Surova, a prelepa Pešterska visoravan, poznata po dugim zimama, vetrovima i ledenim temperaturama, poslednjih godina postaje sve češća destinacija za turiste u potrazi za netaknutom prirodom i autentičnim seoskim iskustvom.
Na prostranstvima koja su nekada bila poznata po stadu ovaca i zaboravljenim selima, danas niču prva etno-domaćinstva, dok putevi koji su decenijama bili prepreka sada postaju most ka novim prilikama.
U selu Karajukića Bunari, poznatom kao najhladnija tačka u Srbiji, porodica Hukić odlučila je da svoje gradske ulice zameni beskrajnim horizontima Peštera.
Od grada do dedovine – porodični raj porodice Hukić
"Živeli smo u gradu, ali oduvek me je privlačila ova specifična, prelepa priroda", priča domaćin Edževid Hukić, dok pokazuje drvene bungalove smeštene uz jezero.
Zoran Maksimović
"Rešio sam da dedovina na ovom posebnom mestu ne zarasta u korov. Prvo sam gradio vikendicu za nas, ali onda se rodila ideja da napravimo etno-selo. Pokazalo se da je to pun pogodak – mnogo ljudi sada želi da dođe, da oseti Pešter, da vidi ovo selo o kojem svi pričaju", priča on.
U njegovom dvorištu danas se mogu sresti turisti iz Beograda, Novog Sada, pa čak i iz Kine i Dubaija.
"Dolazili su nam Kinezi, jahali konje, obilazili planine, družili se sa nama tri-četiri dana. Kažu da im je bilo nezaboravno. I stvarno, ovde je vazduh poseban – drugačije se diše. Ovaj mir i tišina leče dušu i telo", kaže Hukić.
Porodica radi zajedno – supruga, sinovi, svi doprinose.
"Nije lako, ali ovo je naš život. I kad vidim da se ljudi vraćaju, da im je lepo, znam da smo napravili pravu stvar", dodaje domaćin.
Zoran Maksimović
Ministar Memić: "Pešter postaje ozbiljan turistički kompleks"
Ministar turizma i omladine Husein Memić, prilikom posete Pešterskoj visoravni, istakao je da je ovaj kraj pred velikim razvojnim iskorakom.
"Pešterska visoravan poslednjih nekoliko godina poprima ozbiljne karakteristike jednog velikog turističkog kompleksa. Do pre tri-četiri godine ovde niste imali povezane puteve. Danas imate povezanu Gornju i Donju Pešter – to je rezultat dogovora Rasima Ljajića i predsednika Aleksandra Vučića. Sada su ta mesta koja su bila udaljena i po 50 kilometara međusobno povezana, a to je osnova svakog turizma", istakao je Memić.
Zoran Maksimović
Prema njegovim rečima, upravo ta nova infrastruktura otvorila je vrata investicijama i razvoju seoskog turizma.
"Kada sam dolazio iz tutinskog kraja, video sam veliki broj novih etno-domaćinstava. To do pre godinu-dve nije postojalo. A naš informacioni sistem pokazuje da upravo Pešter i okolina Gornjeg Milanovca imaju najveću potrebu za registracijom seoskih turističkih domaćinstava", objašnjava ministar.
Rezultati se već vide – za samo godinu dana u Srbiji je registrovano više od 900 novih seoskih turističkih domaćinstava.
"To je ogroman pomak. Dijaspora je posebno zainteresovana da ulaže u Pešter. Ljudi iz ovih krajeva koji žive u inostranstvu svakodnevno me zovu, žele da se vrate i otvore nešto svoje. I to je najbolji znak da se Pešter budi", kaže Memić.
Beloglavi sup – simbol prirodnog bogatstva Peštera
Jedna od najvećih atrakcija ovog kraja su beloglavi supovi – zaštićene ptice koje se gnezde na liticama kanjona Uvca.
Zoran Maksimović
"Ovo područje je jedinstveno. Na vidikovcu Molitva možete videti sve ono što Pešter nudi – gnezda beloglavih supova, kanjon Uvca, hladnu pećinu. Sve to, uz domaću hranu iz kuhinje lokalnih domaćina, čini nezaboravan doživljaj", rekao je Memić.
Turisti koji dođu na Pešter, prema preporuci ministra, obavezno bi trebalo da obiđu Peštersko polje, kanjon Uvca, kao i vidikovce i jezera koja ovaj kraj čine "vazdušnom banjom".
Subvencije i novi planovi – država ulaže u selo
Ministarstvo turizma, prema Memićevim rečima, nastavlja da podržava domaćine koji žele da se bave turizmom na selu.
"Mi ne dajemo novac onima koji tek počinju, već onima koji već rade. Dajemo im sredstva za proširenje sadržaja – za konje, bicikle, smeštaj, restorane. Do kraja godine biće gotova nova uredba kojom će država davati i do 30% povrata investicije za one koji ulože između 500.000 i 2.500.000 evra", najavio je ministar.
On veruje da će ta podrška vratiti život u sela poput Karajukića Bunara.
"Srbija sada ima 600 kilometara novih auto-puteva i saobraćajnica. Sela su povezanija nego ikad. Ovo je trenutak da pomognemo ljudima koji žele da kupe imanja i da se bave turizmom. Pešter ima sve što imaju Švajcarska ili Slovenija – samo treba da naučimo da to iskoristimo", poručio je Memić.
Zoran Maksimović
Pešter kao inspiracija – povratak korenima
Pešter nije samo geografsko područje – to je simbol istrajnosti, prirodne lepote i povratka korenima.
U zemlji u kojoj su mnogi otišli trbuhom za kruhom, svaka priča poput one porodice Hukić postaje dokaz da selo i priroda mogu da ponude i mir, i posao, i dostojanstven život.
"Na Pešteru se diše drugačije", kaže domaćin Hukić. "Ko jednom dođe – vrati se ponovo."
A čini se da će se, zahvaljujući novim putevima, supovima koji lete iznad kanjona i ljudima koji veruju u svoj kraj – na Pešter sve češće vraćati i život.
Izvor: Zoran Maksimović / Foto: Zoran Maksimović
Zoran Maksimović
OVAJ MEDIJSKI SADRŽAJ DEO JE PROJEKTA “ŽIVOT U SELIMA BALKANSKOG SIBIRA” U PRODUKCIJI UG “JOURNALISTIC PLAN”, PRIPREMLJEN ZA PORTAL B92.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Azerbejdžan erlajns (AZAL) i Er Srbija potpisali su ugovor za prvi direktni let između Bakua i Beograda od 3. maja. Od tog meseca, letovi će se odvijati dva puta nedeljno, a putnici će imati jednostavnije rezervacije, bolju povezanost i širi izbor.
Gradić u Italiji poznat je pre svega po velnes ponudi koju je iznedrila njegova planinska priroda i položaj, ali on je mnogo više od toga. Tu možete naći sve što vam treba u životu za jedan dobar i kvalitetan život, bar na par dana ukoliko ga posetite.
Vircburg procvetao je u srednjem veku zahvaljujući trgovini, bio je crkveno središte u kojem su živeli istaknuti biskupi, a kasnije se nametnuo kao univerzitetski grad.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Azerbejdžan erlajns (AZAL) i Er Srbija potpisali su ugovor za prvi direktni let između Bakua i Beograda od 3. maja. Od tog meseca, letovi će se odvijati dva puta nedeljno, a putnici će imati jednostavnije rezervacije, bolju povezanost i širi izbor.
Usred svog perioda posmatranja Meseca, astronauti misije Artemis II – Rid Vajzman, Viktor Glaver, Kristina Koh i Džeremi Hansen – zastali su da okrenu kameru i naprave selfi unutar svemirske letelice Orion.
Stare teorije zavere tipa: "Sletanje na Mesec je bilo lažno, Apolo 11 se nije dogodio; Ljudi nikada nisu kročili na Mesec", ponovo kruže društvenim mrežama, a povod je, naravno, misija Artemis II.
Bele rode vratile su se u Černobilj posle dve decenije i počele da grade gnezda u centru grada. Biolozi ocenjuju da pojava šest ptica u administrativnom delu grada otvara nove perspektive za praćenje lokalne populacije i pokazuje da se priroda polako obnavlja.
Nik Poup, nekadašnji zvaničnik britanskog Ministarstva odbrane zadužen za istraživanje neidentifikovanih letećih objekata, preminuo je u 60. godini, preneli su britanski mediji.
Glumac Džonatan Mejdžors i njegov kolega Džej-Si Kilkojn doživeli su nezgodu tokom snimanja novog akcionog filma, kada su tokom jedne scene pali kroz stakleni prozor.
U Srbiji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, a njih 450 izgubi bitku s tom opakom bolešću, saopšteno je danas iz Udruženja pacijentkinja obolelih od raka jajnika i materice "Progovori".
Ono što smo nekad nazivali staračkom grbom danas je sve češća pojava kod tridesetogodišnjaka, pa čak i dece, i stručno se naziva kifoza, a savemeni naziv je tehnološki vrat odnosno tech neck.
Malo koji prirodni napitak na našim prostorima ima tako dugu tradiciju i toliko dokazanih benefita kao obična, domaća surutka. Iako se često zanemarivala i smatrala pukim otpadnim produktom mlekarske industrije, nauka je danas svrstava u sam vrh.
