Pišite nam

 Pretraživanje:

Verzija za štampu

Pošalji vest

Konačni podaci RIK o broju mandata

Ko će skočiti preko pet odsto | Vreme, 25. decembar
Beograd -- Promocije, konvencije, rukovanja, što kaže onaj Rističević, napad na svinjce, torove i kokošinjce, dopunjena su i onom "proizvodnjom svečanosti" i masovne zabave tipičnim za predizborno zavođenje i podmićivanje. Deljene su smokve, suve šljive. Nije zapaženo da je bilo oraha. Onaj nekadašnji Sveti Nikola koji ostavlja poklone u čarapi ili Božić-Bata, Hrvati bi sada rekli Djed Božićnjak, koga je Koka-Kola tridesetih godina prošlog veka obukla u crveno i dizajnirala u današnjeg Deda Mraza, pojavljivao se sada u kampanjama u plavoj uniformi... Između ostalog bilo je i fudbalskog odmeravanja (fudbalske ekipe G17 plus i Demohrišćanske stranke Srbije). Nije prošlo ni bez fizičkih incidenata (dvojica nepoznatih napadača metalnom šipkom povredila predsednika Okružnog odbora i člana Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a Bojana Kekića, koji je zadržan na lečenju u požarevačkoj bolnici). Bilo je pokazivanja međunarodne podrške, izjava Solane, Šidera i drugih evropskih zvaničnika) i distanciranja od njihovog preteranog mešanja. DSS-u stigla podrška Rusije, Boris Tadić je pozvan u Pariz, itd. Deo kampanje vođen je na Kosovu (Čović u Goraždevcu, promocija DHSS-a u Gračanici, deklaracija Srba s Kosova...) uprkos pokušajima albanskog dela kosovske skupštine da onemogući održavanje izbora na tom delu teritorije Srbije.

Završnica izborne kampanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, u osnovi ne mnogo dramatičnih i svakako ne sudbinskih izbora, protekla je u znaku pokušaja devetnaest lista da preskoče visok prag srpske skupštine. Već samo sastavljanje lista bilo je obeleženo potragom za još neangažovanim etičkim i drugim manjinama i ciljanim porukama za različite slojeve stanovništva, za hendikepirane, za seljake, za nezaposlene... Jedan prijatelj vašeg hroničara šali se na račun novog jezika koji se odomaćio s donatorskim konferencijama, projektima i aplikacijama, s novim anglizmima u našem jeziku. Jedna ministarka je negde izjavila da se posebno brine o vulnerabilnim, što će reći ranjivim slojevima stanovništva. Drugi govore o devastiranom socijalnom prostoru. Kaže: "Devastiran sam zato što sam vulnerabilan..."

TRI OBLASTI: Nekoliko "tematskih grozdova" dominiralo je u kampanji: afere, stanje institucija, ekonomija. Politikolog Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka primećuje da je bilo očekivano da se političari koncentrišu upravo na te teme.

Mnogobrojne afere su bile otvorene pre izbora i bilo je teško očekivati da nešto drugo bude tema izborne kampanje jer oni koji žele da smene postojeću vladu, prirodno je da će kritikovati njene slabosti.

Institucionalna kriza je takođe bila dežurna tema s obzirom na neuspele predsedničke izbore, skupštinsko glasanje na daljinu ili na manipulacije poslaničkim mandatima.

NEOČEKIVANA SLIKA: Prazna mesta uvređenih novinara

U tom svetlu moglo bi se konstatovati da je Pribićević u pravu kada ove izbore opisuje kao zakasnele. Prve tranzicione koalicije su se svuda raspadale i odlaganje da se izborima obnovi mandat samo su akumulirale greške i stranputice.

Ekonomija je naprosto morala biti glavna tema, s obzirom na to da stanovništvo visoko rangira pitanja siromaštva, nezaposlenosti i slabih ekonomskih rezultata.

U oblasti ekonomije došlo je do ozbiljne rasprave o tome kakva buduća strategija treba da bude, koji model treba da se izabere, slovenački ili neki drugi, itd.

U javnosti je bilo dosta rasprava o tome da li je nosilac liste DS-a Boris Tadić taktički pogrešio kada je odlučio da pokaže da je Demokratska stranka spremna da prizna grešku, da istraži pozadinu različitih nepravilnosti i da onemogući da se one ponove. Za naše kampanje, uobičajeno koncipirane kao palanačko zavođenje, retuširanje, patamuzovanje, muvanje, to predstavlja veliku novost i dugoročno gledano kapital.

Pitanje je, međutim, da li je Demokratska stranka mogla, i da je htela, da izbegne raspravu o tim pitanjima s obzirom na to da su se ona dugo taložila i razvlačila, da su zabašurivana, da je bezuspešno pokušavano da se pređe na priču o nečem drugom. U kampanjama se obično najviše vidi ono što se želi sakriti. Vaš hroničar je jednom video sličan obrt u Atlanti, Džordžija, SAD, u jednoj izbornoj bici za gradonačelnika. Aktuelni gradonačelnik je najtvrđim izrazima opisivao stanje gradskog budžeta, stanje u gradu, mnogobrojne probleme i deformacije, da bi napravio obrt retorički pitajući glasače: "Hoćete li rešavanje svega toga poveriti meni koji sam sa svim tim upoznat ili ćete izabrati nekoga ko s tim tek treba da se upozna?"

Interesantno je da je spremnost da donekle prizna grešku primenio i SPS: potpredsednik Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić rekao je na skupu u Kraljevu da su socijalisti činili greške, ali da ih više neće ponoviti.

SPS je nekada igrao na kartu – ko bi drugi, mi jedini znamo da vladamo, pogledajte ove, mi jedini radimo, a oni podmeću klipove! DS je pre izbora pokušavao da igra na tu kartu, ali u takvoj igri se pre ili posle izgubi ubedljivost.

S treće strane, Demokratskoj stranci je zapalo da praktično sama polaže račun za trogodišnju vladavinu DOS-a. Miloš Todorović iz CeSID-a primećuje kako je ova kampanja netipična po tome što je u njoj vlada – napada vladu. Bivše članice DOS-a ono što je dobro pripisuju sebi, a za ono što je loše optužuju druge.

OGLEDALO, OGLEDALO: Kampanju su obeležili i drugi tinjajući konflikti, kao onaj između vlade i medija, odnosno onaj koji je proizveden fijaskom vladinog biroa za komunikacije. Premijer Živković se oko te teme sukobio s novinarima, koji su napustili predizborni maraton zbog jedne njegove uvredljive izjave na račun urednika jednog večernjeg lista tokom izbornog maratona u Medija centru. Prisutni novinari su se solidarisali s kolegom i napustili skup, što se odavno nije dogodilo, a što je zapravo otkrilo duboko tinjajuće nezadovoljstvo novinara stanjem u svojoj profesiji, odnosom političara i biznismena prema novinarima.

Centar za komunikacije Demokratske stranke saopštio je posle toga da Izborni štab "Boris Tadić – DS" izražava žaljenje zbog incidenta, a Boris Tadić se lično izvinjavao novinarima tvrdeći da je Demokratska stranka jedina stranka na vlasti koja nema podršku nijednog medija. Pitanje je da li je to baš tačno, pogotovu ako se meri u periodu dužem od ove kampanje, ali dobro. Iz novinarske branše inače dolazi veoma veliko nezadovoljstvo stanjem profesije, ali i ponašanjem političara i "nove medijske buržoazije". Jedno istraživanje Medija centra ("Profesija novinar 2003"), u kome je učestvovao i vaš hroničar, pokazuje da je tu bilo različitog (pa i onog iz oficijelnih kancelarija) namernog širenja dezinformacija; manipulisanja činjenicama, vrbovanja, nipodaštavanja, uspostavljanja kontrole, tempiranja informacija...

NOVO PljUVANjE SUDA: Još nekoliko tema je naprosto eksplodiralo u toku kampanje. Vrhovni sud Srbije poništio je rešenje o naplati poreza na ekstraprofit kompaniji Karića, što je poreska uprava ispoštovala tako što je sudsku odluku protumačila kao faktički nalog da se Karićima vrati 2,5 milijardi dinara.

Naravno, to je postalo predmet retoričkog predizbornog nadmetanja. Ministar finansija Đelić prebacivao je lopticu na račun Aleksandra Radovića koji je sada aktivan u G17 plus i legalista za koje je tvrdio da su protiv lustracije sudova. Bivši guverner Dinkić je na mitinzima G17 plus grmeo na to što je vlada vratila pare i obećavao da se neće smiriti dok država taj porez ponovo ne naplati. Poništavanje odluke o zabrani rada Astra banke nije imalo isti ishod, pošto su u NBJ saopštili da neće promeniti odluku o zabrani rada ove banke. Svejedno, i o tome je bilo kampanjskog izjašnjavanja. Tajming te sudske odluke je čudan, doneta još 9. oktobra, a javnosti saopštena samo desetak dana pre izbora. Čudna je i interpretacija sudske odluke s obzirom da predsednik Ustavnog suda izjavljuje da je administracija trebalo da donese drugo zakonski korektnije rešenje, a ne da vraća pare.

Povlačenje tog pitanja po izbornoj kampanji bilo je prilika za novu demonstraciju ranije demonstriranog voluntarizma, solunaštva, novog jakobinstva, koja pre ili posle ima za posledicu česte uvrede suda, što je inače krivično delo. Mnogi su vikali: "Kraj revolucije!", "Smrt petog oktobra!", "Povampirenje starog režima!". Pošto se ovde sve brzo zaboravlja, naravno, niko se nije setio i činjenice da je poslednja čistka u najvišoj sudskoj instanci izvedena tokom vanrednog stanja u proleće 2003.

Taj zakon o ekstraprofitu je inače bio predmet konstantnih sporova, dilema, ostavki, demarša, bio je povod za prigovor da se pravda selektivno primenjuje. Pravo pitanje za buduću vladu je zapravo to da li će i ona pokušati s revolucionarnim zakonima ili će oblast ispitivanja porekla novca pokriti dobrim i efikasnim institucijama i razrađenijim procedurama.

Druga podudarnost je početak suđenja optuženima za ubistvo premijera Đinđića pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. U tom kontekstu pozivanje političara za svedoke i zahtevanje nove državne istrage i izjave tipa "bili smo u pravu", dođe kao nešto što se moglo očekivati.

Treća podudarnost: u finiš izborne kampanje palo je svedočenje generala Veslija Klarka, inače predsedničkog kandidata u SAD, u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića. Taj svedok je očito bio u privilegovanom položaju i nije morao da odgovori na neka pitanja koja javnost u Srbiji očekuje. Bio je privilegovan tokom svedočenja, što bi moglo imati odjeka i na srpskim izborima. Taj utisak će se svakako odraziti na onaj deo biračkog tela koji je protiv Haškog suda. Socijalisti na primer prete da će suditi zbog izručivanja...

GLASANjE ZA: Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo je po nečemu da budu prvi redovni izbori, na primer, po tome što neće predstavljati glasanje protiv nekoga, već glasanje za nešto.

Dežurno pitanje je bilo – kakvu je vladu moguće sastaviti, i tu se nekako licitiralo u i oko trougla Koštunica–Labus–Tadić – još neko. Dva protiv jednog, tri plus jedan, itd... Mnogi su predviđali da će radikali, ranije nevidljivi u predizbornim prognozama, sada biti najjači, ali je malo ko, osim samih radikala, predviđao i da bi oni mogli sastaviti vladu.

U finišu je izgledalo da sada ima manje programskih sporova između Tadića i Koštunice, nego između Koštunice i Labusa (gde se isprečuje optiranje G17 plus za samostalnu državu), ali da i pored Tadićevog distanciranja od poigravanja institucijama ostaje veliki jaz onoga što se dešavalo od avgusta 2001, kada je DSS izašao iz DOS-a. Samostalnu Srbiju najglasnije traži DHSS, ali je pitanje da li će to pitanje biti pokrenuto s crnogorske strane posle objavljivanja rezultata popisa stanovništva u Crnoj Gori (40 odsto Crnogoraca – 30 odsto Srba). S crnogorske strane (iz DPS-a) poručivano je da će oni izaći ako Srbija izabere desničarsku vladu.

Šta bi buduća srpska vlada mogla realno da uradi?

Neka promena ekonomske strategije mogla bi da se očekuje s obzirom na to da je mnogo aktera pokušavalo da promoviše neku od formula za pokretanje privrede Srbije, za angažovanje radno sposobnog stanovništva, za iskorišćavanje raspoloživih resursa...

Prvi meseci naredne godine pokazaće kakva je programska kombinacija moguća. Nekoliko konstanti se može zapaziti – na primer monetarna stabilizacija, kontrola javne potrošnje, rešavanje socijalnih i razvojnih problema. Tu se vide razne formule (program zapošljavanja – Demokratska stranka, paket kreditiranja stanogradnje – G17 plus, iskorišćavanje ljudskih resursa za pokretanje Srbije – DA, javni radovi – Velja Ilić)...

Izgleda da je dominirala zamerka da je liberalizacija cena išla prebrzo, a da smanjenje carina (na koje smo prisiljeni i spolja i iznutra) nije praćeno adekvatnom vancarinskom zaštitom, da je bila nedovoljna stimulacija izvoza... Čulo se mnogo zamerki zbog toga što je spoljnotrgovinski deficit tako velik (oko 11 milijardi dolara za tri godine). Bilo je dosta upozorenja da to sigurno vodi dužničkoj krizi i rušenju monetarne stabilnosti.

Postojeći model privatizacije je sporadično kritikovan, ali je pitanje da li je ozbiljno doveden u pitanje. Nekih pojedinačnih preispitivanja i istraga možda bi moglo biti.

Izgleda ipak da je pitanje privatizacije "zatvoreno" pre svega zbog toga što nije sasvim jasno da li se i u budućnosti može računati na veće prihode od privatizacije. Dobra preduzeća su već podeljena i privatizovana, a budućim generacijama ostavlja se ogroman teret finansiranja nagomilanih i novih dugova, konstatuje u jednom intervjuu ekonomista Miodrag Zec.

Glasači teško u tom kontekstu razumeju sofisticirane monetarističke ili globalno-ekonomske tehnike ili to kakav je značaj spremljenih, a još neusvojenih zakona – o stečaju, o registraciji preduzeća, o privrednim društvima ili o porezu na dodatu vrednost...

Novu vladu zapravo čeka restrukturisanje velikih i javnih preduzeća u kojima je skoncentrisan ogroman finansijski deficit i enorman višak radnika.

Određujući faktor biće to što je država prezadužena i što je ona, kao što kaže Zec, pod nekom vrstom monitoringa međunarodne zajednice.

U toj oblasti je naravno došlo do velike rasprave, čak i u do juče jedinstvenim timovima. Ministar finansija Srbije Božidar Đelić (na listi DS-a) optužio je G17 plus za "ekonomski ekstremizam". Predsednik Privredne snage Srbije i dijaspore Branko Dragaš, koji je na početku vladavine DOS-a pokušavao da se afirmiše kao vladin ekonomski savetnik, za ekonomski ekstremizam optužuje dosadašnju vladu i apeluje da nova vlada, za razliku od vlasti izabrane u Srbiji pre tri godine, učini ono što su činile razvijene zemlje, poput Japana i članica sadašnje Evropske unije – da štiti domaća tržišta i tako doprinese ubrzanijem ekonomskom razvoju. On tvrdi da je neoliberalni koncept aktuelne srpske vlade rezultirao izuzetno visokim spoljnotrgovinskim deficitom. Setimo se, tokom leta je vlada deo krivice za to prebacivala na guvernera Dinkića, dok nije izabrala (onako kako ga je izabrala) novog guvernera.

SELO U AGONIJI: Relativno velik pritisak na buduću vladu čine oni koji sada prikupljaju glasove seljaka (Reformisti – Socijaldemokratija Vojvodine-Srbije, Rističević iz Koalicije Za narodno jedinstvo, itd...) – oni ukazuju na činjenicu da u Srbiji u 4600 sela ima oko 30.000 praznih kuća i objekata namenjenih za stočarstvo, od kojih je polovina u Vojvodini; da je oko 1200 sela u Srbiji sasvim propalo; da u 800 sela već godinama nema poroda...

Ekonomski liberali sa vanpartijskih pozicija (Boris Begović u "Prizmi") na sve to, međutim, upozoravaju da je u kampanji zavladao ekonomski populizam.

Tri reči nekako ostaju u konkurenciji za "lid" u priči o izbornoj kampanji: red, rad i moral. Dva velika posla čine se neizbežnim u narednom periodu: ustav i ekonomija. Prvo pitanje (ustav, osnovni politički zakoni) kao prioritet ističe Koštunica, drugo Labus, Tadić, Čović, Ilić...

O moralu, naravno, govore mnogi, a najsvežiji u toj temi je možda Otpor – koji dosad nije bio u vlasti.

Ognjen Pribićević procenjuje da ustav ne može biti donet ni za mesec-dva, ni za šest meseci, već da će za to trebati možda i čitava godina. Rasprava o ekonomskoj strategiji, koja je prilično ozbiljno vođena kad se ima u vidu karakter naših izbornih kampanja, verovatno će biti produžena i u periodu pregovora o budućoj koalicionoj vladi.

Nekoliko bitnih okolnosti možda bi moglo da odredi politiku buduće vlade. Jedna odrednica je volja birača i njihov zahtev da žive boje. Druga je početak perioda sazrevanja političkih stranaka. Mladi pravnik iz CeSID-a Miloš Todorović uočava da je ova kampanja pokazala da je taj period možda počeo.

Kako će s tim procesom ići, moglo bi se videti već pri izboru predsednika Skupštine i pri određivanju pravila parlamentarne igre. Postojeći zakon o izboru narodnih poslanika ima izvesne mane (to nije samo visok cenzus za manjine, kako su mnogi govorili) koje treba da budu "premošćene" poslovničkim odredbama. Evropsko pravilo, koje je ovde bilo relevantno pri odlučivanju o mandatima, kaže da je poslanik, kao reprezent naroda, vlasnik mandata. Dobra praksa evropskih demokratija ukazuje, međutim, na to da je primena tog prava ipak malo ograničena, na primer parlamentarnim poslovnicima, koji propisuju da poslanik raspolaže mandatom i slobodno glasa, da može da glasa i protiv svoje partije, ali da ne može da pređe u drugu partiju. Videće se pri pravljenju buduće koalicije da li će biti novih poigravanja mandatima.

Zakon o finansiranju političkih stranaka koji stupa na snagu 1. januara određuje da se stranke finansiraju iz budžeta proporcionalno broju osvojenih mandata.

Ima još zanimljivosti: sadašnja velikodušna ponuda vlasnika elektronskih medija da svim učesnicima u kampanji ustupe prostor za emitovanje poruka po novom zakonu biće tretirana kao finansiranje stranaka i moraće da bude evidentirana.

Taj novi skupštinski sastav, koji bude odabran 28. decembra, već 1. januara bi mogao da se nađe pred provalijom nedovršene države. Poslednji rok u kome RIK treba da proglasi izborne rezultate je 31. decembar 2003, u ponoć. Postavlja se pitanje kome će se nezadovoljni žaliti. Žalbeni postupak, po novim zakonskim rešenjima, 1. januara prelazi na četiri apelaciona suda koji, kako sada stvari stoje, nemaju prostorije ni sudije. Vrhovni sud, pomenut u izbornom zakonu, gubi nadležnost. Već verifikacija poslaničkih mandata biće možda veliki test koji treba da pokaže da li je počelo sazrevanje političke scene.

01. januar 2004. | Vreme
Radikali dominiraju na "svojoj polovini" i ostvaruju neupotrebljivu pobedu. Za sklapanje postizborne koalicije radi sastavljanja nove vlade potrebna saglasnost DSS-a, DS-a, G17 plus i SPO–NS. Aktere znamo: kad se oni usaglašavaju – sve je moguće

30. decembar 2003. | Danas
Srbija se na upravo održanim parlamentarnim izborima suočila sa sopstvenim likom i pokazala ga svetu onakvim kakav on u ovom trenutku zaista jeste.

30. decembar 2003. | Danas
Dok su se "petooktobristi"međusobno razračunavali i "mazili" najpogrdnijim imenima i nadimcima, dotle su "bivši"šetali Srbijom i pridobijali "ponižene i uvređene", hraneći ih lažnim nadama.

30. decembar 2003. | Danas
Dobro, nije to baš onoliko monumentalan povratak kralja Gondora kako je to napisao Tolkin, a režirao Džekson, ali je sigurno povratak jednog drugog kralja, onog trgova i ulica.

30. decembar 2003. | Blic
Da li će DSS, DS, G17 plus i SPO i NS moći da formiraju vladu Srbije pokazaće se već prilikom izbora predsednika Skupštine Srbije. On bi ujedno bio i v.d. predsednika Srbije koji dodeljuje mandat za sastav nove vlade.

30. decembar 2003. | Politika
Samo što su se građani Srbije izborili za pravo da svake četiri godine biraju izvršnu i zakonodavnu vlast, monarhisti sada predlažu da im se to pravo ograniči time što će se smenjivim narodnim predstavnicima nametnuti nesmenjivi vrhovni arbitar

30. decembar 2003. | Politika
Uz nekoliko tuča na biračkim mestima, mala kašnjenja prilikom otvaranja birališta i još poneki neizbežni izborni kuriozitet, Srbija je pregrmela šeste parlamentarne izbore.

30. decembar 2003. | Danas
Većína ispitanika u mini anketi dnevnog lista Danas smatra nezamislivim da Slobodan Milošević ponovo sedne u poslaničku klupu Skupštine Srbije

30. decembar 2003. | Blic
Formiranje nove vlade Srbije glavna je nedoumica posle saopštavanja nezvaničnih rezultata izbora. Preliminarni rezultati najavljuju duge i teške pregovore, a nakon prve ponude koju je SRS uputio DSS otvaraju se tri mogućnosti.

25. decembar 2003. | Blic
Bratstvo svetog manastira Hilandara sa očinskom brigom za budućnost otadžbine poziva svoj narod da izađe i glasa na predstojećim izborima za Narodnu skupštinu.

25. decembar 2003. | Vreme
Prava pomama zahvatila je sve srpske političare pred novogodišnje parlamentarne izbore. U "stara dobra Miloševićeva vremena" znalo se šta je važno učiniti u predizbornoj kampanji: pretendenti na poslanički mandat utrkivali su se ko može dalje da pljune, recimo do Brisela ili Vašingtona, ili nadgornjavali oko toga čija je zlatna kašika više zarđala.

25. decembar 2003. | Blic
Dijaspora je ujedinjena u tri stvari - da dobije pravo glasa, da, po zahtevu, dobije državljanstvo i da se oformi ministarstvo za dijasporu,

25. decembar 2003. | Blic
Za sve stranke u predizbornoj kampanji najvažnije je pitanje kako da privuku oko 1.650.000 birača koji su politički pasivni, ocenio je juče Srećko Mihajlović jedan od saradnika projekta koji je juče predstavio Centar za slobodne izbore i demokratiju.

25. decembar 2003. | Blic
Verujem da ćemo na izborima proći i bolje nego što smo to procenjivali na početku kampanje. Naš program je naišao na dobar odjek, izjavio je u razgovoru za „Blic“ Miroljub Labus, lider i nosilac izborne liste G17 plus.

24. decembar 2003. | Novosti
Naše političare je najlakše prozreti kada su ljuti. Tada su "najrazgolićeniji" i otkrivaju prave emocije. Padaju sve maske vešto pripremanih retoričkih trikova. Političari kod nas su nestrpljivi, ne umeju da savladaju bes, nisu naučili da izbroje do pet...

24. decembar 2003. | Danas
Kada Republička izborna komisija u ponoć 31. decembra objavi konačne rezultate parlamentarnih izbora, predsednik G17 Plus Miroljub Labus u društvu supruge Olivere i prijatelja dočekivaće Novu godinu na Kopaoniku.

25. decembar 2003. | Blic
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, rast popularnosti DS je evidentan. To znači da vladu neće biti moguće formirati bez nas, osim ako neko bude hteo da je napravi sa radikalima.

24. decembar 2003. | Politika
Vreme predizborne kampanje stvorilo je priličnu konfuziju da se na ovim vanrednim parlamentarnim izborima odlučuje o Haškom tribunalu, optuženima za ratne zločine, o monarhiji, himni, grbu i o samom statusu Kosova i Metohije.

24. decembar 2003. | Politika
Sutra tačno u ponoć počinje predizborna tišina. Privodeći kampanju kraju, uvereni da su i one neodlučne ubedili da treba da glasaju učesnici u pedizbornoj trci, već daju i prve prognoze rezultata izbora.

24. decembar 2003. | Danas
Ne možemo pobediti na ovim izborima, možemo prebaciti cenzus i ući u parlament i truditi se da u njemu nastavimo da se borimo za suštinu našeg programa - nastavak reformi, privatizacije, tranzicije u celini, koja kao krajnji cilj treba da ima upravo to što je naš program, sažeto izraženo u sloganu "Da svi živimo od plate i penzije".

23. decembar 2003. | Blic
Srpska radikalna stranka osvojiće najviše mandata na predstojećim izborima. Očekujem da osvojimo više glasova nego na predsedničkim izborima jer sam tada, kao kandidat za predsednika, osvojio 1.260.000 glasova na malu izlaznost.

23. decembar 2003. | Blic
Očekujem da će DSS imati odlučujući uticaj u Skupštini i kreiranju buduće vlade, izjavio je u intervjuu za „Blic“ lider i nosilac izborne liste DSS Vojislav Koštunica.

23. decembar 2003. | Politika
Do parlamentarnih izbora ostalo je još nekoliko dana. Izborna tišina počinje u četvrtak u ponoć i traje do zatvaranja birališta u nedelju, 28. decembra.

21. decembar 2003. | Danas
Poslednjih dana imamo intenzivno posipanje pepelom, samozaljubljivanje, ubeđivanje pred ogledalom u svoju savršenost i druge pojave koje su prirodne u predizbornoj kampanji.

21. decembar 2003. | Politika
Vanredni parlamentarni izbori koji su pred nama trebalo bi, prema proceni analitičara, da budu najdemokratskiji do sada održani u Srbiji. U odnosu na izbore iz 2000. godine,  birači će se opredeljivati između programa čak osamnaest stranaka i koalicija.

21. decembar 2003. | Politika
Kako stvari sada stoje, od rezultata izbora, od kojih će sve do ponedeljka najviše strahovati Boris Tadić, nosilac liste DS, znaće se ko će i s kakvim pozicijama i ambicijama ući u pregovore za sastav nove vlade

21. decembar 2003. | Politika
Vojničkim terminom rečeno, do parlamentarnih izbora ostao je "sitan" broj dana. Za tačno jednu sedmicu građani Srbije izaći će na glasačka mesta, a političkim partijama i koalicijama ostalo je toliko vremena za finiš kampanje.

21. decembar 2003. | Politika
Na žalost, pokazalo se da nova vlast nije bila dovoljno odgovorna, a ni dorasla da obavi veliki zadatak i na valjan način realizuje ono što je bilo potrebno, ističe u razgovoru za "Politiku" Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije.

19. decembar 2003. | Novosti
Na adrese 18 stranaka i koalicija koje učestvuju na izborima, lider DA Nebojša Čović poslao je tekst Rezolucije o zaštiti srpskih nacionalnih interesa i prava Srbije na Kosmetu, tražeći od njih da se potpisom obavežu da će raditi na tome da Pokrajina, ostane u sastavu Republike.

21. decembar 2003. | Novosti

19. decembar 2003. | Danas
Obraćajući se kroz kampanje biračima, političari i predstavnici stranaka koje će izaći na predstojeće parlamentarne izbore, prema oceni politikologa Vladimira Goatija, izriču mnoštvo obećanja i na taj način potcenjuju inteligenciju birača

18. decembar 2003. | Vreme
Od devedesete godine nije bila tako nejasna i konfuzna partijska slika u Srbiji. Tačnije, nejasnija je sada nego i te devedesete, jer tada je jedna partija dominirala, samo je među izazivačima vladala konfuzija.

19. decembar 2003. | Blic
Demokratska stranka neće dozvoliti da bude vudu lutka u koju će svi zabadati svoje otrovne strele. Obnavljanje političkog licemerja predstavlja veliku opasnost za Srbiju, izjavio je juče za „Blic“ Boris Tadić, nosilac liste DS.

18. decembar 2003. | Vreme
Da li je moguće da će se u Srbiji dogoditi još jedno čudo, veće nego sva prethodna? Čudo je bio Slobodan Milošević i sve što je uspeo da uradi. Čudo je bio i Peti oktobar, to kako su se svi ujedinili i kako su odjednom nestali i Milošević i gospođa Marković i Šešelj i Drašković.

18. decembar 2003. | Vreme
Predizborni obilasci crkava i manastira ovaj put obavljeni su diskretnije i s više ukusa nego obično. I ovaj put, međutim, crkva je dozvolila da joj, zarad načela da je otvorena za svakoga, prag pređu i dostojni i nedostojni

18. decembar 2003. | Danas
Nakon što je prekjuče Sulejman Ugljanin, predsednik koalicije "Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin", pozvao birače da na predstojećim parlamentarnim izborima glasaju za listu Demokratske stranke, ponovo su otvorene kalkulacije o mogućem izjašnjavanju bošnjačkih birača u Sandžaku.

18. decembar 2003. | Danas
CESID kao i na svim prethodnim izborima učestvuje u animiranju birača da glasaju kroz edukativni program i spotove koji služe da ljude upute kako se ponašati na biračkom mestu, zašto je važno glasati i ispoštovati proceduru glasanja. Na prethodnim i ovim izborima osetno opale aktivnosti nevladinih organizacija u animiranju građana da izlaze na izbore.

18. decembar 2003. | Politika
Ministar odbrane Boris Tadić pozvao je građane koji žive u inostranstvu i protiv kojih je pokrenut krivični postupak zbog izbegavanja vojne obaveze da se vrate u zemlju, naglasivši da oni neće snositi posledice.

18. decembar 2003. | Blic
Političke stranke u predizbornoj kampanji akcenat svojih obećanja upućenih biračima stavljaju na zapošljavanje. Posle izbora, u zavisnosti ko će na njima pobediti, biće zaposleno od najmanje 150.000 do neverovatnih milion građana Srbije.

18. decembar 2003. | Politika
Hladno vreme i sneg nisu uticali na predizbornu kampanju. Predizborni karavani su i tokom jučerašnjeg dana nastavili da krstare Srbijom. Lideri i stranački funkcioneri su na tribinama i konferencijama za novinare objašnjavali zašto bi građani trebalo da na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra glasaju za njihovu političku opciju.

18. decembar 2003. | Politika
Portparol Cesida Marko Blagojević ocenio je juče da će parlamentarni izbori 28. decembra biti najvažniji od uvođenja višestranačja u Srbiji, devedesetih godina minulog veka. "Građani će sada dobro razmisliti o obećanjima stranaka.

18. decembar 2003. | Politika
Republička izborna komisija juče je utvrdila i objavila zbirnu izbornu listu na kojoj je 18 stanaka i koalicija. Međutim, lista bi mogla biti dopunjena i na njoj bi se, kao 19. našla i Jugoslovenska levica – ukoliko ispuni uslove za to.

17. decembar 2003. | Blic
Materijalni položaj ljudi koji se bave politikom bitno se razlikuje od statusa ogromne većine građana Srbije. Ukoliko mladi školovani ljudi odluče da se bave svojom strukom, njihove šanse da kao lekari, profesori, novinari ili službenici, sebi obezbede pristojan život su minimalne. Međutim, stvar se bitno menja ukoliko odluče da se politički angažuju.

17. decembar 2003. | Blic
Srpski parlament bi, prema idealnim očekivanjima stranka u duhu predizborne kampanje, uz uslov da četiri najveće stranke ne pređu cenzus, bio mali da primi sve poslanike. Skupštinsku salu trebalo bi proširiti za 115 poslaničkih mesta.

16. decembar 2003. | Novosti
Na izborima 28. decembra za ulazak u srpski parlament, izvesno je, boriće se 18 kandidata čije je liste RIK proglasila. Da li će se i JUL, čija je lista odbijena, izboriti za izbornu utakmicu, videće se narednih nekoliko dana, kada isteknu zakonski rokovi za prigovor i žalbe.

16. decembar 2003. | Danas
Od svih favorita na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, uključujući i radikale kojima analitičari daju najviše poslaničkih mandata, nijedan ne bi mogao sam da formira vladu. Trenutno je aktuelno pet varijanti postizbornih  koalicija.

15. decembar 2003. | Politika
Uz primedbe da je kampanja nemaštovita, građani se još prisećaju kako je Slobodan Milošević političke protivnike nazivao "janičarima", "snagama haosa i bezumlja" i "petom kolonom", a Vojislav Šešelj njegovu suprugu "crvena veštica sa Dedinja".

14. decembar 2003. | Politika
Bez predaha za lidere stranaka i koalicija čiju političku sudbinu 28. decembra rešavaju građani Srbije

15. decembar 2003. | Danas
Treba očekivati da lista Demokratske stranke dobije 700 hiljada glasova

14. decembar 2003. | Politika
Najveća greška je nezavršena oktobarska revolucija iz 2000. godine

14. decembar 2003. | Politika
Siguran sam da budući parlament neće ostati bez nosilaca liberalnih misli i ideja, optimista je lider Liberala

13. decembar 2003. | Vreme
Ako se posmatra osnovna linija rascepa "stari režim" – "novi režim" ili "banda crvena" – "dosmanlije", ispada da čak 12 partija ili koalicija manjih ili većih evroentuzijasta ide protiv pet tvrdih evroskeptika i istovremeno svi protiv svih.

13. decembar 2003. | Vreme
U sezoni ribarenja na glasačke duše, jedna stranka se prvi put direktno obratila licima sa oštećenim sluhom na njhovom maternjem jeziku

13. decembar 2003. | Blic
Šansu da sastave novu vladu posle izbora trebalo bi da imaju DS, DSS i G17 plus, jer je pretpostavka da će im zbir njihovih glasova doneti ubedljivu većinu i samim tim i kritičnu masu potrebnu za stvaranje vladajuće koalicije.

13. decembar 2003. | Blic
Havijer Solana, visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost Evropske unije, dolazi u ponedeljak u posetu Beogradu, saznaje „Blic“.

13. decembar 2003. | Glas javnosti
Kakav odnos prema Hagu zauzimaju stranke u toku predizborne kampanje

13. decembar 2003. | Novosti

13. decembar 2003. | Novosti
Kampanja političkih stranaka i koalicija pred vanredne parlamentarne izbore ulazi u završnu fazu, a glavna obećanja biračima su bolji život, razvoj poljoprivrede, više radnih mesta i borba protiv korupcije.

12. decembar 2003. | Blic
Potpredsednik Vlade Srbije Jožef Kasa izrazio je sumnju da ga prate službenici neke tajne službe. On je rekao da su „pripadnici nekih organa bezbednosti“ ispitivali službenike švajcarske ambasade o razlozima njegove nedavne posete toj ambasadi.

12. decembar 2003. | Danas
Da li je ova predizborna kampanja "pristojnija" u odnosu na prethodne

11. decembar 2003. | Blic
Advokat Slobodan Beljanski smatra da svako korišćenje ministarske funkcije za stranačku promociju, posebno u vreme izborne kampanje, predstavlja zloupotrebu položaja. Kako kaže, takvih „zloupotreba u toku postojeće kampanje ima dosta i one su prilično uočljive“.

11. decembar 2003. | Politika
Manje stranke imaju više umetnika i sportista na izbornim listama

11. decembar 2003. | Politika
Različiti pristupi nosilaca izbornih lista oko delikatnog problema

11. decembar 2003. | Blic
Imenovanje haških optuženika za nosioce ili kandidate na izbornim listama pojedinih stranaka za Džejmsa Lajona, direktora Međunarodne krizne grupe, može imati i svoje pozitivne strane, jer je to, kako kaže, „na ironičan način dobro“.

11. decembar 2003. | Novosti
Ishod parlamentarnih izbora u Srbiji i novi raspored snaga u republičkom parlamentu preslikaće se, ne samo na skupštinu državne zajednice, nego i na Savet ministara

11. decembar 2003. | Blic
Kome će Dušan Mihajlović ostaviti u amanet MUP Srbije, zavisiće pre svega od izbornih rezultata, ali sve prognoze govore da će neka od  stranke biti u prilici da diktira sastav buduće vlade, u kojoj je Ministarstvo policije jedan od najvažnijih šrafova.

11. decembar 2003. | Novosti
Potpredsednik SPS Milorad Vučelić o planovima stranke kada ona udje u parlament Srbije

11. decembar 2003. | Blic
Vreme predizbornih kampanja, osim obećanja, slogana i bilborda, donosi i promenu imidža političkih lidera

10. decembar 2003. | Danas
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji 28. decembra, a list Danas u svojim predizbornim razgovorima diskusiju vodi sa profesorom Čedomirom Čupićem, prvim na listi Otpora

10. decembar 2003. | Glas javnosti
Gej organizacije odbile ponudu Liberala Srbije

10. decembar 2003. | Glas javnosti
Zloupotrebljavaju li nosioci lista svoje ministarske položaje?

10. decembar 2003. | Danas
Pobednička koalicija na izborima 2000. godine odavno više nije na okupu. Uprkos međusobnim razlazima, većina članova bivšeg DOS uspela je da zadrži za sebe pojedine delove vlasti i, naravno, sve ono što ide uz vlast.

10. decembar 2003. | Blic
Iako je do parlamentarnih izbora ostalo još dvadesetak dana, poznata su imena većine kandidata za budućeg premijera Srbije. G17 plus, Demokratska stranka, socijalisti, radikali i Demokratska alternativa istakli su kandidate za prvog čoveka nove republičke vlade, dok ostale stranke ne žele da izađu u javnost sa svojim kandidatima za tu funkciju.

10. decembar 2003. | Politika
Predizborni karavani su i tokom jučerašnjeg dana krstarili Srbijom. Dominantna tema stranačkih mitinga i skupova bila je otvaranje radnih mesta i predstavljanje socijalnih programa za zbrinjavanje najugroženijih građana.

10. decembar 2003. | Blic
Milutin Mrkonjić, kandidat Socijalističke partije Srbije, objašnjava kako svoju stranku vidi kao jednu od tri ili četiri najjače partije u državi

09. decembar 2003. | Blic
Zaposlićemo milion ljudi, smanjićemo poreze, ali se to neće odraziti na budžetske korisnike, Knin je srpski grad, a naše granice su na liniji Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica, donećemo novi ustav i zakone, Srbija će biti monarhija, hleb će biti tri dinara... Ako ništa od obećanog ne dobijete, nemojte se iznenaditi ako od političara dobijete odgovor: „Ko vam je kriv što ste nam verovali“.

09. decembar 2003. | Blic
Lideru Reformista Vojvodine Miodragu Isakovu čini se da se, dok se neki u predizbornim kampanjama bave nezavisnom Srbijom ili im je ona na prvom mestu, građani nalaze na poslednjem.

09. decembar 2003. | Politika
Što se više bliži 28. decembar, dan vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, to učesnici u izbornoj trci potencijalnim biračima daju sve veća i primamljivija obećanja.

09. decembar 2003. | Blic
Na listi kandidata za poslanike Demokratske stranke Srbije našao se i prvi srpski sajberseljak, poznat po tome da  kajmak, sir i jaja prodaje putem Interneta.

09. decembar 2003. | Politika
Nekad su birači pozivani na glasanje uz slogane "Srbija se saginjati neće" i "Sa nama nema neizvesnosti", ili da ne glasaju, s porukama: "Bojkot, moj izbor", "Budi hrabar, reci dosta".

04. decembar 2003. | Vreme
Od dvojice haških nosilaca izbornih lista, Vojislav Šešelj je svoju sa 250 imena sastavio neuporedivo brže, gotovo rutinski, preko telefona. Ona Miloševićeva sastavljana je uz mnogo natezanja, zbog nje se moralo dva puta putovati u Hag i još nije ozvaničena

04. decembar 2003. | Vreme
Frontovi na kojima će se voditi izborna bitka: Hag, NATO, državno pitanje, socijalna pitanja... Realna je pretpostavka da će nova vlada biti koaliciona ili koncentraciona, kao i da će biti politički nestabilna