Mnoštvo šarenih balona koji u suton lete u nebo i tako stvaraju nestvarne slike. To je prva asocijacija ako nekom u Srbiji pomenete Kapadokiju u Turskoj.
Ipak, malo ljudi zna da je ova regija prava riznica neverovatnog kulturno-istorijskog bogatsva i da se samo tu mogu videti fascinatne podzemne građevine i one isklesane u stenama.
Kapadokija je sedam vekova bila deo Vizantije, a više od tri hiljade crkava svedoče upravo o pravoslavnom i grčkom uticaju u ovoj turskoj regiji.
Jedan od takvih je pećinski manastir nazvan Eski Gumusler koji datira iz najranijeg hrišćanskog perioda.
"Ovaj impozantni manastir isklesan je na izuzetno strmoj steni i jedan je od najbolje očuvanih i najvećih pećinskih bogomolja u regionu Kapadokije. Na kamenu su se još uvek zadržale autentične freske, za koje se veruje da su ih radila tri majstora. Mnogo pažnje je posvećeno fresci Device Marije koja izgleda kao da se smeje, stoga turisti lesto kaže da ih podseća na Monalizu. Međutim, to je gotovo sigurno rezultat nepažljive restauracije", rekao je za RINU Mustafa Uludag turistički vodič.
RINA
Pećinska naselja Kapadokije su odavno blago ne samo Anadolije i Turske već i svetske kulturne baštine Uneska. U stenovitim i pećinskim crkvama veruje se da su sveci Petar i Pavle čitali svoje propovedi.
Naučnici dele mnoge manastire Kapadokije u stenama u dva glavna tipa: one sa trpezarijama i one sa otvorenim dvorištima.
Manastir Eski Gumusler spada u drugu grupu, sa različitim delovima koji se otvaraju iz centralnog dvorišta.
RINA
"Njen najvažniji deo je crkva severno od avlije. Crkva se sastoji od četiri samostojeća zatvorena prolaza prema planu grčkog krsta. Severni brod sadrži hodnik sa dve grobnice. Na zapadu su dva ulaza pokrivena svodom kolevke. Zidovi sobe iznad priprate oslikani su nečim što izgleda kao slika iz Ezopovih bajki , jedinstveno za Kapadokiju. Stil i ikonografija fresaka manastira Eski Gumušler podsećaju na one u mnogim drugim kapadokijskim crkvama. Veruje se da freske datiraju od 7. do 11. veka", istakao je Uludag.
RINA
Ovaj pećinski manastir iz vizantijskog doba smešten u malom gradu Gumusler, 10 km severoistočno od grada Nigde lako je dostupan autobusom.
Nakon ponovnog otkrivanja 1962. godine, manastir i njegove freske restaurirao je tim arheologa na čelu sa Majklom Gofom. Proglašen je zaštićenim arheološkim lokalitetom 1973. godine.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Od 10. aprila EES sistem na granicama EU stupa na snagu u punom kapacitetu te mnogi strahuju od gužvi tokom sezone letovanja jer izgleda da najavljenog odlaganja primene neće biti.
Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
