Jedna od večitih letnjih tema koja deli mišljenja među kupačima jeste: mokrenje u moru.
Iako se često smatra nepristojnom i nehigijenskom navikom, naučnici tvrde da možda nema razloga za osećaj krivice.
Prema Američkom hemijskom društvu, ljudski urin se sastoji čak 95% od vode, dok ostatak čine natrijum-hlorid i druge supstance koje se već prirodno nalaze u morskoj vodi. Naučnici naglašavaju da mokrenje u more ne samo da nije štetno, već može imati i pozitivne efekte, jer ne narušava hemijsku ravnotežu mora niti ugrožava morsku floru i faunu.
"Urin je sam po sebi bezopasan. Kada se razredi u morskoj vodi, postaje beznačajan u roku od nekoliko sekundi“, izjavio je biohemičar Stjuart Džouns. Dodaje i da je more izloženo daleko ozbiljnijim zagađivačima nego što je ljudski urin.
Jedno istraživanje je pokazalo da čak 62% ljudi priznaje da su bar jednom mokrili u more. A nisu ni jedini – životinjski svet u okeanima svakodnevno izlučuje ogromne količine tečnosti. Na primer, jedan kit dnevno izbaci i do 970 litara urina.
Kada more postaje bazen
Ipak, stručnjaci savetuju da se mokrenje izbegava u manjim, zatvorenim uvalama, gde je razmena vode slabija, pa je i razgradnja sporija.
S druge strane, deo javnosti i vlasti ovu praksu smatra krajnje neprikladnom. Tako je, recimo, španski grad Marbella uveo stroge kazne za mokrenje u moru.
Na 25 plaža u opštini Malaga predviđena je kazna od 750 evra za one koje zateknu u ovom "higijenskom prekršaju". Sličnu zabranu još 2017. godine uveo je i grad San Pedro del Pinatar u oblasti Mursija.
A šta je sa bazenima?
Za razliku od mora, mokrenje u bazenima može imati ozbiljne zdravstvene posledice. Iako svaka četvrta osoba priznaje da je to ikada uradila, ova navika je znatno opasnija zbog hemikalija koje se koriste za dezinfekciju vode.
Kada se urin pomeša sa hlorom, nastaju štetni hemijski spojevi – među njima i hlor-cijanid, supstanca koja se koristi kao bojni otrov i može oštetiti srce i pluća. Onaj karakteristični "miris bazena" zapravo je rezultat hemijske reakcije hlora sa amonijakom iz urina, znoja i prljavštine – a ne miris čistog hlora, kako mnogi misle.
Istraživanje u Kanadi pokazalo je da su kupači tokom tri nedelje u bazen zapremine 416.000 litara ispustili 26,5 litara urina, dok je u većem bazenu od 830.000 litara bilo čak 76 litara urina.
I dok je mokrenje u moru, prema mišljenju nauke, uglavnom bezopasno, u bazenima može biti opasno po zdravlje. Ipak, pitanje higijene, društvenih normi i poštovanja prema drugim kupačima ostaje tema o kojoj će se, bez sumnje, raspravljati i narednih leta.
