Svi pričaju o putovanjima, ako ništa drugo, onda o tome kako im nedostaju. Pandemija koronavirusa je učinila da ljudi cene mesta koja obilaze, obraćajući više pažnje na trenutak u kojem se nalaze, a malo manje na fotografiju koju slikaju.
Moj put
Nema dileme – ovog leta svi smo zaslužili odmor, a kad pomislimo na letnje uživanje, mnogima od nas misli prvo odlutaju ka Crnoj Gori.
Dve nedelje ranije, u danima kada se vetar svesrdno trudio da raščisti svo zagađenje na koje smo osuđeni, mahom tokom zimskih meseci, otisnula sam se put Banata, kako bi oči upile delić lepote kojom su grofica i grof Bisingen bili počašćeni krajem XIX veka…
Piše Jelena Mitreski.
Dobro došli u grad gde rastu džinovske bundeve, zahvaljujući kojima se tokom septembra na glavnom gradskom trgu održava jedinstvena manifestacija Dani ludaje.
Jugozapadni deo Srbije, uz reku Ibar po kojoj je naziv dobila i čuvena magistrala, jedan je od najlepših delova zemlje kada je reč o kulturno-istorijskim znamenitostima.
Pesma stara dva veka ostala je razbibriga istarskih ribara i tršćanskih lučkih radnika. U pesmi Porečanka otvori dućan gde nudi sve osim bakalara. Zašto ne i bakalar?
Samo dvadeset minuta vožnje od milionskog, istorijskog grada Kajserija (Kayseri) u srcu centralne Anadolije, duž novog autoputa stigli smo u Ski centar Erdžijes (Erciyes Kayak Merkezi - na turskom: kayak znači - skijanje).
U Istri svako mesto ima nekoliko imena.
Iako u Maroku, prava pustinja sa peščanim dinama počinje skoro sedamsto kilometara istočno i severoistočno od Marakeša - kod Merzuge, do koje se drumom putuje i dva dana, krenuli smo u posetu njenom kilometarski dvostruko bližem delu, nadomak gradića Zagore.