U Sarajevu je nekada postojalo čak 300 javnih česmi, ali sve su, nažalost, uništene u strašnom požaru 1697. godine. Ostao je sačuvan samo sebilj na Baščaršiji
Ako ste ikad bili u Sarajevu, polazna tačka za razgledanje glavnog grada Bosne i Hercegovine verovatno vam je bila legendarna i uvek šarmantna Baščaršija, piše putnikofer.hr.
Nekad najveći trgovački centar središnjeg Balkana, u kojem je radilo oko 12.000 dućana, s brojnim trgovačkim kolonijama Firentinaca, Mlečana, Dubrovčana..., uprsko istorijskim previranjima i nedaćama, ne samo da i dan-danas od zaborava čuva tradicionalne zanate, nego se ponosi i najpopularnijom sarajevskom znamenitošću.
U pitanju je, naravno, čuveni sebilj, drvena javna česma koju krase bogata istorija i autentičan ambijent osmanske arhitekture.
Sarajevo je imalo 300 česmi
Sebilji zapravo potiču s arapskog poluotstrva, a ime im je označavalo "građevinu na ulici u kojoj ima vode", a u Bosnu i Hercegovinu donele su ih Osmanlije.
Evlija Čelebija spominje da je davne 1660. godine u Sarajevu postojalo čak 300 javnih česmi, ali sve su, nažalost, uništene u strašnom požaru 1697. Ostao je sačuvan samo ovaj sebilj na Baščaršiji, koji je danas jedan od simbola glavnog grada BiH.
Shutterstock/Boris Stroujko
Izgradnju istog naredio je bosanski vezir Mehmed-paša Kukavica 1753., a voda mu je stizala iz Gazi Husrev-begovog vodovoda. Originalni sebilj na Baščaršijskom trgu, koji se nalazio nekoliko metara iznad sadašnjeg, izgoreo je u požaru 1852. a ostaci su mu u potpunosti srušeni 1891.
Sebilji su kroz istoriju bili simboli pomoći, gostoljubivosti i humanosti
A onda je, prema nacrtima sebilja iz 16. veka, arhitekta Aleksandar Vitek projektovao novi. Taj je u pseudomaurskom stilu podignut 1913. godine za vreme Austro-Ugarske, a danas je prava turistička atrakcija i jedan od najfotografisanijih detalja iz Sarajeva.
U sebilju je nekad radio sebiljdžija, tj. državni službenik koji je žednim prolaznicima besplatno delio vodu. Ovakve javne česme bile su uobičajene i vrlo rasprostranjene u osmanskoj tradiciji, a simbolizovale su gostoljubivost, pomoć i humanost.
Ko se napije vode sa sebilja na Baščaršiji, vratiće se u Sarajevo
Čuvena orijentalna fontana u srcu Sarajeva, koja izgledom neodoljivo podseća na kiosk, od svoje izgradnje u 18. veku pa sve do danas služila je kao izvor pitke vode, ali ujedno je bila i omiljeno mesto okupljanja za lokalno stanovništvo. A uz nju se veže i jedna zanimljiva legenda. Prema njoj, onaj ko se napije vode sa sebilja, će se kad-tad vratiti se u Sarajevo.
Aleksandr Medvedkov/Shutterstock
Sebilj na Baščaršiji je izgrađen od kamena, drveta i bakra. Isti je renoviran uoči Zimskih olimpijskih igara 1984., a nakon što je oštećen u granatiranju 1992., na novu obnovu čekao je do 1997. Danas replike ove česme krase i druge svetske gradove. Tako je jedna 1989. darovana Beogradu (možete je videti u Skadarliji), a druge se nalaze u Sent Luisu u SAD-u, Novom Pazaru u Srbiji i turskom gradu Bursi.
Trg golubova leti se pretvara u najlepšu galeriju na otvorenom
Baščaršijski trg oko jedinog sarajevskog sebilja u narodu je poznat i kao Trg golubova, a turisti ga obožavaju zbog njegove živahne atmosfere. Tamo od lokalnih prodavača možete da kupite kukuruz ili pšenicu za hranjenje ptica, ali i uživate u spontanim kulturnim spektaklima.
Shutterstock/Mazur Travel
Zahvaljujući uličnim sviračima i slikarima amaterima, ovaj deo grada u sekundi se pretvara u improvizovanu galeriju na otvorenom, a najlepše ju je, kažu, doživeti u toplim, letnim mesecima.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
U blizini Zaječara je Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta pronađena retka i zaštićena biljka za koju se smatralo da je nestala u Srbiji.
Glumica koja je u "Hari Poter" filmovima glumila profesorku Spraut, Mirijam Margolis, napunila je 85. godina, a ovo su neki urnebesni detalji iz njenih memoara.
Sredovečni čovek je navodno više od godinu dana živeo u jednom hotelu u Berlinu, a da nije platio račun. Trošak koji prevazilazi 100.000 evra, navodi tužilaštvo, nije izmirio.
U danima kada ceo svet bruji u širenju virusa sa kruzera i pitanjima o novoj pandemiji, stručnjaci upozoravaju da zarazne bolesti poput hantavirusa i ebole postaju sve češće i razornije, piše Gardijan.
Jedna odrasla osoba iz okruga Daglas u američkoj saveznoj državi Kolorado preminula je od hantavirusa, saopštile su danas lokalne zdravstvene vlasti, navodeći da slučaj nije povezan sa nedavnim izbijanjem zaraze na kruzeru "MV Hondius".
Ako jedan od roditelja u anamnezi ima atopijski dermatitis šanse da dete razvije je oko 50 odsto. Ukoliko oba roditelja imaju, šanse da dete oboli su oko 80 odsto.
Kruzer Hondius na kojem je izbila smrtonosna epidemija hantavirusa, danas je stigao u Holandiju gde će biti usidren u holandskoj luci Roterdam i u potpunosti dezinfikovan, preneli su evropski mediji.
