Uloga Otpora je u Skupštini, ne u Vladi

Profesor Čedomir Čupić bio je među prvima koji su na Univerzitetu u Beogradu javno protestvovali protiv Miloševićevog režima, a sada je prvi na listi najmlađe političke stranke u Srbiji. U postmiloševićevskoj Srbiji bio je nedugo član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, ali je podneo ostavku uz duhovito, ali ujedno i tužno obrazloženje "u godini, koju je Vlada Srbije proglasila antikorupcijskom, nije donet ni jedan od obećanih antikorupcijskih zakona". Profesor fakulteta političkih nauka koji je odbio da potpiše ultimatum Miloševićeve vlasti, ponuđen svim profesorima kao ugovor o radu, revnosni "šetač" koji je prešao sve studenske kilometre, jedan od osnivača Akademske obrazovne mreže i Beogradske otvorene škole objašnjava za Danas namere i planove Otpora u kome je od njegovog osnivanja.
 Poslednjih godina stekao se utisak da se Otpor postavlja kao kontrolor vlasti. Sada konkuruše na izborima za vlast, ali nije organizovan na uobičajeni politički način. Između ostalog nemate lidera?
Ne može neko da demokratizuje društvo i državu a da se sam nije demokratizovao. Postojanje više stranaka ne garantuje demokratsko delovanje i ponašanje u društvu i državi, što pokazuje naš primer. Sve naše partije su u unutrašnjoj strukturi strogo hijerarhizovane, s vođama, češće s vođom, na vrhu. Firer-princip je zasad dominirajući. Čak građani partije razlikuju samo po vođama ili vođi, a ne po programskim sadržajima i principima za koje se zalažu. Zato Otpor konkretno želi da pokaže da bez unutrašnje organizacione demokratizacije nema ni spoljašnjeg demokratskog delovanja. Od početka je Otpor kao politički pokret mladih imao odgovorno rukovodstvo u kojem su se smenjivali ljudi prema kriterijumu posedovanja nove ideje, novog načina da bude ostvarena i na osnovu toga su dobijali poverenje. Tu uhodanu praksu Otpor nastavlja i sada kao politička stranka. To je dobro i za naš politički život - da konačno bude shvaćeno da u društvenom i političkom životu ne sme ništa da zavisi samo od jednog čoveka. Da bi bili uspostavljeni principi - poverenja, odgvornosti, smenjivosti i stalnog uvođenja novih koji imaju šta da ponude i znaju da to realizuiju. Dobro je da ljudi ugrade svoje ideje i energiju u opšte društvene ciljeve, interese i dobro. Kad valjano obave posao i njima će biti dobro - živeće u stabilnoj i sigurnoj državi u kojoj će, kad se vrate iz politike, moći da se profesionalno na najčasniji nalčin potrvrđuju i da na osnovu sposobnosti, znanja i rada pristojno a možda i bogato žive.
 Da li je nedostatak političke veštine mana kandidata Otpora, s obzirom da na listi ima mnogo Vaših kolega profesora i drugih javnih radnika, ali ne i profesionalnih političara?
Nije to mana već prednost kad je u pitanju naša politička scena. Šta su dosad uradili ti, kako ih nazivate, "politički vešti", sem časnih izuzetaka? Zašto nam društvo i država izgledaju ovako kako izgledaju - neoporavljene političke institucije. Poslednje afere u parlamentu pokazale su vulgarnost i brutalnost u najznačajnijoj političkoj instituciji države, Vlada koja nije realizovala data obećanja, državni organi koji su zakočeni i ništa ne procesuiraju posebno policija, tužilaštva i sudovi, posustala i opljačkana privreda, senzacionalistički mediji, onemoćalo zdravstvo, osiromašena nauka... Na našoj izbornoj listi, ali i u našem Savetu, su ljudi visokog profesionalnog ugleda i moralne potvrđenosti. Lista i Savet su dobar spoj iskustva i mladosti, znanja i vrlina, realnosti i energije. Ona je sastavljena od stranačkih i nestranačkih ličnosti. Nama je najvažnije da nam se država i društvo oporave a to mogu da učine samo najkvalifikovaniji i najmoralniji. Videli smo na delu neke stručne ljude bez savesti, kakve štete i zla dela po sve nas mogu da učine. Zbog toga smo se opredelili za one koji će savesno i strasno da obave najznačajnije državne i društvene poslove i da istovremeno poseduju potvrđeni osećaj velike odgovornosti, ali i sposobnost odmeravanja kad se donose bitne odluke.
 Koga vidite kao mogućeg koalicionog partnera posle izbora?
Pomagaćemo sve koji su demokratski orijentisani, ali ne u verbalnim iskazima već s pokazanim delima. Podržaćemo ih, ali uslovljavajući donošenjem novog dobrog liberalno-demokratskog ustava koji će biti izraz najšire saglasnosti svih učesnika u političkom životu i donošenjem valjanih sistemskih zakona, kao i svih drugih koji proizilaze iz njih.
 Koje bi sektore ili ministarstva Otpor želeo da ima u eventualnoj koalicionoj vladi?
Zasad Otpor ne vidi svoju ulogu u budućoj vladi. Otpor će se orijentisati prevashodno na rad u Skupštini. Posebno u donošenju novog ustava, sistemskih zakona i formiranju novog obrasca delovanja i ponašanja poslanika. Za nas je to izuzetna čast koju podaruju građani i zato ćemo se truditi da tu čast opravdamo kao odgovorni i kulturni ljudi. Za ulazak u Vladu bilo bi potrebno da imamo dovoljan broj poslanika - od 40 do 50. Jer bismo u tom slučaju imali težinu i onda bismo mogli da se dogovaramo o sektorima. I kada bismo predlagali sektore to bi bilo uslovljeno time da li imamo vanstranačke i stranačke ličnosti dorasle obavljanju izuzetnog i teškog posla u izvršnoj vlasti. Ako ih nemamo to bi prepuštali drugima - onima koji ih imaju a za koje znamo da su kvalitetni i moralni. Nama je važniji opšti interes i dobro nego partijska i lična korist. Svesni smo da je teško u našim okolnostima nešto dobro uraditi, a znamo iz iskustva da se lako na tim mestima može kompromitovati. Zato što znamo nećemo dozvoliti da se na samom početku potrošimo. Posebno ovi mladi čija politička i životna budućnost tek dolazi. Oni se spremaju za duži i bolji rok trajanja. Pošto su i sada pokazali da su bolji, imali su šanse i van ove zemlje ali su ostali da je urede prema meri dostojnog života za sve pa i za sebe. Upravo zbog toga Otpor treba da uđe u parlament, a izbori će pokazati da li je to što treba sada i realno.
 Procena Otpora je da Srbija može da se priključi Evropskoj uniji do 2012. godine, dok je procena Vlade Srbije 2007. godina?
Ulazak u Evropsku uniju je naš cilj, a da bi se ušlo potrebno je ispuniti uslove i prilagoditi standarde. To nije lak posao za nas. Zato je bolje biti oprezniji u davanju obećanja i određivanju termina nego biti nerealan u proceni. Otpor drži do realnosti, racionalnosti i odgovornosti kada daje procene.
 Kako vidite saradnju s Haškim tribunalom i da li biste izručili četiri generala vojske i policije?
Haški tribunal je, na žalost, naša nužnost i realnost. Njegovo formiranje omogućili su i potvrdili potpisnici Dejtonskog sporazuma. Kada su potpisivali računali su da neće važiti za njih. Da Vas podsetim, naš bivši diktator izručio je dva naša građanina Hagu bez posebnog zakona. A onda je, posle njegovog pada, po istom obrascu završio u Hagu. Posle toga doneli smo i zakon koji reguliše izručenja Haškom tribunalu. Nova vlast je mogla posle 5. oktobra 2000. da odmah oporavi pravosudni i bezbednosni stub države - policiju, tužilaštva i sudove i da sama preispita svačije sumnjivo učešće u ratovima. Da smo odmah otpočeli suđenja za utvrđene zločine - a setimo se da nam je ta šansa bila tada data - drukčiji bi bio odnos međunarodne zajednice i Haškog tribunala prema nama. To nije učinjeno i međunarodna zajednica nije uverena da smo mi sposobni da to uradimo. Zbog toga sada dobijamo diktate. Takođe treba imati u vidu i činjenicu da bi optuženi trebalo sami, kao što su neki naši generali uradili, da donesu odluku i odu u Hag. Imaju i primer lidera jedne stranke koji ne priznaje taj sud ali je odlučio da ode i da dokaže, kako misli, da nije kriv. Svako drugo rešenje je veliko opterećenje za našu državu. Ako se obaveze ne ispunjavaju ulazi se u veliku neizvesnost koja može mnogo da nas košta, a na kraju i posle te velike štete ipak moramo da ispunimo ono što od nas zahtevaju.
 Otpor se u početku delovanja obraćao mladim ljudima. Ko će biti "ciljna grupa" na ovim izborima?
Ciljna grupa je onih 17,5 procenata koji bi učestvovali na izborima, ali u dosadašnjoj stranačkoj ponudi nisu videli stranku za koju bi glasali, prema istraživanju Centra za javno mnjenje Instituta društvenih nauka obavljenom početkom oktobra 2003. godine i naravno 3,9 procenata koji su se opredelili za Otpor, kad još nije bio stranka.
 Šta ćete raditi i šta će biti sa Otporom ukoliko ne pređe cenzus?
Pretpostavljam da će ovde ubrzo biti novih izbora. Naravno, svako će od nas izvući pouku za sebe i odlučiti šta će da učini ako sada ne pređemo cenzus. Za sebe znam da neću više prihvatati da budem prvi na listi. I to nije ništo strašno - to je normalno. Pravićemo novu dobitnu kombinaciju kao ponudu. Izrastaće i dolaziti neki bolji članovi, realniji, ali i sa iskustvom. Pokušaj koji nije proizveo štetu po druge ne treba da obeshrabruje. Uopšte, vrlina je biti uporan, istrajan, realan i odgovoran u političkom životu. Čovek može za ideje i pristupe društvu i državi, ako ih ima, da se bori na različite načine - da druge podučava, savetuje, pomaže i sarađuje.
 Kako se Otpor sada finansira i kako će to činiti posle stupanja na snagu Zakona o finansiranju stranaka?
Otpor je registrovan kao stranka 19. novembra 2003. Od 1. januara 2004. počeće primena Zakona o finansiranju političkih partija. Posle tog datuma više nikad ne treba pitati partije ko ih finansira već poreske organe. Zalagaćemo se da ti organi redovno kontrolišu partije i da znamo ko je i kada kontrolisan i da li je nešto nezakonito urađeno i koje su sankcije preduzete. Za ove izbore Otpor ima skromna sredstva koja dobija od naših malih privrednika i naših ljudi iz dijaspore. Neki od njih su na našoj listi. U prethodnom periodu Otpor je kao udruženje građana stalno u javnostu sumnjičen kad je u pitanju finansiranje. Naravno, Otpor je finansiran kao i sva druga udruženja građana, preko projekata kojima je konkurisao kod različitih fondacija iz razvijenog sveta, a delom i od donacija naše dijaspore. Sumnje i podmetanja najčešće dolaze od onih koji hoće da izmešaju laž i istinu i na taj način stvore haos kod građana a najčešće se bave sumnjivim poslovima. Onaj ko ima čvrste dokaze ne treba da izriče sumnje već da ih slobodno pokaže. Prethodni parlament u celini snosi odgovornost za to što Zakon o finansiranju političkih partija izglasan u avgustu ove godine nije počeo da funkcioniše osam dana po usvajanju. Kad su bili zainteresovani da se nešto odmah primenjuje potpisivali su to osmog dana noću u 0,01 sekund da bi bilo do osam časova odštampano u "Službenom glasniku Srbije". Ipak su svi oni kalkulisali - nešto tu nije bilo u redu, inače zašto bi tako dugo odlagali primenu? Zašto nisu poslali poreske organe da ih prekontrolišu nego su to učinili samo novoj neparlamentarnoj stranci G17 plus? Uskoro će 1. januar 2004. Nadamo se da ćemo čuti odmah gde i kod koga je otpočela poreska provera. Ako uđe u parlament Otpor će odmah predložiti i kontrolne parlamentarne mehanizme koji će kontrolisati one koji kontrolišu po službenoj dužnosti. Bez te kontrole nema sigurnosti da će i kontrolori obavljati posao kako treba. To je način da, kad je u pitanju finansiranje političkih partija, dokrajčimo sva sumnjičenja.