Izvor: B92

Komentari 14

Prag, prestonica Češke, uvek je lep, a tokom leta ima poseban šarm. Ispred Astronomskog sata u centru, konobari osvežavaju turiste prskajući ih vodom.

Piše: A. Mikata

Izvor: novosti.rs

Najveći dvorac na svetu, pivo jeftinije od vode, zlatni astronomski sat, komunistički bunker, tajna radionica alhemičara, zid Džona Lenona, toaleti koje je koristilo 17 američkih predsednika i most koji je izgrađen u savršenom trenutku - teško je odlučiti koji je vek u Pragu bio najuzbudljiviji.

Važi za najromantičniju prestonicu Evrope, čak i zimi prekriven snegom. U proleće privlači zelenilom i brojni turisti uživaju hraneći labudove pored Vltave, koja grad seče na Malo i Staro mesto. Tokom jeseni ga prelivaju najlepše boje, što se vidi i na fotografijama, ali je leto pravo vreme za posetu ovom gradu gotike, baroka, renesanse i art-nuvo stila. U julu i avgustu uske ulice Malih namesti prave debelu senku, kroz ulice Jevrejske četvrti kamioni gradskog vodovoda prskalicama rashlađuju beton, a ispred zlatnog Astronomskog sata konobari prskaju turiste vodom koji tako osveženi i nasmejani hrle ka Karlovom mostu.

Čeh i Leh

Tokom velike seobe na teritoriju današnje Češke došla su dva slovenska plemena koje su predvodila braća Čeh i Leh. Čehu se veoma dopala plodna dolina okružena Sudetima i Rudnom gorom i odlučio je da ostane, dok se Leh naselio u Poljskoj. Čeha je nasledio sin Kroka, koji je imao tri kćeri od kojih je najmlađa Libuše bila proročica, uspešna vladarka i osnivač dinastije Pšemislovaca. Na zapadu zemlje je plodna Bohemija, na istoku Moravija bogata gvožđem i na severo-istoku je Šleska.

Češka je kao država nastala tek 1918. godine, jer je do tada bila deo Austrougarske. Posle izlaska iz Istočnog bloka i mirnog razvoda sa Slovačkom ekonomija Češke u potpunosti zavisi od Nemačke i za sebe često kažu da su 17. nemačka država. Međutim, plate nisu kao u Nemačkoj, pa iako prosečna iznosi 1.000 evra, kada se odbije porez, radniku ostane samo 650 evra.

Foto: Thinkstock

Češka ima sedam miliona stanovnika i nezaposlenost manju od četiri odsto. Zahvaljujući tome, u Pragu se mogu sresti slovački konobari, ukrajinske prodavačice, bugarski vozači i radnici drugih slovenskih naroda. Međutim, koliko god slovenski jezici bili slični i češki ima iste reči kao, recimo, srpski, one imaju drugačije značenje. Na primer, reč napad - znači ideja, napadnik je udvarač, a zavodnica - tamničarka.

Zahvaljujući tome što su geografski centar Evrope, sudbina Češke je uvek bila povezana sa istorijom susednih država. Danas se u ovom gradu može videti sve: katedrala u kojoj je vitraž radio Muša iznad kruna češćih vladara, nekoliko sinagoga u kojima je od blata napravljen Golem da štiti "izabrani narod", kitnjaste barokne palate, pravoslavna crkva Ćirilo i Metodije koja je jedina primila Čehe koji su se suprotstavili Nemcima, ali i atomski bunker i bista Staljina.

Česi se danas po malo stide što su pola veka pripradli istočnom bloku, dok se voze socijalističkim autoputem, žive u socijalističkim zgradama i svakodnevno koriste metro koji su izgradili Rusi.

Mocart i misterije

Mocartova opera "Don Đovani" prvi put je izvedena u Pragu. Sam kompozitor je često govorio: "Mene jedino Pražani razumeju!" U čast ovog grada komponovao je "Prašku simfoniju" koju turisti mogu da čuju svake večeri u nekoliko crkava, pozorišta i katedrala. Naime, 18. vek je zaista bio uzbudljiv u Pragu, a delić atmosfere dočaran je i u filmu "Amadeus" Miloša Formana.

Bohemija je uvek bila naklonjena umetnosti, a kristal je samo "posledica" njihovog osećaja za lepo. Ovaj deo Češke dao je svetu i vrlo korisnu reč "boem" koja je, kaže legenda, nastala u Parizu zahvaljujući raskalašnom ponašanju studenata iz Bohemije.

Česi su se prvi setili da naprave memorijalni zid Džonu Lenonu koji se nalazi na Maloj strani još od osamdesetih godina prošlog veka. Sada se na tom zidu može pročitati bezbroj poruka, najviše ljubavnih, ali i navijačkih.

Najintrigantniji vladar Evrope habsburški car Rudolf Drugi živeo je u Pragu, jer je odlučio da ovde preseli prestonicu iz Beča. Rudolf je time šokirao celu Evropu, ali ne i naučnike. Car je bio svestrano obrazovan, širokih pogleda i veoma tolerantan. Bio je zainteresovan za astronomiju i astrologiju, za medicinu i alhemiju. Širom je otvorio vrata svim umetnicima, naučnicima, alhemičarima i nadrilekarima da se dosele u Prag i rade svoj posao. Rudolf je imao impozantnu kolekciju kurioziteta koja je kompletno preneta u Beč, ali mnogo toga se i danas nalazi u Pragu.

Tako je, recimo, u Jevrejskoj četvrti tokom velike poplave otkrivena podzemna laboratorija alhemičara iz 16. veka. Kroz tajni prolaz silazi se u podrum iz kojeg vodi nekoliko tunela. U jednoj prostoriji se nalazi peć za pravljenje staklenih posuda, u drugoj sušionica lekovitih trava, a u ostalim radionice za pretvaranje uglja u dijamante i metala u zlato, kao i spravljanje "eliksira mladosti" i "večnog života".

Foto: Thinkstock

Ovaj grad su oduvek pratile misterije pa je tako i Karl Četvrti na čijem se kamenom mostu slikaju svi turisti uz pomoć astrologa odlučio kada će započeti izgradnju. Odlučeno je da posao počne 1357. godine 9. jula u 5.31 čas ujutru kako bi se savršeno ispoštovao srećni niz neparnih brojeva. I mnogi posetioci dvorca u čijoj je izgradnji Karl učestvovao, a u kojem danas predsednik Miloš Zeman prima zvanice, nisu imuni na sujeverje. Tokom večeri, među zidine dvorca se organizuje tura duhova od kojih je najpopularniji Dalibor, ubijeni vođa seljačke bune, koji je naučio da svira violinu i čiji se zvuci mogu čuti noću. U plavoj kući broj 22 u Zlatnoj ulici živeo je Franc Kafka, a ulaz u ovaj lep sokak je posle 17 časova besplatan. Hradčani (hrad-dvorac) su mešavina stilova i objekata, a upisan je u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveći jer se prostire na 70.000 kvadratnih metara.

Principova ćelija

Foto: Thinkstock

Tvrđavu Terezin je 1780. godine osnovao Jozef Drugi i nazvao je po majci Mariji Tereziji. U Maloj tvrđavi bili su zatočeni Vidovdanski heroji koji su izvršili atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu. Pošto je Gavrilo Princip bio maloletan nije mogao da dobije smrtnu kaznu, u ovdašnjoj samici proveo je četiri godine dok nije "spao" na 40 kilograma i umro 1918. godine od tuberkoloze.

U dvorištu broj jedan može se videti njegova ćelija sa okovima, fotografije, smrtovnica i tabla na srpskom. Pesma koju je napisao na zidu (Tromo se vreme vuče i ničeg novog nema...) više se ne vidi. Inače, ova tvrđava je u Drugom svetskom ratu bila sedište praškog Gestapa i jevrejskog logora. Drugi i nazvao je po majci Mariji Tereziji. U Maloj tvrđavi bili su zatočeni Vidovdanski heroji koji su izvršili atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu. Pošto je Gavrilo Princip bio maloletan nije mogao da dobije smrtnu kaznu, u ovdašnjoj samici proveo je četiri godine dok nije "spao" na 40 kilograma i umro 1918. godine od tuberkoloze.

Voda i kafa kao pivo

Žitelji Praga piju vodu iz slavine, ali u restoranima odbijaju da je daju gostima, već insistiraju da se kupi flaširana koja košta kao i pivo. Takođe, kafa košta kao i pivo, a uz nju se samo u nekim kafićima dobija i čašica za rakiju punjena - vodom. Cena piva je, inače, reper koji treba da vodi turiste prilikom odabira restorana. Ukoliko košta do 50 kruna - restoran je pristupačan.

Najisplativije je u meniju pronaći "poledni meni" koji čini nekoliko dnevnih jela koja se služe od 11 do 14 časova i koštaju oko pet evra.

U Pragu ima mnogo naših ljudi, a jedan Novosađanin drži restoran "Delije" u ulici Štuparska blizu Vaclavskih namesti.

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 14
Pogledaj komentare