, s koje strane? Hoćemu ovu ili onu stranu? Ok.

Aleksandar Vučić, Jasmina Mitrović- Marić, Nenad Bogdanović, Nebojša Čović, Zoran Drakulić – dobro veče.

Ko će biti gradonačelnik, Aleksandre?

Vučić: Kandidovao sam se da pobedim i pobediću. I nema dalje.

Bećković: To sam imala nameru da kažem, dakle ovo su sve, sva obećanja su - mi smo konkretni ljudi, imamo konkretne predloge - i pošto vas je petoro, a emisija traje samo sat i po, onda očekujem stvarno konkretne odgovore i hvala vam na dobrom početku.

Jasmina, ko će biti gradonačelnik?

Mitrović-Marić: Osoba B. Ja ću biti gradonačelnik.

Bećković: Ko će biti gradonačelnik?

Bogdanović: Naravno očekujem da ću ja biti gradonačelnik.

Čović: Ja sam očekivao da ćemo večeras biti potpuno realni. Biće gradonačelnik onaj ko pobedi.

Bećković: Zorane, ko će biti gradonačelnik?

Drakulić: Ja verujem da ću ja biti gradonačelnik, jer ako građani Beograda žele sebi dobro, onda treba da glasaju za mene.

Bećković: Ko ulazi u drugi krug?

Drakulić: Pa ne bih sad o tome, ja sigurno ulazim u drugi krug.

Bećković: Sad ne biste o tome, a rekli ste to do sad sto puta.

Drakulić: Stvarno, ovoga trenutka ne znam, jer po rezultatima koje sam ja dobio ovoga popodneva, mislim da će biti dosta gusto.

Bećković: Vi ulazite sigurno?

Drakulić: Ja se nadam da ja ulazim sigurno.

Bećković: I nemate pojma ko je drugi?

Drakulić: Ne.

Bećković: Ko ulazi u drugi krug?

Čović: Da vam kaežem, kako je počelo, izgleda da ćemo svi biti gradonačelnici i izgleda da svi ulazimo u drugi krug. Sačekajmo iduću nedelju, nije to daleko i znaćemo ko će biti ili odmah gradonačelnik ili ko će ući u drugi krug. A dotle ćemo raditi još.

Bećković: Htela sam da vas sačekam još na primer 15 minuta, po predviđenoj dramaturgiji ... mislila sam da nećete odmah da me gnjavite sa tim odgovorima.

Čović: Ne razumem što vas gnjavim.

Bećković: Ne mene, nego lako je meni za mene, nego ima tamo neki što gledaju. Dakle, to sam videla, novinar, ja mislim Evrope, vas je uporedio sa izvesnim sekretarom državnim poslova SAD koji je čuven po tome – nikada ne odgovaraj na pitanje – i sad, ja sam mislila da ćemo duže čekati da vam kažem je li to stvarno pravilo o večeras da ne odgovarate na pitanja ili smatrate da su to odgovori, to što vi dajete.

Čović: Ne, ja sam odgovorio realno na pitanje.

Bećković: Videćemo u nedelju?

Čović: Ne, uopšte nisam rekao videćemo, verujem da ste vi to sad ranije rekli oko scenaria.

Bećković: Računate na moju inteligenciju.

Čović: Ne, ne. Rekao sam vam ono što je realno, svako od njih verovatno misli da će biti gradonačelnik.

Bećković: Je l' vam padne na pamet da ste vi u drugom krugu?

Čović: Pada mi na pamet, naravno da mi pada na pamet, ali ja nisam navikao na taj epp lični i na taj način. Jednostavno ljudi imaju svoje mišljenje, ja imam svoje mišljenje i stvarno mislim da treba sačekati.

Bećković: Ko je u drugom krugu?

Bogdanović: Hajde da budemo do kraja otvoreni, evo zašto to niko od nas neće baš tako jednostavno reći. Zato što, imali smo prilike da gledamo ovih desetak dana i da čitamo razna istraživanja, koja su bila naručena.

Bećković: Jeste li vi naručivali?

Bogdanović: Nismo ni jedno objavili, ako vidite po onome što je objavljivano.

Bećković: Svi znaju iza kojih novina ko stoji.

Bogdanović: Evo recimo verujte mi da nismo. A sad da li ćete mi verovati da nismo. I, dakle, mi svi znamo, svih petoro koji sedimo znamo šta istraživanja kažu, ali pošto nećemo da učestvujemo, pretpostavljam, bar ja neću nikad da učestvujem na taj način u svemu tome, ja mogu da izgovorim da očekujem i da znam da ću biti gradonačelnik, to mogu da kažem, ali da ulazim u dalje analize ko će biti na kom mestu, ko će ući u drugi krug i tako to, prosto ne želim da licitiram.

Bećković: Da li vam padne na pamet da je Čović u drugom krugu?

Bogdanović: Kako mislite?

Bećković: Da li vam pada na pamet da bi se moglo desiti da je Čović u drugom krugu?

Bogdanović: Pa ne, ja vam kažem ni za koga neću reći više da li će biti u drugom krugu.

Bećković: Nisam ja pitala da li ćete reći, nego da li vam pada na pamet?

Bogdanović: Ne mogu ja da uđem na taj način u vašu želju da i neću reći ni da li će Čović biti ili neće, neću reći ni ko će biti. Prosto, ne želim da učestvujem u toj vrsti priče.

Čović: Dobro došli gospodine Bogdanović.

Bećković: Jeste rekli Vuksanović, jeste mu to rekli?

Čović: Ne, ne nisam mu to rekao. Dobro došli u klub Evropa. Ne mogu kao ovi na Studiju B, što su vas predstavili da ste završili mašinski fakultet. Kako je Frojd radio to veče, vi ste bili u duelu, ja sam trebao da budem u emisiji, ali neko nije bio raspoložen da budem i ja.

Bećković: Šta, neko vam je javio da ne dođete?

Čović: Kaže, gospodin Bogdanović, mašinski fakultet. Posle je ispravljeno, sećate se?

Bogdanović: Pa jeste, pogrešili su. Živi ljudi greše, šta sad.

Bećković: Ko radi, taj i greši.

Ko će biti u drugom krugu, Jasmina?

Mitrović-Marić: Ja sam vam rekla odgovor na ovo vaše pitanje sadržan je u onom prvom mom odgovoru da verujem da ću postati gradonačelnik.

Bećković: A vi bi u prvom krugu da postanete?

Mitrović-Marić: Ne, ne bih, ali mi je savršeno svejedno ko će biti u drugom i da li će biti drugog kruga.

Bećković: Koga čekate?

Mitrović-Marić: Svejedno mi je. Svakog od njih.

Bećković: Vučiću, ko je u drugom krugu?

Vučić: Pošto se svi prave kao da ne znaju kako šta i na koji način stoje, ja hoću da kažem ono što mi dobijamo kroz istraživanja.

Bećković: Naručena.

Vučić: Ja ih ne radim ni jedno. Ja mogu da vam kažem za svaku od tih firmi za koju mislim kojoj je stranci bliska i mislim da to svi znaju. Sad svi se nešto prave kao ne znamo za koga rade ovi ili oni i ko je naručivao istraživanja. Ali ja ne znam da li će to tako biti. Uvek se dogodi, ne uvek, ali često se dogodi da od tih straživanja realnost bude drugačija. Sećate se Mićunović-Nikolić? Tri prema jedan je bilo za Mićunovića, dva prema jedan je bilo u realnosti za Nikolića. Znači za 500% su promašili.

Bećković: Ko je u drugom krugu?

Vučić: Kako sad stvari stoje, ali naravno one mogu da budu promenjene, kandidat Srpske radikalne stranke i kandidat Demokratske stranke idu u drugi krug i to tim redosledom. Ali to je ono što smo mi čuli večeras.

Bećković: A što je sada tako važno reći, hvala vam, zašto da se igramo te igre, kandidat Demokratske stranke. Ili možda nismo baš sigurni ko je kandidat Demokratske stranke?

Vučić: Jesam li bio najkonkretniji?

Bećković: Malo je reći.

Vučić: Od večeras može još mnogo toga da se izmeni. Još četiri dana su u izbornoj kampanji i tačno je da se neko raspoloženje prema onome što dobijamo ipak menja.

Čović: To je interesantno.

Bećković: Šta je interesantno?

Čović: Da se raspoloženje menja.

Bećković: Na to tipujete?

Vučić: Mislim da meni rejting raste, ali raste još nekim kandidatima.

Čović: Ja kao potpuno neutralan u smislu agencija koje istražuju i koje se bave tim ispitivanjima, pošto mi, niti ja imam bilo koju agenciju niti smo radili na taj način, niti naručivali, imam sličan podatak na osnovu onoga što dobijamo od agencija koje vi angažujete.

Bećković: Ko angažuje?

Čović: Pa svi imaju po neku agenciju sa kojima rade. Dobro, onda to slučajno izlazi u medijima, svaki dan, ovakvi ili onakvi rezultati.

Vučić: Ja nemam ni jednu, a sve te ljude poznajem.

Bećković: Zajedničko za sve koliko mi se čini je da ste svi u svojim ... dakle, ovo je bila jedna od lepših kampanja, koje smo imali. Niko nije baš nešto mnogo grozno "gađao" na drugog, svi su bili fini i uglavnom svi odgovori na pitanja o drugom počinju sa – poštujem sve svoje protiv kandidate. Nenad Bogdanović ide toliko daleko da kaže da ih sve poštuje i da uživa u svim izjavama pošto je to dokaz da će svi nastaviti njegov program. Iz čega ja zaključujem da je u stvari potpuno svejedno ko će da bude gradonačelnik. Uopšte ne znam što vi da budete gradonačelnik kd se vi divite tome što svi imaju nastavak programa – vaš.

Bogdanović: Ne, ja se divim tome što su ljudi seli, ozbiljno se potrudili, izanalizirali šta smo mi radili četiri godine i videli šta smo planirali da radimo sledeće četiri godine.

Bećković: Znači, meni je onda kao građaninu potpuno svejedno, ako su oni to ozbiljno izanalizirali, ako se oni bave vašim programom, onda mi je potpuno svejedno, znači oni su kao vaša deca.

Bogdanović: Pa da, ali program mora i da se realizuje. To je razlika. Pretpostavljam i to je ono što mi pokušavamo da ubedimo građane.

Bećković: Zašto da ne glasam za Jasminu?

Bogdanović: Pa ja vam kažem, mislim da što se tiče nekih glavnih programa, svi otprilike govore isto i to je potpuno normalno. Ali naravno, mi se svi trudimo da ubedimo građane da smo ti pravi.

Bećković: Ok, ali sto da ne glasam za Jasminu?

Bogdanović: Ja ne komentarišem druge kandidate. Ja vas neću ubeđivati zašto da ne glasate za Jasminu, ja ću vas ubeđivati zašto da glasate za mene.

Bećković: To radite već mesecima i to već znam. Što da ne glasam za Vučića?

Bogdanović: Biću vrlo iskren. Uopšte mi ne pada na pamet da na taj način radim bilo šta što je u kampanji. Mislim da je mnogo jači argument ono što smo radili četiri godine, što ćemo raditi sledeće četiri godine, nego da negiram kvalitet ili sosobnost drugih kandidata. Svaki od kandidata će se predstaviti na svoj način i ljudi će odlučiti.

Bećković: Kad vam je Čović napisao pismo, ne samo vama, nego svima zajedno, a pre svega Drakuliću, Vučiću i vama, da prestanete s lažnim obećanjima, je l' vam bilo jasno šta on to piše?

Bogdanović: Ja nisam razumeo da je g. Čović meni uputio bilo kakvo pismo te vrste, moram da priznam. Zato što ne dajem nikakva lažna obećanja, tako da ne mogu da dobijem takvo pismo od g. Čovića.

Bećković: Dobro, ali ja sam ga čitala, izašlo je u novinama.

Bogdanović: Ne znam, možda ja ne čitam novine koliko i vi.

Čović: Prvo mislim da ni od jednog od nas ne počinje Beograd. Pa prema tome Bogdanoviću ni od vas ne počinje Beograd, u smislu sad vašeg programa ili ne znam čega. Ja sam radio taj posao skoro 6 godina i znam šta je taj posao, u mnogo težim vremenima nego što su ova sada. tu ima jako puno projekata koji se protežu godinama unazad. Pričamo o spuštanju Beograda na reke, pričamo o beogradskom železničkom čvoru, o obilaznici, o saobraćaju, o nizu drugih stvari vezanih za stanogradnju. Imamo smele izjave. Vrlo smele izjave. Kao što ste vi danas rekli, da ste vi najviše uradili stanova u poslednjih 12 godina. Što nije tačno.

Bogdanović: Tačno je.

Čović: To nije tačno.

Bećković: Vi ste uradili više?

Čović: Ne, uopšte nije tačno.

Bogdanović: Cifre govore to.

Čović: Pa nije tačno, postoje papiri, postoje dokumenta, hajde da se čujemo. Potom oko Beogradskog vodovoda i vodovoda Makiš – Mladenovac. To nije tačno, to je projekat koji sam i ja nasledio, kao predsednik Skupštine Grada. Nemojmo da sipamo iluzije. Priča oko cene kvadrata u Beogradu, Vučiću. G. Vučić 350 eura.

Bećković: Evo vam ga ovde, nemojte to preko mene.

Bogdanović: Verovatno ćete dozvoliti prvo meni.

Čović: Ja moram da navedem samo određene segmente gde mi pričamo neke stvari koje jednostavno nisu tačne. Program Beogrda je nešto što je kompleksno. Nešto što je pitanje da li vi, da li sam ja ili bilo ko drugi ko bude izabran za gradonačelnika Beograda, može da sprovede u jednom mandatu, a pitanje je da li može da sprovede i u dva mandata.

Bećković: Ok, završili smo.

Bogdanović: Pa zbog toga sam i rekao da pismo to koje ste vi uputili ...

Čović: Nemojte na pismo.

Bogdanović: Ja moram da se vratim na pismo.

Čović: Na program se vratite, molim vas.

Bećković: Šta nije tačno, a šta je tačno?

Čović: Olja, ovo je ozbiljna tema.

Bogdanović: Sve su teme kad pričamo o Beogradu ozbiljne, nema ništa što nije ozbiljno. Ja sam se vezao na ono što je naša domaćica večeras rekla. Znači vi ste sad tu tezu okrenuli. To da neki programi postoje u Beogradu i 20 i 30 godina i da nisu realizovani, da, to je tačno. Ali neke od tih smo mi u ove četiri godine realiziovali, neke ćemo realizovati u naredne četiri godine.

To da postoje programi koji se neće raditi samo sledeće četiri godine, pa naravno da je to tačno. Niko to ne osporava. Postoje jednostavno programi koji će se rešavati ne četiri, nego 10 i 15 godina. To niko ne osporava. Problem je u tome što nije tačno da ste vi imali tako malo novca kao što govorite, jer smo izračunali koliko ste imali novca.

Čović: Recite koliko smo imali novca.

Bogdanović: Recimo poslednje godine ste imali skoro 400 miliona maraka.

Čović: Koja je to bila poslednja godina.

Bogdanović: Vašeg mandata, 1996. godina. 400 miliona maraka.

Čović: Sa taksom od 3%.

Bogdanović: Bez takse od 3%.

Čović: To je ukupno 200 miliona evra. Ja sam to i rekao da nikad nismo prešli taj iznos.

Bogdanović: Ne, vi ste rekli da ste imali 30 miliona maraka. Ja sam to dobro pročitao.

Čović: Ne niste dobro slušali. 30 do 50 miliona maraka 1993. inflatorne godine.

Bogdanović: Vi ste imali 1996. godine budžet veći, sa taksom 3% nego mi prve tri godine naše vlasti. A sešćemo pa ćemo izračunati.

Bećković: Da li je tačno da ste izgradili najviše stanova u poslednjih 12 godina?

Bogdanović: Da, da.

Bećković: Jeste li se vi osećali prozvani u odnosu na to, jeste li dali neka lažna obećanja?

Drakulić: Ne, ne. Prvo, ja nista nisam lažno obećao, drugo ja ste ono što sam obećao, ja ću to da uradim. Ja sam se osetio prozvanim od gospodina Čovića jer me je u prethodnih 7-8 dana najviše prozivao. Ne vidim razlog.

Bećković: To je i moj utisak.

Drakulić: A nema razloga. Ako ima nekih problema, ja iz tih navoda g. Čovića uopšte nisam razumeo da li ima neki konkretan problem i da li ja nešto što sam obećavao neću da ispunim. A to će najbolje da ocene građani. Ja nisam ocenjivao ničiji program, mislim da to nije korektno. Prema tome, svako treba da da svoj program.

Bećković: A da li imate utisak da neko od ovde prisutnih daje lažna obećanja?

Drakulić: Ja uopšte neću da se bavim tuđim programima.

Bećković: Divni ste svi. Ali bavili ste se na primer Vučićem i izjavili ste da ćete vi podržati Bogdanovića u drugom krugu, a da ne može da se dozvoli nekom ko se bavio bazenom da se taj igra sa Beogradom. Na primer, bavili ste se, dečko.

Drakulić: Takvu rečenicu ja ne mogu da izgovorim. Ja ne znam da li ste vi pročitali takvu rečenicu negde. Takvu rečenicu ja nisam mogao da kažem. Mi smo bili u duelu, to se sve čulo šta smo i koje primedbe jedan prema drugom imali. Ja sam mogao da kažem možda da g. Vučić nema iskustvo koje ja imam. Znači u tom delu, ali da sam rekao da se bavio bazenom, takvu rečenicu – ne.

Bećković: Izvolite.

Vučić: Prvo, nisam se osetio pozvanim da odgovaram na bilo kakva pisma i sve što je neko poručio u pismu. Ja sam to shvatio kao marketinški trik. Video čovek da su već mediji izdvojili možda trojicu favorita, pa hajde i ja tome da se priključim, pa ću da pošaljem pismo. To sam na taj način razumeo.

Bećković: Jeste li nešto lažno obećavali?

Vučić: Ne, zna da su mali izgledi za njegov politički uspeh, pa hajde da nešto kaže. Ali ne brinem ja zbog toga.

Nisam apsolutno ništa lažno obećavao, sve što sam rekao, rekao sam.

Bećković: Da li vama deluje realno da je Beograd Njujork za mesec dana.

Vučić: Nisam rekao da je Beograd Njujork za mesec dana. To nikad u životu svom ne bih rekao i ne bih rekao da će da bude Njujork. Ja sam govorio o tome, rekao sam Beograd ne može da bude lepuškast i šarmantan tipa Firence i Verone, ne može da bude ni tako mali. Ali Beograd može da ima tu razvojnu snagu. taj ekonomski potencijal, da bude Njujork u regionu. To je ono o čemu sam ja govorio. A, ne za mesec dana. To je prosto iskrivljivanje mojih reči.

A što se tiče ovih stanova, ja nisam to od oka rekao i ne zato što bi se to nekome dopalo, pa bih mogao da privučem nečiju pažnju, pa bi neko mogao za mene da glasa.

Ja sam uzeo firmu, jednu od najpoznatijih u Beogradu, u kojoj između ostalih radi i nekadašnji veoma bliski saradnik g. Čovića, g. Milutin Mrkonjić, jedan od ljudi koji je gradio u ovoj zemlji i sa tim ljudima sam razgovarao i dobio projekat izgradnje 11.000 stanova na 18 lokacija u Beogradu. Upravo po ovoj ceni. Reč je naravno o neprofitnim stanovima. I dakle, ja ne mogu da kažem ja znam sve na kugli zemaljskoj, ali postoje pametni ljudi koji u tom poslu hoće da pomognu i ja mislim da je to nešto sasvim logično.

Čović: Prvo, cena od 350 eura po kvadratu u Beogradu nije realna. Nek je izgovra i Mrkonjić. Da li je on moj sradnik ili nije, on je sa vama bio u agenciji svojevremeno za sanaciju.

Vučić: I tada smo mnogo izgradili, ponosni smo na to vreme.

Čović: Ta cena u Beogradu jednostavno nije realna. Vi možete g. Vučiću da pričate s projektantima o tome, ali treba dovesti investitora koji će da radi za 350 eura po kvadratu i da obezbedi profit, to g. Drakulić zna šta je.

Vučić: I to sam objasnio kako i na koji način.

Drakulić: I po kojoj ceni može da se izgradi.

Čović: To ćete nam vi reći, pošto ste vi dali drugu cenu, koja opet nije realna, 500 eura po kvadratu.

Drakulić: Ta je cena realna.

Čović: Ono za šta sam ja reagovao između ostalog kod vas, ali vidim da vi večeras ne priznajete ni ono da ste rekli za Vučića, a ja ću da vam pokažem u pauzi, kada ste rekli. To za bazen. Ne, neću pustiti snimak, ali verujem vama da ste vi to čuli. I ja isto.

Bećković: Da li vi nećete da govorite o tome šta fali ovom drugom i šta je neko lažno obećao.

Vučić: Ja pre svega hoću da vodim pozitivnu kampanju i da govorim o onome što želim da uradim. Kad idem u televizijski duel, sa svakim hoću da razgovram i nema tog od kojeg ću da se uplašim i od koga ću da bežim.

Bećković: Da li vam je nešto obećao lažno Bogdanović?

Vučić: Pa g. Bogdanović jeste, 2001. i 2002. godine je govorio o tome kako ćemo za godinu dana da dobijemo most Čukarica-Novi Beograd, nismo ga dobili. Prošle su tri godine.

Bećković: A šta je obećao ovih dana?

Bogdanović: Ne, ali moramo da se vratimo.

Vučić: On kaže, pa jesmo krenuli, kaže pa krenula je cela priča oko projekata, dali smo tender, pa smo povukli tender ili nismo povukli.

Bogdanović: Nemojte, pustite da ja.

Bećković: Ali pošto koliko sam to gledala.

Drakulić: Samo damu ste zapostavili.

Bećković: Zato i kažem Nenadu da će sada da sačeka, jer i dama ima nešto da kaže. Znači, koliko sam ja uspela da uhvatim, dakle, imam utisak da Čović najviše napada Drakulića, kao što imam utisak da vi najviše napadate Bogdanovića i da u svojim izjavama govorite da je razlog zašto ste ušli u celu ovu priču što ste razočarani u vlast kojoj ste vi poklonili poverenje pre četiri godine. U tom smislu vam kažem. Dakle, vi pričate o ulicama u Beogradu koje su Skadar na Bojani.

Mitrović-Marić: Pa i jesu.

Bećković: Znači to je ta priča. Hajde da vidimo. Dakle, da li ja iz toga treba da zaključim da što se vas tiče jedino ne treba da glasam za Bogdanovića, a ovi ostali, manje-više.

Mitrović-Marić: Ne, vi ćete zaključiti onako kako vi mislite. Ja se uzdam u vašu inteligenciju i vaš izbor, vi ste jedna ...

Bećković: Lako ćemo za mene.

Mitrović-Marić: Ali u ovom petoboju, jer ovo nije duel, bojim se da je ovo petoboj, jedan televizijski, stvar je vrlo jednostavna. Ja sam i ušla u politiku kao čovek koji nije politička veličina i evo slušam kako to rade političari, kako pričaju i na koji način. Ja tako ne umem baš da razgovaram, ali dobro, naučiće se čovek svemu pa i načinu komunikacije. Stvar je vrlo jednostavna. Ja sam zaista ušla u čitavu ovu političku priču i trku za gradonačelnika zato što se sve ono što sam očekivala nije dogodilo. I što je zaista motiv izneverenog iščekivanja u meni veoma jak. A pri tom, kada idete Beogradom, vi stvarno vidite ljude koji su apsolutno atrofirani i apatični, bezvoljni, bez snage, bez ičega. To stvarno neko mora da pokrene.

Istini za volju, postoji još jedan momenat. Čuveni termin transparentnost u koji se zaklinjalo na početku, trajalo je par meseci, od te transparentnosti ničeg nema. Ja stalno mislim da Beograd zaslužuje čoveka, domaćina, koji će stvarno da priča kako troši novce ljudi koji su mu dali posao. I stvarno mislim da Beograd zaslužuje da dobije, ne više političara i ne samo političara nego čoveka koji će da uradi posao za ovaj grad. I jedan od motiva zbog kojih sam ušla u ovu pariču, jer se osećam menadžerski sposobnom da radim posao, a nisam sposobna da budem političar. Znači, nisam sposobna za ovakvu vrstu razgovora, za ovakvu vrstu osporavanja i ovakvu vrstu destrukcije. To zaista ne.

Bećković: Ali ste sposobni da kažete, ukoliko to opet sada novine ne lažu, da to ne kažete vi, to novinar kaže iz njegovih saznanja, da je vaša plata u ovom času ...

Mitrović-Marić: 92.000 dinara.

Bećković: I da li će, ukoliko vi dođete na vlast plata prosečnog beograđanina biti tolika, vi kažete kratko i jasno, nego šta će! U tom intervjuu to je odgovor.

Mitrović-Marić: Ja sam bila pitana kolika je moja plata. Ja nemam apsolutno nikakvih razloga ...

Bećković: Meni uopšte to nije zanimljivo, meni je zanimljivo da li će plata prosečnog beograđanina biti "nego šta će – 92.000 din."?

Mitrović-Marić: Ako ćete vi da verujete jednoj toliko neozbiljnoj novinarskoj podmetačini, izvolite.

Bećković: Pogledajte sada, dolazimo do toga da sve što pišu novine – lažu.

Mitrović-Marić: Ta podmetačina nije podmetačina ovih ljudi, to je neko uradio od novinara i nije ni prvi ni poslednji put.

Bećković: Sad vi kažite da li je izmišljotina ili ne. Ja nemam drugi izvor, ja ne prisluškujem telefonske razgovore, znači, ja čitam novine. To je moj izvor informacija. Vi kažete, 30 miliona dinara ili čega već, 30 miliona nečega je uloženo u Jugoslovensko dramsko pozorište.

Mitrović-Marić: Nisam uopšte pomenula JDP.

Bećković: U pozorište, ok.

Mitrović-Marić: U pozorišta.

Bećković: Dobro – a nemamo dom zdravlja.

Mitrović-Marić: Jeste. To je pitanje prioriteta.

Bećković: Što na primer je uloženo u vilu Jelenu, a nije u dom zdravlja?

Mitrović-Marić: Pa šta vas to briga, to su privatne pare.

Bećković: Šta me to briga? Zato što se taj privatnik sad uvaljuje uz vašu pomoć u tu priču da će on da skida lance i katance, a onda radnik kaže, izvini što ne kupiš tu fabriku, pa to kaže i Drakulić.

Mitrović-Marić: Evo, odmah da vam kažem. Ako vi mislite da je rešenje da Bogoljub Karić kupi svaku fabriku koja propada, onda nemate rešenje za Srbiju. Čovek hoće strateški da postavi stvari. Čovek hoće da postavi stvari tako da cela privreda profunkcioniše, a ne da on jedan kupuje fabrike i dovodi ih u red. da funkcioniše sistem. To su bitne razlike.

Bećković: A on kupuje šta hoće, on kupuje kafane, a "pljuje" one koji ne kupuju fabrike?

Mitrović-Marić: Nije tačno. Bogoljub Karić je hteo da kupi neke od fabrika, pa mu se nije dalo. I to su bile političke odluke. Uopšte ne kupuje šta hoće, upravo kupuje ono što može, a ne ono što hoće.

Vučić: Samo jedno pitanje, izvinite, interesuje me samo da li je istina, ovo što su neke novine na naslovnoj strani objavile, samo to hoću da pitam. Bez komentara. Mislim da je "Blic" to objavio na naslovnoj strani. Da su dvojica Karića za članstvo u nadzornom odboru Mobtela primili za 20 meseci ili manje, 18 meseci, 118 miliona.

Mitrović-Marić: Izvolite prijatelju pitajte ljude iz Mobtela, ja se ne kandidujem za direktora Mobtela.

Vučić: Samo pitam da li je to istina, ništa drugo, samo sam to pitao.

Mitrović-Marić: A zašto mislite da bih ja to trebalo da znam i tumačim?

Vučić: Ništa. Kao da vas nisam pitao.

Bogdanović: Biću sad vrlo kratak. Ovo što govori gospođa Jasmina Marić, ja ne vidim kao bilo kakvo prozivanje našeg dosadašnjeg rada pošto ona uvek govori o nekim temama kojima se mi nismo ni bavili.

Bećković: Kako ne uzimate kao "prozivanje" vašeg rada, ako zaista mi upadamo svaki dan u neku rupu?

Bogdanović: Pa dobro, to sigurno nije tačno.

Drakulić: Ne, ali zatrpavaju se ovih dana, ubrzano.

Bogdanović: Vidim da DSS ima uticaj na neke vrlo ugledne novine, g. Drakulić, pa tu njegovu tezu sad oni razrađuju u novinama. Pogledajte današnje novine pa ćete videti, baš to što vi kažete.

Drakulić: Ne razrađujemo mi.

Bogdanović: Ne smeta to meni.

Bećković: Čekajte, je l' upadamo u rupe ili ne upadamo? Ne zna se koliko je ljudi u poslednjih 6 meseci razbilo automobile na tim rupčagama i to traje i traje.

Bogdanović: Ne upadamo u rupe, radi se, radi se dobro, ja cenim izuzetno našu građevinsku operativu. Ima na par mesta gde ima i nekih problema, ali to je sastavni deo kad radite tako veliki posao. I o tome možemo da raspravljamo. Ali ovo što gospođa Jasmina govori vrlo često nije naša tema. Nije bila tema ni ovo što smo radili, neće biti tema ni ubuduće, gradonačelnika. Tačno je da nama nedostaju u Beogradu domovi zdravlja. I mi jedan dom zdravlja sad počinjemo da radimo, jedan, da bi na neki način uticali na Ministarstvo za zdravlje, da u Beogradu uradi tri-četiri doma zdravlja koja su potrebna. A moram i za g. Vučića i ovaj most Čukarica-Novi Beograd.

Vučić: Jesam li slagao nešto za onaj intervju da ste to rekli?

Bogdanović: Nisam tako rekao. Ja moram, evo ponovo ću negirati, kao i u prethodnoj emisiji. Mi smo prošle godine završili jednu studiju koja je definitivno pokazala gde je najbolje za taj most da se gradi. Jer, bilo je velikih dilema. On je postojao u nekim ranijim planovima. On je sastavni deo unutrašnjeg beogradskog prstena. Budućeg rešavanja saobraćaja. Paralelno sa tim se radi finansijska konstrukcija. Paralelno s tim se radi projekat. To je posao koji ima svoje vremenske rokove. Ja mogu, ne znam šta da kažem sada, da vam kažem po stoti put. to što me vi stalno optužujete, nisam rekao, ali ako vi insistirate.

Vučić: Novine su tako objavile.

Bogdanović: Ne, nisu tako objavile. Čitao sam ja članak, pokazali ste mi, nisu tako objavile. Bliže je ovome što ja kažem.

Bećković: Rekli ste da nećete odgovarati, to je iznosio Čović, istina pod onim njegovim čuvenim neki ovde koji su nam došli posle 14 godina, pa sad pogodite intelektualci, ko su sad ti neki. Ja sam pomislila da mislite na Drakulića, pa sad, možda i niste. Pominjalo se to – došli ste posle 14 godina da nam govorite da ste pošteni i pominje se taj konflikt interesa, koji pominje Čović pod tim istim, neki, a drugi protivkandidat nije govorio neki, nego je rekao vaše ime. I vi ste se odlučili za opciju – neću da komentarišem izjave protivkandidata koji mi nisu ozbiljni protivkandidati.

Drakulić: To je tačno. 

Bećković: To znam. Ali, građani koji ovo gledaju i gledaoci oni čitaju izjave i ozbiljnih i neozbiljnih protivkandidata. Drugo, poštujete sve kandidate, prema tome, objasnite je lć to konflikt interesa, da se vi kandidujete za gradonačelnika, a da dakle držite sav hleb koji mi ovde jedemo?

Drakulić: Pa taj hleb što vi jedete je u procentu 10%, znači ono što firma u kojoj ja imam 25,5%, znači moj uticaj na ovo tržište je relativno mali. Mi imamo danas preko 2.000 privatnih pekara u Beogradu.

Bećković: Ali ako postanete gradonačelnik biće veći?

Drakulić: E sad, molim vas, ja sam lepo se izjasnio šta ću da uradim kad postanem gradonačelnik i prema tome to nema problema. Znači, danas, u ovom trenutku kad sam se ja kandidovao, nema konflikta interesa. Znači nema nikakvih problema, ako je to konflikt interesa o kome se priča, ja sam i obećao da ću pre svega da izađem iz kompanije u kojoj danas jesam, a drugo i da ću da prodam akcije, normalno za to treba neko vreme, ja sam ostavio vreme od 6 meseci. Jer nije lako u jedno tako velikoj firmi ni prodati akcije. Ja ne govorim o Klasu u klasu verovatno mogu da prodam akcije za 5 dana. Govorim o velikoj firmi u kojoj ja danas radim. Tako da ne vidim nikakav konflikt interesa.

Bećković: Je l' vi videte neki konflikt interesa.

Čović: Da, ja vidim konflikt interesa i za razliku od drugih, ja kažem ono što sam i rekao. Pa konflikt interesa je da gradonačelnik ne može da bude akcionar u fabrici koja proizvodi hleb, većinski proizvodi hleb u većinskoj količini, za grad Beograd. U kome vi želite da budete gradonačelnik. to oko prodaje akcija, znate u čemu je problem, što, mi ovde, koji smo ovde svo vreme, mi smo proglašeni i za ovakve i za onakve, da radimo ovo i ono, onda dođe g. Drakulić ili ne znam ko i sad kaže to je sve ok, to je sve korektno, a sve ovo drugo ili sve ovo prethodno, ništa nije valjalo.

Bećković: On nije rekao da ništa nije valjalo, nego je rekao ja sam ok.

Drakulić: Očigledno ne razume šta je tržišna privreda.

Čović: Da, g. Drakuliću, vi tako radite. Dajte vi i ja ozbiljno da pričamo.

Drakulić: Pa ozbiljno pričamo.

Čović: G. Drakuliću vi dobro znate da ja to dobro znam.

Drakulić: Ne, vi to ne znate. Očigledno.

Čović: Ja to dobro znam i to ste isticali u više navrata na televiziji posle decembarskih izbora i tako dalje. Ali to je sad nebitno, što vi kažete. Jednostavno, haj'te da Olja vi u emisiji postavite stvari.

Drakulić: Ne, hajde da raspravimo to.

Bećković: Vi ste tako postavili stvari, znači ja se pozivam na to, a vi svi kažete nije tačno, ja to nisam rekao.

Drakulić: Ne, ali moramo to da raspravimo. Čak i da ostanem vlasnik toga, a neću ostati, da li 10% tržišta predstavlja konflikt interesa, a ja vam kažem da ću taj Klas da prodam u roku od 5 dana, kad postanem gradonačelnik. Znači, imam partnera koji je spreman da mi kupi sutra. Ako to brine g. Čovića, neka mirno spava, ješće dobar hleb, a može i da ga kupi u svojoj privatnoj pekari pored mesta gde radi ili pored svoje kuće.

Čović: G. Drakuliću, dugo niste bili u Beogradu, evo iz ovoga se isto vidi. Moja privatna pekara ne postoji, to je bila nekad ...

Drakulić: Ne vaša, privatne pekare, kažem 2.000 privatnih pekara ima u Beogradu.

Bećković: Eto, sami se javiste na bez veze, niko vas nije pitao, da ste imali pekaru ja to nisam znala.

Čović: Ne, ja nisam imao, a on je to rekao.

Drakulić: Ja nemam pojma da ima čovek pekaru. Uopšte nisam spomenuo, ne znam da ima privatnu pekaru.

Čović: Kao što kod g. Vučića niste spomenuli bazen?

Bećković: Koliko puta ste dali krv u proteklih mesec dana?

Drakulić: Jedan put.

Bećković: Koliko puta ste dali pre toga.

Drakulić: A koliko puta sam uzeo krv?

Bećković: Koliko puta ste pre toga dali krv?

Drakulić: Pre toga sam dao jedno dva ili tri puta. U životu.

Bećković: Koliko ste poklonili kompjutera u proteklih mesec dana?

Drakulić: U proteklih mesec dana sam poklonio dva kompjutera, jedan televizor, koševe i tako dalje.

Bećković: A pre?

Drakulić: Pa pre toga, slušajte, jako mnogo toga sam davao.

Bećković: Više nego do sad?

Drakulić: Ne, ne govorim o kompjuterima.

Bećković: Ja pitam o kompjuterima.

Drakulić: Ne, kompjutera nisam. Nije bilo prilika da poklonim kompjutere.

Bećković: Što nije bilo prilika?

Drakulić: Jednostavno nisam bio u takvim situacijama.

Bećković: Je l' vam to došao i rekao savetnik, e, mnogo dobra fora da daš krv i da predaš kompjutere ili ste se to sami setili?

Drakulić: Ne, sami smo se setili.

Bećković: Je l' vam to nije malo bez veze u izbornoj kampanji da dajete kompjutere?

Drakulić: Prvo, mi smo pročitali u novinama da je manjak krvi. Onda smo jednostavno, šta bi odlučili, idemo da damo krv. Mislim, verovatno da nije bio manjak krvi mi ne bi ni otišli da damo.

Bećković: Niste mogli ranije da poklonite te kompjutere?

Drakulić: Ja sam tad tek otišao u tu neku zdravstvenu ustanovu.

Bećković: I čuli da ona nema u Rakovici.

Drakulić: Došli u Rakovicu i žena kaže – slušajte, mi "peške" vodimo ove naše bolesnike, fale nam kompjuteri. I onda mi smo dali. Evo danas, recimo, nismo objavili da smo "Vasi Stajiću" dali televizor. Uopšte nećemo da objavimo.

Bećković: A ovo je među nama.

Drakulić: Nismo dali za novine. Ali ima još takvih slučajeva.

Bećković: Pošto se Vučić neviđeno radovao kad sam vas ovo pitala, vidim da ima onu knjižicu Zavoda za transfuziju i da se najeo onih sendviča kao dobrovoljni davalac, tako da vas uopšte ne pitam koliko puta ste davali krv, ali 'ajmo sad da vidimo, to, i vi ste nešto ovih dana delili slatkiše u Zvečanskoj. Jeste li ih delili ranije.

Vučić: Ali to ste mogli da vidite samo ako je neko pravio film, a to ni u jednom prilogu nije bilo.

Bećković: To čitam u novinama. Oprostite opet te odvratne novine, neke zavere neviđene.

Vučić: Nema zavere.

Bećković: Dakle, otišli ste u Zvečansku i odneli ste ne znam koliko kilograma slatkiša pre nedelju dana. A ta deca vole slatkiše ceo život, ne sad u izbornoj kampanji.

Vučić: Sad ću odmah da vam kažem. Ja sam odneo nešto mnogo ozbiljnije, ali to niste saznali. I drago mi je što niste i neću reći.

Bećković: I sad recite ko Drakulić onako među nama.

Vučić: Ne neću te neću reći.

Bećković: Barem da su se i oni zakleli da neće niko to priznati.

Vučić: Šta vam to znači?

Bećković: Što niste ranije, to znači što niste ranije?

Vučić: Ko kaže da nisam ranije?

Bećković: Ja kažem, evo. Ja kažem niste.

Vučić: Ja kažem da jesam. I svaki put gde mogu. Recimo za kompjutere, pitali ste g. Drakulića. Ja sam u ovoj kampanji dao četiri kompjutera da deca mogu da se igraju.

Bećković: Koliko ste dali pre kampanje, to je moje pitanje?

Vučić: Trideset ili četrdeset.

Bećković: Pre kampanje?

Vučić: Da. U stvari, to je poklon moga brata. I on mi je u ovoj kampanji pomogao.

Bećković: A što vam nije dao lovu za telefon i infostan?

Vučić: Davao je ranije. Za infostan mi je davao, a za telefon sam sam našao i to regulisao, da ne brinte. Dakle ovo je pitanje, ja sam vam odgovorio. Znači, ono što jesam to ne morate i neće da se zna. A sad kad vidim dete, baš je lepo i deca su se obradovala i moram da vam kažem ono što je za mene bio ...

Bećković: Gledala sam vas juče na televiziji, pričali ste o tome kako su penzioneri naše najveće blago pored dece i da su oni sve izgradili ovo. Je l' vam nije malo grozno u tom smislu potcenjivanje ljudske pameti. Evo vas, svi odjednom se setite da obožavate decu, životinje, penzionere i dajete krv i poklanjate kompjutere.

Mitrović-Marić: Pa nije baš odjednom, nemojte nas sve u isti koš.

Čović: Celu emisiju relativizujete jednu ozbiljnu temu, vi se slatko zabavljate, mogli ste i na drugi način to da radite.

Vučić: Pošto ste mene napali za to. Ja nisam rekao da je neko blago ili nije blago. Ja sam rekao da su penzioneri stavljeni na društvenu marginu i kao da neko hoće da im kaže.

Bećković: Što im to niste rekli pre dva meseca?

Vučić: Pa rekao sam i pre tri meseca, nego me niste slušali. Zato što je bila jedna druga kampanja. I tada sam to govorio. I ja sam rekao – ja ne mogu ljudi da vam povećam penzije kao gradonačelnik, ali ono što možemo da uradimo, to je da vodimo brigu o vama, da imate mesta za okupljanja, mesta za druženje i da odlučujete o društvenom životu.

Bećković: Vi mislite da je moj utisak pogrešan, vidim da svi zajedno to mislite, da je moj utisak pogrešan – da u ovoj kampanji svi zloupotrebljavate najugroženija mesta. Znači da idete na to, deca, penzioneri, invalidi i zaštita životinja. To je moj utisak. Vi recite nije.

Mitrović-Marić: A propo davanja krvi. A propo davanja. Karić fondacija je 5.000 kompjutera podelila po Srbiji i po srpskim školama. Ostalo mi je još 7.000 i oni će biti podeljeni.

Bogdanović: Koliko je u Beogradu podelila, je l' znate?

Mitrović-Marić: Dali smo 35 kompjutera pobedniku takmičenja u košarci, lažem, 70 kompjutera, jer je u pitanju muška i ženska ekipa u košarci.

Bogdanović: Ne, vi ste rekli da ste školama poklonili.

Mitrović-Marić: Školama po Srbiji.

Bogdanović: Beograd je u Srbiji.

Mitrović-Marić: Pa rekla sam vam. 70 sigurnih je otišlo u ruke pobedničke škole.

Bogdanović: Hajde, proverićemo to. Pošto ja ni u jednoj školi nisam našao Karić kompjuter.

Mitrović-Marić: Nikakav problem. Što se tiče davanja krvi, ja jesam redovni davaoc krvi što je manje važno, jer je to privatna stvar, ali kada je Bogdan došao na VMA, kad je bila tragedija na reci na Kosovu u roku od 20 minuta je sistem BK uspeo da organizuje 4 autobusa davalaca krvi. Takva organizacija, takva crta, takav način da se u momentu pomogne, činilo mi se i dalje to tvrdim, kao jedan od osnovnih momenata kako u datom trenutku valja reagovati. Što se tiče svih davanja od bolnica, penzionera, domova, domova zdravlja i tako dalje, ako budem krenula da pričam o Karić fondaciji trajace duže od vaše emisije.

Bećković: Recimo, moj utisak je opet, verovatno takođe nije fer i veoma je neozbiljan, ali ja mislim, na primer, da dodatak NIN-a prošle nedelje o tome šta ste vi sve uradili za decu, da je to krajnje neukusno.

Mitrović-Marić: Impuls životu?

Bećković: Da.

Mitrović-Marić: Da je krajnje neukusan?

Bećković: Da je krajnji neukus da vi objavljujete nešto što nije uopšte baš tako vaša stvar nego je stvar građana koji imaju tu odgovornost da se uključe.

Mitrović-Marić: Sad ću vam reći, a propo toga da nije naša stvar. Samo momenat. Sva deca u akciji "Impuls životu" dobijaju neto ono što im uplate građani telefonskim pozivima. Reklamu plaća Karić fondacija BK televiziji, 5.000 evra svakog meseca. Ponudili smo svim tv stanicama da daju tu reklamu i vašoj i svakoj drugoj i svi su odbili.

Bećković: Dobro, znači vi ste tu važniji nego građani koji daju.

Mitrović-Marić: Idemo dalje. Imate operativne troškove koji se tiču te akcije.

Bećković: Ja vas samo pitam, ko je tu human, vi ili građani?

Mitrović-Marić: I jedni i drugi. Ni za jedan dinar ne umanjuje ono što neto stigne pozivima na 063 i 064..

Bećković: Mislite da nije neukus što to pripisujete sebi?

Mitrović-Marić: Ne pripisujem ja to sebi, ja pripisujem to građanima. Da li ste unutra videli gospođu iz 064, da li ste unutra videli ljude koji su sve to dobili?

Bećković: Videla sam vas.

Vučić: Olja, hoću da vas pitam samo nešto. Šta ste mi konkretno oko dece zamerili?

Bećković: Da se niste setili te dece ranije, nego sada.

Vučić: Kako nisam. Kandidovao sam se zbog dece i rekao sam da se u školama postave policajci da deca ne dobiju drogu, kao najvažnije.

Čović: Vi ste jednim delom u pravu. Samo vi poistovećujete sa svima, stavljate to u kompletan prosek. Ja moram da vam kažem prvo kod krvi. Ja sam davaoc krvi preko 30 puta. I to od svoje neznam koje godine. Ovaj put smo poveli skoro sve kandidate za odbornike i naravno, skoro svi su dali, oni koji nisu imali zdravstvene probleme, jer to je još jedan pokazatelj. Znači, jesmo svesno napravili tu akciju, jesmo je svesno napravili za izbore i zašto bi se lagali.

Bećković: Pa eto to vas pitam.

Čović: Pa čekajte, je l' mogu da vam odgovorim. Jesmo svesno. Nikada nisam obećao ni slavinice, ni investitore od 2 milijarde evra, ni stanove po cenama ovako ili onako, jer ja znam problem Beograda. I znam priču o mostovima. Evo sad smo imali spor. Hajde da popravimo i da dovedemo u red postojeće mostove u Beogradu. Hajde da prođemo tim mostovima gore, da ih pogledamo odozdo, oni nisu ofarbani od kada su napravljeni.

Vučić: A Pančevački most zaslužuje jednu temeljnu rekonstrukciju.

Čović: Pančevački most, svi mostovi zaslužuju. Hajde da postavimo priču na realne osnove da ovim građanima kažemo ko šta zna da uradi. Da vidimo realno kako ćemo da uposlimo ljude u Beogradu, kroz koje ćemo to realne projekte da uradimo upošljavanje Beograda jer je ogroman broj ljudi realno bez posla.

Bogdanović: Hajde da budemo fer do kraja. Naravno, uvek se postavlja dilema u izbornoj kampanji, kada povlačite neke poteze da li su oni za kampanju i da li su primereni kampanji, da li to treba tada raditi. Jedan od razloga zašto mi nismo sada radili ono što smo uobičajeno radili u Skupštini grada, to je dva puta godišnje kolektivno smo, cela uprva, davali krv, baš zbog toga da ne bi ispalo.

Čović: Pa to je i Vlada Srbije radila.

Bogdanović: I radila je Vlada Srbije i to je nešto što je normalno. Ali prosto nekad kažete dobro.

Drakulić: Znači, ko je duže u politici više je davao krv. Ja nisam bio u politici.

Bogdanović: G. Drakuliću i ja sam od pre 4 godine i znam da je to u redu i to je dobro i davati svojim primerom podsticaj ljudima da daju krv i to je u redu. Znači, pitanje starih u Beogradu, pa pre svega penzionera, pitanje dece, pitanje invalida, jeste tema u kampanji i nažalost...

Vučić: Zvale su nas invalidske organizacije. Nije to naša ideja bila, ljudi su nas zvali.

Bogdanović: Na taj sastanak nisam došao, naravno, imam razlog zašto nisam došao.

Bećković: Koji? Bio sam na drugom mestu?

Bogdanović:  Ne. Zato što smo prethodnog dana imali sastanak sa invalidskim organizacijama i taj sastanak je bio sa jednom drugom namerom organizovan.

Bećković: Da vi ne dođete?

Bogdanović: Pa da. Da ne dođem.

Bećković: A što ih niste zeznuli pa došli.

Bogdanović: Pa dobro, da vam sad ne objašnjavam to – zato što nisam hteo da dođem. I to je moja odluka bila i sa svom odgovornošču za takvu odluku.

Bećković: Jeste sigurni?

Bogdanović: Naravno. Jer znam da invalidi jako dobro znaju kako smo mi ove četiri godine radili i šta smo sve uradili. A onaj ko je organizovao taj sastanak zna zašto ga je organizovao i sa kojom namerom. Nije važno, nisu to drugi kandidati morali da znaju. Ovo ne kritikujem one koji su otišli.

Mitrović-Marić: Pa svi smo bili.

Vučić: Ja sam prvi put u životu video te ljude.

Bogdanović: Ne, nije, od devet kandidata bilo je četvoro.

Ja uvek govorim otvoreno, istinu.

Što se tiče mostova, evo, to je interesantna tema. Mostovi nisu u toj situaciji u kojoj želimo da kažemo, ali to je u izbornoj kampanji normalno da se priča. Mostovi su ugroženi, da će pasti, da će se srušiti, bilo je čak i prethodno te priče. Mostovi se sređuju i svako radi u svom domenu ono što treba. Deo mostova koji održava grad su besprekorno u redu. Deo mostova koji održava republika, g. Čoviću, gde ste vi bili potpredsednik Vlade do pre par meseci ...

Čović: Da, ali vi znate čime sam se ja bavio u Vladi.

Bogdanović: Nema veze, ali hoću da vam kažem, to je Gazela i to je Pančevački most. Pazite, Gazela je u redu, čak je rađena zajednički.

Čović: Nije.

Bogdanović: Pa dobro, hajde sad mi verujte.

Čović: Hajde zajedno da odemo na Gazelu i da vam pokažem šta nije, da odemo na Brankov most i isto da vam pokažem šta nije u redu, ali stvarno nije, nebitno je ovo i za kampanju.

Bogdanović: Gospodine Čoviću, jeste.

Čović: Nebitno je.

Bogdanović: Ali jeste.

Čović: Bitno je da mostovi budu ispravni.

Bogdanović: Gospodine Čoviću, mostovi su u redu.

Čović: Brankov most nije u redu, ali nije pred padanje, nema razloga za nikakvu paranoju, ali treba da se stručno uradi komletan posao.

Bogdanović: Pa naravno i to rade stručni ljudi. Znate li vi ko vodi u Gradu sada priču oko beogradskih mostova. Akademik Hajdin

On vodi. Znači njegovi timovi su radili analizu, tim na čijem je čelu on bio, čovek koji je apsolutno najstručniji u toj oblasti. On je vodio tim koji je radio sve za gazelu što je trebalo uraditi i to se na Gazeli uradilo. Ovog trenutka taj isti tim radi sad na Pančevačkom mostu iako to nije posao Grada. Grad je našao donatora koji plaća.

Čović: Ali to smo uvek radili.

Bogdanović: Pa naravno, hoću da vam kažem, ja razumem da u izbornoj kampanji.

Čović: Nemojte tako cinično da odgovarate.

Bogdanović: Nije to cinično. Nema to veze s cinizmom.

Bećković: Dobro. Hajde sad da vidimo, prvo to, ovaj infostan.

Vučić: Vama hvala, zaista hvala, zato što ja ne bih imao gde da odgovorim na to. O čemu je reč, mislim da će vam biti zanimljivo, neka kaže da nije istina ovo što ću reći. Zovu me iz Ekspres politike jedno jutro i kažu da li je istina to i to. Ja kažem nije istina stvarno, hvala, do viđenja. I oni me zovu posle dva ili tri sta. Ali mi smo dobili na papiru tako i tako. Ja uzmem da proverim još jedan put. Kažem, nije istina. I treći put me zovu. razgovara samnom urednica, Svetlana Ćopić i ja i njoj to ponovim, dakle, imenom i prezimenom sam vam rekao. I još kažem, pošto ja vidim da je to neka nameštaljka, vidim nešto radite, 7 dana je do izbora, pa nešto morate, znam da je to novina koju kontroliše g. Karić, znam da je to moglo da ide iz izvora i kažem svašta o njima dvojici i kažem molim vas to objavite, uopšte neću na ovo da se osvrćem.

Bećković: Šta ste rekli o njima?

Vučić: Sutradan – rekao sam – to pitajte one lopove ovakve i onakve. I sad, naravno, šta se onda dogodi, iza toga? Nema ni jedne, kažu mi, ne, taj se tekst povlači. Sutradan u beogradskom izdanju tekst se pojavi bez reči mog odgovora. Dakle, možete li da verujete, pročitali ste tekst, bez onoga da sam rekao da su objavili – to nije istina, pa hajde, ni to. Onda me zove sutradan, da li ste pročitali ono u Ekspresu. Sa Studija B. Ja kažem jesam, pa i njima sam odgovorio i počinjem da razgovaram privatno, jer znam devojku koja me zove. Oni su pustili privatni razgovor za koji uopšte nisam znao da snimaju od početka. Znate ono – šta me briga, notorna je laž i tako dalje. Verovatno bih na neki drugačiji način to odgovorio.

I moram da kažem da su me posle toga zvali urednici pojedinih medija, čak i urednik Studija B, izvinila mi se zbog toga. I to je naravno nekome bilo potrebno, ne znam šta su hteli da dokažu, da valjda je istina ono što sam govorio ranije da nisam imao novca za telefon, kada mi vi niste verovali u prošloj emisiji, ne znam šta. Ali ja znam da će svašta neko da radi do izbora, zato što oni dobijaju rezultate. I sad da vam kažem, po tim rezultatima, iako to nije bio slučaj do pre dve nedelje, biću prvi u Beogradu.

Bogdanović: Nemojte da verujete.

Bećković: E nije lako, kad me ovako pogleda.

Vučić: A lepo vas gledam. I onda ja očekujem svašta u ova četiri dana.

Bećković: Znači nije tačno, plaćali ste sve.

Vučić: Ne, ali ti ljudi ...

Bećković: Kad kažete notorne laži računate na to da oni nemaju pravo da pokazuju te podatke ili da ste ih plaćali?

Vučić: Prvo oni su rekli...

Bećković: Jeste ih plaćali ili niste?

Vučić: Pa nego sta sam?

Bećković: Dobro.

Vučić: Ja sam to rekao. A drugo, to što su oni, nemaju pravo i što se ponašaju protivzakonito, oni su već pokazali kako se ponašaju. Jer to nije moglo nekome nešto nije moglo da padne na pamet samo od sebe.

Bećković: Zorane, da li ste bili kod Borisa Tadića u poseti pre dva dana?

Drakulić: Znate šta, da bio sam u poseti. Uvek je dobro otići u posetu kod poznanka, prijatelja koji je bolestan. Tako da sam svratio, normalno nisam bio dva sata, što su gluposti iz novina, ne znam ni odkud taj podatak, ja ga sigurno nikome nisam dao, znači, svratio sam na pola sata.

Vučić: Pa javio Tadić da se pohvali da se druži s vama, što vam to smeta?

Drakulić: Ne, ne, ja ne bih to uopšte koristio i zloupotrebljavao na bilo koji način.

Bećković: Jeste otišli to prijateljski, kao što bi otišli kod bilo kog prijatelja?

Drakulić: Da, otišao sam jednostavno prijateljski, nikakva priča ni o politici, niti ove insinuacije da mislim jednostavno otišao sam kod čoveka zato što je bolestan, poznajemo se, prema tome mislim da je to korektno. Drugo, ja govorim sve vreme o nekakvim normalnim odnosima sa svim političkim strankama, a ovo upravo ne bih koristio u tu svrhu, znači, svratio sam i posetio ga.

Bećković: Jeste li vi bili kod Borisa da ga posetite?

Bogdanović: Ne.

Bećković: Je l' vama ovo iznenađujuće da je Drakulić bio da ga poseti?

Bogdanović: Nije, zato što stvarno ne znam u kakvim je odnosima i s kojim razlogom i na koji način je g. drakulić bio kod Borisa Tadića.

Bećković: Je l' vam ovaj odgovor zvuči kao normalan?

Bogdanović: Zvuči.

Bećković: Pošto dajete neki, vaš odgovor ne zvuči  kao da vam je ono normalno pošto govorite – ne znam iz kog razloga, na koji način.

Drakulić: Samo da vas pitam nešto. Da li je neko objavio da je g. Koštunica bio dan pre toga? Zašto je važno da je bio Zoran Drakulić? Bilo je na desetine ... znači bio je i on. Mislim da je to normalno.

Bećković: Jeste li vi znali da je bio Voja Koštunica?

Bogdanović: Ne.

Bećković: Evo, Nenad nije znao ništa. Kako to?

Bogdanović: Pa taman posla, ne obaveštava svako ko je bio.

Bećković: Pa čekajte, izvinite, Vojislav Koštunica je premijer, nije sad bio kod njega, kako je to moguće, da je to u tajnosti, a Nenad Bogdanović ne zna.

Drakulić: Ali znate šta je sad malo čudno? Malo je čudno da je važno što je bio Zoran Drakulić, a nije važno, verovatno je važnije što je bio premijer kod predsednika, pa su verovatno razgovarali.

Vučić: Hoće Olja da kaže da je važno da g. Bogdanović nije bio, a da ste vi bili.

Bećković:  Neću ja, ne, ja samo hoću da čujem odgovor da li novine lažu, eto to hoću da proverim, to je sve što je mene u ovom trenutku zanimalo.

Bogdanović: Ali sigurno se ne obaveštava svako ko obiđe g. Tadića, ne izađe u novinama. To je potpuno prirodno.

Bećković: Ali nije baš svako Vojislav Koštunica i nije svako u ovom času Zoran Drakulić, morate priznati.

Bogdanović: Pa znam, to su privatne posete, zašto da ne?

Bećković: Dobro. Povlačim se.

Drakulić: Pa vi znate šta je Nacional poslednjih dana uopšte pisao o meni, prema tome, meni je to začuđujuće prvo da se to stavlja na prvu stranu, da je to sad neka vesti tako dalje.

Bećković: A ova priča da je Ljilja Nedeljković dala ostavku zbog vas, to jest izašla iz stranke?

Drakulić: Pa to sam ja pričao, ja stvarno nemam lično taj podatak. Čuo sam isto priču kao što ste vi čuli, za mene je to iznanađenje da bilo ko izlazi iz stranke zbog mene. Prema tome, u jednoj, da kažem normalnoj stranci, nema razloga da time što sam se ja politički angažovao i bio izabran od te stranke da sad neko izlazi iz stranke, ako je to tako. Ja ne mogu da potvrdim da je to tačno, niti sam se raspitivao.

Bećković: Kad ste pričali o tome, pošto je to sad glavna tema, da vi menjate imidž Demokratske stranke Srbije, pa ste u tom govoru koji ste držali pre nedelju dana rekli da to prosto je dosta bilo tog mrštenja i vreme je da se nešto radi a ne da se kritikuje i da se daju inicijative a ne rasprave, jeste li mislili i na Voju Koštunicu, tom prilikom?

Drakulić: Ne, to uopšte to nije bilo usmereno ka njemu. Bilo je usmereno na stranku i to je bilo više figurativno rečeno, znači nisam imao u vidu ni jednoga pojedinca iz stranke, jednostavno, svi mi znamo da je jedan takav imidž vladao. Ja mislim da je to već počelo da se menja. Masa nekakvih akcija koje se u međuvremenu događaju, mladi ljudi organizuju razne akcije po gradu od košarke do koncerta i tako dalje. Evo sad recimo u četvrtak, imamo, ja mislim prvi put u istoriji DSS-a da prave rok koncert. Ja mislim da je to nešto što je bilo možda i nezamislivo za jedan imidž.

Bećković: S jedne strane pretpostavljam da će Demokratska stranka Srbije da dobije jedan broj ljudi, a šta mislite koliko će da ih izgubi?

Drakulić: Pa ja mislim da ne bi trebalo.

Bećković: Kad izmerite na toj vašoj biznis bazi šta se dobija, šta se gubi, gde dođe?

Drakulić: Pravo da vam kažem, ja mislim da stranka može samo više da dobije, nego što može da izgubi, da je normalno da se jedna stranka modernizuje, jer idu i takva vremena, vidite da ima promena u mnogim strankama.

Mitrović- Marić: Ima i novih stranaka.

Drakulić: Nije jedina Demokratska stranka Srbije, evo ja vidim promenu i u Radikalnoj stranci. Bilo je promena i u demokratskoj stranci. Znači, to je normalan proces, idemo ka Evropi, dolazi do ukrupnjavanja političke scene ovde, prema tome i stranke se menjaju, prilagođavaju se nekakvim zahtevima građana.

Bećković: Dobro. Gde vam je uverljiviji Zoran Drakulić, da će da ispuni ovo, da promeni imidž DSS-a ili da ispuni obećanja koja daje kao gradonačelnik?

Čović: Moram da ga razočaram. Mislim da Zoran neće uspeti ni jedno ni drugo. to je moje mišljenje, bez obzira što znam da je dosta uporan, i mislim da su tu duboki koreni u nekim stvarima i nekim navikama koje postoje i mislim da to nije problem ni moj ni večerašnje emisije. Ako smo krenuli da se bavimo Beogradom, čini mi se da tu imamo mnogo važnijih tema oko toga kako ćemo i šta rešavati u Beogradu. A u svakom slučaju oni sve što uspeju, dobro uspeli.

Bećković: Rekli ste ako biste došli na mesto gradonačelnika da bi moglo da se desi da se u tom stručnom timu koji dovedete nađu i neki od kandidata u ovom trenutku, je l' ih ima ovde večeras?

Čović: Pa ima ih i ovde večeras, ima ljudi koji znaju posao.

Bećković: Hoćete da kažete ko je, ili?

Čović: Ne, na primer gospodin Bogdanović se bavio Beogradom četiri godine i ima određena iskustva, g. Drakulić se bavio i bavi se biznisom, ja ne mislim da gradonačelnik Beograda treba da bude ... čujem tu priču i prepričavanje – političar – nije političar, nije lider, nego je menadžer. Ja mislim da gradonačelnik Beograda mora da ima osobine liderske pošto vodi, pošto znači on donosi određene odluke, to je lider, političara, mora da pravi određene kompromise, jer je Beograd jako komplikovan grad i jako težak sa ogromnim problemima i treću karakteristiku koju gradonačelnik mora da ima to je karakteristika menadžera koji mora da uradi i završi posao kad se dogovore neke stvari.

Znači, sve te priče koje gledam, znači šta može da se desi? Da imate jakog gradonačelnika a pogrešnog? Da li mi biramo gradonačelnika ili mi treba da gledamo po dve glave ili ne znam neka druga imena ili smo mi ti ljudi koji ćemo praviti taj posao, s tim što gradonačelnik Beograda se po prvi put bira u Beogradu. Po prvi put od 1945. godine na ovamo. Po prvi put dolazi čovek koga biraju građani. Po prvi put dolazi čovek koji će imati velika ovlašćenja i taj čovek mora da zna, mora da ima iskustva.

Bećković: I vi kažete ovaj put se menja mapa Srbije.

Čović: Ne, ovoga puta, kao i na svakim izborima građani menjaju političku mapu. Možda će ona ostati ista, kako u Beogradu, tako i u čitavoj Srbiji, kada su lokalni izbori u pitanju. Kakvu mapu budu izabrali, tako će građani i živeti.

Bećković:  Bogdanović i Drakulić, su ako sam dobro razumela, dobri za tim, ali ne za gradonačelnika.

Čović: Ja mislim da ukoliko bih ja bio izabran za gradonačelnika, u svakom slučaju ljudi tipa Bogdanovića i Drakulića bi možda mogli da budu u tom timu.

Bećković: Dobro, to vas pitam. Je l' problem taj, evo to smo započeli, to se ovih dana vodi bitka u javnosti, vas Tadić nije podržao. Vaš odgovor je ja o tome više neću da pričam. Kad čovek pet puta kaže nema spora među nama. Ne, ja vas pitam, jeste li vi rekli Borisu u nekom trenutku, ej čoveče, ajć ti reci da si iza mene, da se ja ne bih više smarao da odgovaram na to pitanje.

Bogdanović: Pa rekao je čovek.

Bećković: Kad?

Bogdanović: Rekao je čovek, rekao je na predsedništvu stranke, kad me je predlolžio da budem kandidat za gradonačelnika.

Čović: Što mora neko da bude iza nekog? Samo bi trebalo da biramo čoveka. Ako biramo stranku, pa vi namećete tu priču!

Bogdanović: Je l' mogu ja da se opet branim od te priče, iako ne znam zašto, ja stvarno ne osećam da tu ima ikakvog branjenja.  Znači, što se tiče predsednika stranke i moje kandidature, tu nema nikakvog problema. Ono što je stvarno činjenica i ovde je Čović potpuno u pravu, mi imamo potpuno pogrešno viđenje na koji način treba politički život da funkcioniše. Još smo u onom vremenu, kada očigledno, ako ne izađe vrhovni vođa kog smo imali do 2000-te godine, samo to je jedino dobro, ništa drugo ne može biti dobro. I onda to stvara, čak i u ovoj našoj konkretnoj situaciji, ja mislim da se i Demokratska stanka i Boris Tadić ponašaju potpuno normalno i potpuno prirodno.

Jeste, Boris Tadić je stao iza liste Demokratske stranke, ali on je predsednik Srbije. I on stvarno treba minimalno da se meša u sve što je vezano za lokalne izbore. I to je naša odluka stranačka. I mi donesemo takvu stranačku odluku, znači, on će se pojaviti kad treba i na mestima gde mi odlučimo da treba, ali to je minimalno. Prosto on želi da bude predsednik svih u Srbiji, ali naravno želi da kaže, ali ne prenaglašeno, da je on iz Demokratske stranke došao.

Bećković: A šta bi bilo loše kad bi on to rekao?

Bogdanović: Pa rekao je.

Bećković: Ne, ali kad bi sad kad vidi da su krenule te blesave glasine ili kako god hoćete, šta bi bilo loše, da li mislite da bi bilo loše da sad odjednom, udri, pa da se pojavi svaki dan.

Bogranović: Ne, ali ...

Bećković: Vi mislite da je loše što se Karić pojavljuje svuda?

Bogdanović: Ne, potpuno je druga situacija. Predsednik stranke, Snaga Srbije ...

Mitrović-Marić: Pokret Srbije. Naučićete vi to.

Bogdanović: Izvinjavam se.

Bećković: Zajedno ćemo na taj intenzivni kurs.

Bogdanović: Normano da on u ovom trenutku nema nikakvu državnu funkciju i da na taj način učestvuje u izbornoj kampanji, kako i učestvuje. Mislim da i g. Tadić učestvuje sasvim dovoljno i na način kako smo mi to u strandi odlučili. Ali ja vam tvrdim, da on izađe sada i da nemam pojma šta uradi, održi konferenciju za štampu i kaže ja podržavam sve gradonačelnike Demokratske stranke, kandidate, pa i Nenada Bogdanovića – da će onda opet sutradan biti, a zašto je on to morao da izađe da kaže? To je ono kako mi doživljavamo politički život. Mi smo ozbiljna stranka, Demokratska stranka. Doneli smo svoje odluke i tu nema ništa sporno.

Vučić: Pa nije to sve baš ni tako jednostavno.

Mitrović-Marić: Ja sam ovde jedina iza koje uvek stoji predsednik stranke, kao što stoji iza svih svojih kandidata u svim gradovima Srbije gde se biraju gradonačelnici, odnosno gde Pokret snaga Srbije ima svog takmaca za mesto gradonačelnika, predsednika opštine, kako već gde. I ja ne mislim da je to loše i ja mislim da je to dobra poruka da birači vide da neko ko je lider tvoje partije stoji iza tebe. Jer može uvek da pita da li stoji ili ne, ako ti on ne veruje, zašto bih ti ja kao građanin verovao. To je prosto jedna drugačija koncepcija kampanje i jedna potpuno.

Bogdanović: Kakvu vi konstrukciju sad pravite?

Mitrović-Marić: Ne, ne pravim konstrukciju. Ja kažem šta je koncepcija kampanje koju vodi Pokret snaga Srbije kada se njegov lider pojavljuje na svakom mitingu.

Bogdanović: Ja samo vas molim da ne pravite od toga konstrukciju. To što vaš lider stoji iza vas to je dobro, za vas.

Mitrović-Marić: I za njega i za pokret i za sve. Ne samo iza mene, iza svakog gradonačelnika, znači svi gradonačelnici po Srbiji.

Bećković: Dobro. Nemam vremena da preturam po ovim papirima, da li je 1995. ili 1996., al