U Sarajevu je nekada postojalo čak 300 javnih česmi, ali sve su, nažalost, uništene u strašnom požaru 1697. godine. Ostao je sačuvan samo sebilj na Baščaršiji
Ako ste ikad bili u Sarajevu, polazna tačka za razgledanje glavnog grada Bosne i Hercegovine verovatno vam je bila legendarna i uvek šarmantna Baščaršija, piše putnikofer.hr.
Nekad najveći trgovački centar središnjeg Balkana, u kojem je radilo oko 12.000 dućana, s brojnim trgovačkim kolonijama Firentinaca, Mlečana, Dubrovčana..., uprsko istorijskim previranjima i nedaćama, ne samo da i dan-danas od zaborava čuva tradicionalne zanate, nego se ponosi i najpopularnijom sarajevskom znamenitošću.
U pitanju je, naravno, čuveni sebilj, drvena javna česma koju krase bogata istorija i autentičan ambijent osmanske arhitekture.
Sarajevo je imalo 300 česmi
Sebilji zapravo potiču s arapskog poluotstrva, a ime im je označavalo "građevinu na ulici u kojoj ima vode", a u Bosnu i Hercegovinu donele su ih Osmanlije.
Evlija Čelebija spominje da je davne 1660. godine u Sarajevu postojalo čak 300 javnih česmi, ali sve su, nažalost, uništene u strašnom požaru 1697. Ostao je sačuvan samo ovaj sebilj na Baščaršiji, koji je danas jedan od simbola glavnog grada BiH.
Shutterstock/Boris Stroujko
Izgradnju istog naredio je bosanski vezir Mehmed-paša Kukavica 1753., a voda mu je stizala iz Gazi Husrev-begovog vodovoda. Originalni sebilj na Baščaršijskom trgu, koji se nalazio nekoliko metara iznad sadašnjeg, izgoreo je u požaru 1852. a ostaci su mu u potpunosti srušeni 1891.
Sebilji su kroz istoriju bili simboli pomoći, gostoljubivosti i humanosti
A onda je, prema nacrtima sebilja iz 16. veka, arhitekta Aleksandar Vitek projektovao novi. Taj je u pseudomaurskom stilu podignut 1913. godine za vreme Austro-Ugarske, a danas je prava turistička atrakcija i jedan od najfotografisanijih detalja iz Sarajeva.
U sebilju je nekad radio sebiljdžija, tj. državni službenik koji je žednim prolaznicima besplatno delio vodu. Ovakve javne česme bile su uobičajene i vrlo rasprostranjene u osmanskoj tradiciji, a simbolizovale su gostoljubivost, pomoć i humanost.
Ko se napije vode sa sebilja na Baščaršiji, vratiće se u Sarajevo
Čuvena orijentalna fontana u srcu Sarajeva, koja izgledom neodoljivo podseća na kiosk, od svoje izgradnje u 18. veku pa sve do danas služila je kao izvor pitke vode, ali ujedno je bila i omiljeno mesto okupljanja za lokalno stanovništvo. A uz nju se veže i jedna zanimljiva legenda. Prema njoj, onaj ko se napije vode sa sebilja, će se kad-tad vratiti se u Sarajevo.
Aleksandr Medvedkov/Shutterstock
Sebilj na Baščaršiji je izgrađen od kamena, drveta i bakra. Isti je renoviran uoči Zimskih olimpijskih igara 1984., a nakon što je oštećen u granatiranju 1992., na novu obnovu čekao je do 1997. Danas replike ove česme krase i druge svetske gradove. Tako je jedna 1989. darovana Beogradu (možete je videti u Skadarliji), a druge se nalaze u Sent Luisu u SAD-u, Novom Pazaru u Srbiji i turskom gradu Bursi.
Trg golubova leti se pretvara u najlepšu galeriju na otvorenom
Baščaršijski trg oko jedinog sarajevskog sebilja u narodu je poznat i kao Trg golubova, a turisti ga obožavaju zbog njegove živahne atmosfere. Tamo od lokalnih prodavača možete da kupite kukuruz ili pšenicu za hranjenje ptica, ali i uživate u spontanim kulturnim spektaklima.
Shutterstock/Mazur Travel
Zahvaljujući uličnim sviračima i slikarima amaterima, ovaj deo grada u sekundi se pretvara u improvizovanu galeriju na otvorenom, a najlepše ju je, kažu, doživeti u toplim, letnim mesecima.
Gužve na granicama već su počele: teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Sremska Rača čekaju oko dva sata, a pojačan saobraćaj beleži se i na pravcu ka Mađarskoj, što nagoveštava zadržavanja tokom vikenda.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Na temperaturama vazduha ispod nule, desetine ljudi su se u četvrtak okupale za Božić u jezeru Oranke u Berlinu. Temperatura vode je bila oko 1,5 stepeni.
Dok je zimska sezona u punom jeku, a cene ski-pasova širom Evrope nastavljaju da rastu, jedno malo skijalište u francuskim Alpima donelo je odluku koja je iznenadila mnoge.
Skijališta Srbije obaveštavaju sve ljubitelje skijanja da su devet staza i osam instalacija trenutno u funkciji na Kopaoniku, a noćna staza Karaman greben počinje sa radom od sutra, dok gondola Brzeće – Mali Karaman startuje 27. decembra.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Gužve na granicama već su počele: teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Sremska Rača čekaju oko dva sata, a pojačan saobraćaj beleži se i na pravcu ka Mađarskoj, što nagoveštava zadržavanja tokom vikenda.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Na temperaturama vazduha ispod nule, desetine ljudi su se u četvrtak okupale za Božić u jezeru Oranke u Berlinu. Temperatura vode je bila oko 1,5 stepeni.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je da upotreba pirotehničkih sredstava za vreme praznika svake godine izaziva veliki broj povreda koje najviše zadobijaju mlade osobe, a deca do 16 godina čine gotovo polovinu povređenih.
Na arheološkom lokalitetu Hirkanija u Judejskoj pustinji, oko 17 kilometara jugoistočno od Jerusalima, na teritoriji današnje Zapadne obale pronađena su dva zlatnika i prsten iz vizantijskog perioda, stari između 4. i 7. veka.
Lekovi koji imitiraju GLP-1, prirodni hormon koji reguliše osećaj gladi, izazvali su pravu revoluciju - zahvaljujući njima, mnogi ljudi koji su se godinama borili sa viškom kilograma dobili su novu dimenziju kontrole nad apetitom i ishranom.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda saopštio je da je virus gripa registrovan kod 51 osobe tokom prošle nedelje, a povećan je broj osoba sa respiratornim infekcijama.
Tokom prethodne nedelje u Srbiji je zabeleženo 18.459 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je za 55, 3 odsto više nego prethodne nedelje, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
