Ulm mi je u sećanju po studeni. Oko crkve čiji je zvonik tada bio najviši na svetu, te davne zime ledena promaja je skratila moje divljenje na nekoliko sekundi. Ovaj put je leto. Obilje svetlosti iznad čarobnog Dunava.
Južno od Dunava zima ume da bude svirepa. Snežni smetovi zaveju puteve, pa i pruge. Ledenice su debele kao hrastove grane. Barem ja tako pamtim tu zimu u Vangenu, nadomak Bodenskog jezera, krajem devedesetih.
Čim je malo popustio mraz - bilo je samo minus pet - i čim su očistili sve putne pravce, odlučio sam da spakujem sina u dečija kolica i da vozom otputujemo do Ulma.
Doduše, Konstanc, na drugoj strani jezera, bio je jedini veći grad bliže od Ulma. Ali da bi se tamo došlo, moralo se na trajekt. Zamislio sam ledeni vetar sa jezera kako nam svira oko ušiju i odmah sam se odlučio za Ulm. Zima između Alpa i Dunava je idilična samo kad se posmatra iz zagrejanog vagona.
Ulm sam zadržao u sećanju po dve stvari. Oko katedrale, čiji je zvonik tada bio najviši na svetu, ledena promaja je skratila moje divljenje na nekoliko sekundi.
Kelnska katedrala nije samo Božija kuća, niti samo kulturno dobro. Ona predstavlja osećaj doma i tačku orijentacije. Slavi se u pesmama i nedostaje kada je čovek daleko.
Most preko Dunava izdržao nas je još kraće. Reku na kojoj sam rođen preko 1400 kilometara nizvodno video sam kao sivo-crnu traku između dve beline. Jedino su nepca po dobru upamtila Ulm. Vruća čokolada u lokalu kojem ne pamtim ime malo nas je razgalila. Otišao sam nazad u Vangen ne znajući da će se moj sledeći boravak u Ulmu desiti skoro tri decenije kasnije.
Ponovo viđenje
Ovaj put je bilo leto. Juli koji po obilju vreline i svetlosti podseća na avgust. Stigao sam popodne, odseo u hotelu nadomak železničke stanice i starogradskog jezgra. Odmah sam izašao da pozdravim katedralu. Mada, nije tačan izraz katedrala, već minster. U korenu te reči je manastir. Tako se često u Nemačkoj zovu značajne crkve koje nisu biskupsko sedište.
Crkva više nema visinu svetskog rekordera. Oktobra prošle godine prestigao ju je Hristov toranj na crkvi Sagrada Familia u Barseloni. Ulmska lepotica nema za čim da žali. Biti svetski prvak 135 godina - od 1890. - nije malo.
Kamen temeljac ove crkve položen je 1377. Tada je Ulm bio katolički grad. Tako je ostalo sve do pojave protestantske verzije hrišćanstva. Na izjašnjavanju građana Ulma 1530. sedam osmina glasova pripalo je evangeličkom učenju. Od tada je katedrala glavna crkva ulmskih protestanata. Sa gotičkim stremljenjem u visinu ona ne krije rođaštvo sa čuvenim katoličkim građevinama.
Jedno kupalište kod Halea je odlučilo da uskrati ulaz kupačima koje nepoznavanje nemačkog jezika može da ugrozi. Povod je bio incident sa jednim detetom koje je zabasalo u preduboku vodu jer niko nije pročitao upozorenja.
Fascinantna je činjenica da je u trenutku kada je odlučeno da se gradi crkva Ulm imao svega 10.000 stanovnika. Grad nikada nije bio sedište biskupa. Zato postoji jedan fasadni zvonik, bolji izraz bi bio toranj, a ne dva kao u biskupskim crkvama. Ova građevina je oduvek bila crkva ovdašnjih građana. Oni su finansirali njenu gradnju.
Godine 1543. su politička napetost između protestanata i katolika kao i nedostatak sredstava zaustavili gradnju. Zvonik je ostao na visini od 100 metara preko tri veka.
Čim se grad domogao blagostanja, gradnja je nastavljena.
Ovaj put sam nadoknadio ono što sam propustio onog zimskog dana. Ušao sam u crkvu.
Ovde je čovek mali. Pretpostavljam, da bi preko sopstvene sićušnosti u sakralnom prostoru naslutio veličinu nevidljivog Tvorca.
U jednoj brošuri na ulazu istaknut je biblijski citat: "Ako kuću ne gradi Gospod, ne pomaže napor graditelja". Gospod je izgleda učestvovao u gradnji, doduše nešto duže nego što su ljudi koji su je započeli zamislili. Gospod ima sve vreme ovog sveta. Ostalo je zabeleženo da je 30. juna 1377. gradonačelnik Luc Kraft sa svojom ženom Elizabet sišao u rupu koja je iskopana da se u nju položi temeljac. Pokrili su kamen zlatnicima. Njihov primer sledili su drugi. Tako je obezbeđeno početno finansiranje gradnje.
Bezbednosna zona na aerodromu u Hamburgu evakuisana je zbog "policijske situacije", što je dovelo do privremene obustave svih letova i kašnjenja, saopštila je nemačka Savezna policija.
Poslednji arhitekta Avgust fon Bajer odlučio je da zvonik nadogradi dodatnih 10 metara. Time je dostigao 161,53 metra i nadmašio katedralu u Kelnu, visoku 157 metara. Ljudi iz Ulma će vam reći da to nije tačno - kelnska crkva navodno nije bila referentna tačka. Na ovom mestu je 1890. hor od 320 duša pevao oratorijum Feliksa Mendelsona posvećen starozavetnom proroku Iliji, proslavljajući okončanje gradnje posle više vekova.
Zašto je dobro živeti ovde?
Izlazim u bleštavilo. Zanima me zašto je 2024. prema anketi jednog instituta za istraživanje javnog mnjenja baš Ulm izabran za grad koji je najbolji za život u Nemačkoj. Konkurencija samo na jugu Nemačke je velika. Konstanc na Bodenskom jezeru, Regenzburg na Dunavu, Frajburg u krilu Švarcvalda ili Nirnberg smatrao sam lepšim destinacijama.
Putovanja su zato tu, da dovedu u pitanje predstave o svetu na koje se hvata paučina.
Druga zaista upečatljiva građevina u centru je svakako stara Većnica.
Seo sam u restoran na trgu iza zgrade. Posmatrao sam fasadu, koja poput istorijskog stripa oslikava važne događaje iz gradskih hronika. Gledao sam fontanu, ljude koji odmaraju u hladu drveća ili žure svojim putem. Ovaj trenutak je kao pehar, pun penušavog leta, šuškavog švapskog dijalekta i unutrašnjeg mira. Dobro je što sam ovde.
Većnica je ujedno prag starogradskog Ribarskog kvarta. Ulm ima i svoju bistru, brzu reku Blau koja se u samom gradu deli na dva kraka, ponovo se spaja i uliva u Dunav. Nad vodu se nadnose prave nemačke bondručare. Ovako nešto sam već negde video. Drvene grede iznad zelene vode. Kolmar.
Hotel u Bavarskoj odbio je rezervaciju iz Izraela uz antisemitsko obrazloženje. Izraelska generalna konzulka za južnu Nemačku Talja Lador (Talya) oštro je osudila ponašanje hotela.
Kelnska katedrala, jedna od najvećih bogomolja, ali i turističkih atrakcija u Nemačkoj, od jula će posetiocima naplaćivati ulaz 12 evra. Ipak, planira se da manji prostor za vernike ostane besplatan.
Ribarska četvrt je zapravo bila četvrt koju su naselili ribari i kožari. Sokaci sa kućama koje i posle nekoliko stotina godina ponosno pokazuju svoje noseće grede kao fasadne ukrase.
Vodenice na toj reci su davale snagu kožarama. Danas mostići i restorani na obali deluju idilično i privlače posetioce. Istorijske hronike spominju nesnosan smrad životinjskih koža koje su se sušile na balkonima.
Sada ovaj kraj miriše na hranu koja se sprema u restoranima. Prija mi svežina koju po vrelom danu reka Blau donosi iz brda. Njeno ime na nemačkom znači Plava. Ali bilo bi pogrešno svesti ime na njegov germanski supstrat. Kelti su je zvali Blava. Odatle do reči plava nije daleko. Voda koju zadivljeno gledam zapravo je zelena.
Kuće su nastale uglavnom između 15. i 17. veka. Često su podizane na stubovima pobodenim u vodu. S vremenom su stubovi malo po malo popuštali. Neke od kuća su se iskrivile.
Jedna od njih je i poznata kao Kriva kuća. U njoj je smešten hotel na čijem ulazu saznajemo da je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Nijedan hotel na svetu nije toliko naheren.
Nemačka je poznata po strogom poštovanju pravila, uređenosti i disciplini, a princip "Ordnung muss sein" (red mora da postoji) duboko je ukorenjen u svakodnevni život.
Dok se milioni turista svake godine slivaju u najpoznatije evropske gradove poput Pariza, Rima i Barselone, sve veći broj putnika traži mesta koja nude autentičnost, mir i drugačiji doživljaj putovanja.
Ribari su odavde malim čamcima izlazili na Dunav i vraćali se sa ulovom. Postali su i vešti u brodogradnji. Plitki drveni čamci sa sandučastim nadgrađem su zbog svog oblika postali poznati kao ulmske kutije. U takvim kutijama su potom vekovima prevozili ljude i robu niz Dunav sve do Crnog mora.
Zavirujem na stolove ljudi u restoranima pored reke. Najčešće su na stolu specijaliteti švapske kuhinje koja je, uz bavarsku, postala svetski poznata. Uz to krigle lokalnog piva, Zlatnog vola.
Imena ulica u nemačkim gradovima koji su očuvali srednjovekovno jezgro umeju da budu zabavna. Svinjski trg. Ribarska. Mesarska. Očenaški sokak. Kod Engleza. Volovska.
Beograd u Ulmu
Upravo je Dunav, koji je povezivao zemlje i carstva kojih više nema, sve do Crnog mora, bio za Ulm važan. Tragovi su čak i na fasadama kuća.
Istorijski mural koji prikazuje Beograd nalazi se na fasadi poznate zgrade "Lepa kuća". Kuća je služila kao sedište majstora i starešina moćnog ceha ulmskih brodara i ribara. Podignuta je u 16. veku, ali je potpuno preuređena 1616. godine, da bi pola veka kasnije bila nadograđena. Meštani kažu da je ime "Lepa kuća" zapravo ironično - jer u njenoj unutrašnjoj arhitekturi navodno nema nijednog pravog ugla. Danas je zaštićeni spomenik kulture.
Godine 1717. mural je naručio starešina ceha Johan Matojs Šajfele. Naslikan je već sledeće, 1718. godine, odmah nakon završetka opsade Beograda. Nastao je u čast učešća ulmskih brodara u Austrijsko-turskom ratu (1716-1718).
Oni su svojim brodovima-kutijama prevozili carske trupe i zalihe niz Dunav direktno do Beograda kako bi pomogli vojsci princa Eugena Savojskog.
Vidim Zemun i Beograd iz ranog 18. veka. Bedemi Kalemegdana, konture tadašnjeg gornjeg i donjeg grada, zvonici i minareti koji svedoče o smeni otomanske i hrišćanske vlasti.
Dunavske Švabe su posle habzburških pobeda planski naseljavani na panonskoj granici sa Turskom. Njihova istorija je zabeležena u jednom ovdašnjem muzeju. Ali i jedan spomenik na šetalištu pored Dunava podseća na to da ovaj deo nemačkog naroda nije bio miljenik sudbine. Posle nekoliko stotina godina potomci doseljenika uz Dunav proterani su u zemlju njihovih predaka.
Dunavski festival
U grad sam stigao književnim poslom, na poziv urednice književnog programa Međunarodnog dunavskog festivala, Olivere Stošić Rakić. Poznajemo se iz vremena kada je radila isti posao u Beogradskom kulturnom centru. Ona je sa porodicom već osam godina u Ulmu.
Olivera kaže da je Ulm poseban po tome što su gradske institucije i učešće građana u javnim poslovima tradicija stara nekoliko vekova. Navodi primer građenja crkve. Napravljen je sakralni prostor za 20.000 ljudi, a to su zamislili ljudi u varoši koja tada nije imala ni 10.000 stanovnika.
Olivera rado navodi da je jedan od njenih omiljenih punktova u gradu malo obeležje na mestu sa kog su ulmske žene u 14. veku branile svoje pravo na rad:
"Otrpilike kada se kod nas dešava Marička bitka, Ulm ostaje bez većine muškaraca, između ostalog i bez mesara, poginulih u jednom od brojnih ratova. Njihove žene preuzimaju poslove vođenja mesara. Pošto je gradski zakon u tom trenutku zabranjivao ženama bavljenje zanatskim poslovima, ulmske mesarke su ovo pravo izvojevale na ulicama - bio je to jedan od ranih takoreći feminističkih protesta u Evropi".
Olivera je rođena i odrasla u Vojvodini, u Knićaninu koji je do kraja Drugog svetskog rata bio švapsko selo - Rudolfsgnad, pa Švabe nisu za nju nepoznanica.
"Čini mi se da smo u porodici oduvek bili svi svesni kontroverzne sudbine Dunavskih Švaba. Danas između ostalog radim i kao vodič u Centralnom dunavsko-švapskom muzeju u Ulmu. A kada se nostalgija pojača odem na obalu Dunava i zamišljam njegove vojvođanske i beogradske obale. Reka je stoga za mene više metonimija povezivanja nego metafora razdvajanja".
Isplazi svetu jezik
Tih dana sam se družio sa Oliverom, ali i sa Bosancima. Sreo sam ljude poput Faruka Šehića, koje poznajem decenijama. Razgovor u Ulmu je bio nastavak razgovora u Zvorniku gde smo se nedavno videli.
Inače, mostovi preko Dunava koji povezuju Ulm i Noj-Ulm jesu i administrativna granica dve nemačke pokrajine. Prelazio sam ih nekoliko puta dnevno.
Na obalama je festivalska atmosfera. Pod mostovima ima i kupača.
Znao sam da sednem uz obalu i posmatram Dunav. Da zamišljam njegov tok kroz gradove i jezike. U Regenzburgu mi je rođen sin. Na istoj reci, kao ja u Zemunu. Jednom je to bilo u istom, Rimskom carstvu. Carstva su prolazna. Ali kada je neko rođen na Dunavu, to su razumeli i pre dva milenijuma, razumeju i sada.
U ovom gradu, u koji sam se vratio da ga ipak zavolim, odrasla su deca liberalnog političara Roberta Šola. Sofi i Hans su pogubljeni u Minhenu kao članove grupe otpora nacističkom režimu Bela ruža.
Pretposlednjeg jutra u gradu prošetao sam pored severnih bedema, na kojima su podigli niz kućica. Retko sam video da je srednjovekovno utvrđenje tako lepo pretvoreno u prostor za život. Moj cilj je bio spomenik čoveku koji je umeo da se naruga medijskom cirkusu koji ga je pratio.
Ulm je rodno mesto Alberta Ajnštajna.
Spomenik je u mirnom delu grada, koji manje opsedaju turisti. Ajnštajnove životne stanice su povezane sa drugim gradovima. Postao je pop-ikona u Americi. Slika koja je poslužila kao predložak za spomenik nastala je u Prinstonu 1951. Ajnšatajn ju je voleo. Slao je njene kopije svojim prijateljima. U tom gestu video je otpor moćnicima, državnoj samovolji, duhu vremena.
Sada su njegov okamenjeni osmeh i jezik koji je isplazio svetu zaveštanje rodnom gradu. Namignem Albertu i pođem prema Dunavu da se oprostim od Ulma.
Ulm mi je u sećanju po studeni. Oko crkve čiji je zvonik tada bio najviši na svetu, te davne zime ledena promaja je skratila moje divljenje na nekoliko sekundi. Ovaj put je leto. Obilje svetlosti iznad čarobnog Dunava.
Er Srbija je odložila letove iz Beograda za Šangaj i Guangdžou zbog snažnog tajfuna Bavi i nepovoljnih vremenskih uslova u Kini. Pogledajte novi raspored letova.
Najmanje 15 osoba poginulo je nakon prevrtanja glisera sa turistima kod ostrva Fu Kuok u Vijetnamu. U nesreći je bilo 39 ljudi, a spasilačke ekipe nastavljaju potragu.
U okviru 61. MOSI 2026 u Bajinoj Bašti organizovana je velika akcija čišćenja Drine i njene obale u Perućcu. Sportisti, volonteri, delegacije i građani zajedno šalju poruku o značaju zaštite prirode.
Supruga Srbina koji je preživeo dramatičan incident u avionu otkrila je potresne detalje događaja koji je šokirao javnost. Ispričala je šta se dogodilo u trenucima straha i kako je izgledala borba za život.
Avion British Airwaysa vraćen je iz Barbadosa u London bez putnika nakon što je otkazan let BA254 zbog nedovoljnog broja članova kabinskog osoblja sposobnih za let.
Platforma koristi i izraz "nenametljiv luksuz", kojim opisuje spoj mirnog odmora, kvalitetnog smeštaja, bogate kulturne ponude i prirodnog okruženja, bez oslanjanja na masovni turizam.
Direktor grčkih aerodroma Aleksandar Zinel ocenio je da je potrebna ozbiljna revizija graničnih kontrola EU za koje je rekao da su "neprijatne i opasne".
Pompeji, grad koji ne postoji dva milenijuma. Ruševine su glavni kapital ovog kraja. U erupciji 79. godine umrlo je desetak hiljada ljudi. Sada milioni turista dolaze tu da bi osetili samrtnu jezu opepeljenih ljudi.
Bodrum na jugozapadnoj obali Turske ne može se doživeti odjednom. On se postepeno otkriva, kroz slojeve mirisa mora, borova i svetlosti koja se menja tokom dana.
"Ne možemo da kažemo kad se očekuje da stignemo na destinaciju, to sad mnogo zavisi od granice zbog EES sitema", bila je prva rečenica koji smo čuli u autobusu koji je krenuo iz Beograda za Beč.
S jednom jeftinom avionskom kartom, jednim rancem proporcija 40x30x20 i jednom drugaricom, stigla sam na tlo Barahas aerodroma sa namerom da za dva i po dana istražim Almodovarov grad.
Er Srbija je odložila letove iz Beograda za Šangaj i Guangdžou zbog snažnog tajfuna Bavi i nepovoljnih vremenskih uslova u Kini. Pogledajte novi raspored letova.
Najmanje 15 osoba poginulo je nakon prevrtanja glisera sa turistima kod ostrva Fu Kuok u Vijetnamu. U nesreći je bilo 39 ljudi, a spasilačke ekipe nastavljaju potragu.
U okviru 61. MOSI 2026 u Bajinoj Bašti organizovana je velika akcija čišćenja Drine i njene obale u Perućcu. Sportisti, volonteri, delegacije i građani zajedno šalju poruku o značaju zaštite prirode.
Supruga Srbina koji je preživeo dramatičan incident u avionu otkrila je potresne detalje događaja koji je šokirao javnost. Ispričala je šta se dogodilo u trenucima straha i kako je izgledala borba za život.
Lubenice su jedno od najstarijih i najlepših sela na hrvatskoj obali. Iako danas u njemu živi svega nekoliko stanovnika, ovo kameno naselje na Cresu privlači turiste zbog bogate istorije i autentične arhitekture.
Vlasnik Hajp televizije i produkcije Saša Mirković nedavno se obratio javnosti i ispričao da je napadnut nakon finala "Hajp zvezda" pošto je napustio studio u Ugrinovcima.
Jedan igrač Eurojackpota osvojio je čak 535.773,90 evra u 55. kolu igre, i to nakon što je uplatio samo jednu kombinaciju vrednu 2 evra putem interneta.
Brazilska influenserka Kauana Biljar (27) poginula je nakon pada sa 27. sprata solitera u Dubaiju. Istraga je u toku, a njena majka se oprostila emotivnom porukom.
Majka i ćerka iz Brazila sagradile su kuću od čak 8.000 staklenih flaša koje su godinama prikupljale na plaži. Njihova "Kuća soli" postala je simbol održive gradnje, reciklaže i dokaz da otpad može dobiti potpuno novu svrhu.
Britanski mediji navode da su kralj Čarls i kraljica Kamila ugostili princa Harija, Megan Markl i njihovo dvoje dece tokom njihove posete Velikoj Britaniji.
Spavanje sa uključenim klima-uređajem može izazvati suvoću vazduha, iritaciju disajnih puteva, umor i druge neprijatnosti. Saznajte kako pravilno koristiti klimu tokom noći i zaštititi zdravlje.
Preskakanje doručka nije jednako za sve. Saznajte zašto neke osobe posebno treba da obrate pažnju na prvi obrok u danu i kako doručak može pomoći stabilnijem šećeru u krvi.
Dermatolog dr Kori Hartman upozorio je na zdravstvene rizike dermalnih i površinskih pirsinga na rukama nakon što je Nort Vest pokazala svoje metalne ukrase.
Keto dijeta obećava brz gubitak kilograma, ali uz moguće rizike i ograničenja. Saznajte kako funkcioniše, koje su njene prednosti, mane i da li je zaista održiv put ka zdravlju i mršavljenju.
