Svaki grad je podeljen na ovaj ili onaj način. Belfast se čini kao sinonim za tako nešto.
Utakmica između Larna i Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona bila je prilika da se otisnemo u prestonicu Severne Irske.
Tamošnji prvak zapravo dolazi iz istoimenog, malog grada od oko 20.000 stanovnika, pa je Belfast, udaljen pola sata vožnje, bio logičnija destinacija za odsedanje.
Kao sastavni deo Ujedinjenog Kraljevstva, za put u ovu zemlju potrebna je UK viza, koja je od skoro elektronska, tzv. e-viza koju dobijate mejlom i više nije potrebno ostavljati pasoš prilikom apliciranja u Viznom centru na Novom Beogradu. Traje šest meseci i košta oko 150 evra.
Državljani Srbije je uglavnom koriste za putovanje u Englesku, najčešće London, eventualno Škotsku. Koliko često ste mogli da čujete da neko ide u Belfast?
Zato je put u ovaj grad zvučao pomalo egzotično. Kao put u nepoznato.
B92.sport/Milan Tomić
Jedna od dve vazdušne luke, Međunarodni aerodrom u Belfastu, nalazi se više u predgrađu i ono što vas prvo dočeka jeste miris – ili smrad.
Pošto je to područje pretežno brežuljkasto, sa poljima i livadama, prepoznatljiv miris ukazao je da se ovdašnje stanovništvo dosta bavi poljoprivredom i stočarstvom.
Približavanje Belfastu smanjilo je vonj, dok se broj britanskih obeležja na ulicama obrnuto proporcionalno povećavao.
I upravo ova politička crta glavno je obeležje Belfasta, pa i čitave Severne Irske. Ono što već godinama i decenijama privlači pažnju.
Ova zemlja je od 1920. deo Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa Engleskom, Velsom i Škotskom.
Bila je poprište dosta tenzija i sukoba od davnina. Počevši od Irskog rata protiv engleske kolonizacije u 16. veku.
B92.sport/Milan Tomić
Tokom 17. i 18. veka Englezi i Škoti su dosta naselili ove krajeve i izmenili etničku strukturu. Rat tri kraljevstva i pobeda engleskih snaga je učvrstila vlast, a pojedine bitke se i dan danas proslavljaju među unionistima.
Diskriminacija Iraca u 18. veku od strane Engleza uticala je na nastanak tajnih militantnih udruženja, tako da su krajem tog stoleća sukobi dostigli vrhunac.
Kako bi sprečila stvaranje republike po francuskom modelu, a sve u senci buržoaske revolucije, Velika Britanija je donela odluku o ujedinjenju dva kraljevstva i tako je 1801. stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo, sa vladom i parlamentom u Londonu.
B92.sport/Milan Tomić
Nešto mirniji period je trajao sve do Prvog svetskog rata. Tada dolazi i do ključnog momenta u razdvajanju dve Irske.
Irski rat za nezavisnost (1919-1921) uskoro je doneo i podelu na Severnu i Južnu, koja je nekoliko decenija kasnije postala Republika Irska kakvu je poznajemo danas.
Podela teritorije je odrađena, ali šta ćemo sa ljudima? Mnogo je Iraca, katolika i protestanata ostalo "pomešano" što će biti paravan za nove sukobe tokom prošlog stoleća.
Severnoirski sukob (Nevolje, eng. The Troubles), u kom su učestvovali nacionalisti, uglavnom katolici, i unionisti, uglavnom protestanti, počeo je krajem šezdesetih godina i do 1998. i Sporazuma na Veliki petak, odneo je nekoliko hiljada života.
B92.sport/Milan Tomić
Jedna od glavnih "atrakcija" u današnjem Belfastu su Zidovi mira – sigurnosne barijere koje fizički odvajaju republikanske i unionističke četvrti.
Šankil Roud (Shankill Road) u zapadnom Belfastu bila je jedna od četvrti na koju smo naišli. Prepuna je unionističkim zastavama i ljudima pretežno iz radničkih porodica. Protivno tom kraju je katolički Fols Roud (Falls Road).
Zid koji se proteže nekoliko kilometara "išaran" je grafitima i političkim freskama, ali i porukama mira koje ostavljaju turisti.
Stranci imaju mogućnost i da poznatim crnim taksi vozilima odu na "Cab tour", koji ih vodi kroz istorijske kvartove kako bi ih upoznao sa političkom prošlošću, muralima i Zidom mira.
Vozači su lokacijom vezani za ovu istoriju i dele lična iskustva i priče iz prve ruke. Tura traje između 60 i 90 minuta i košta oko 30-40 funti po osobi.
B92.sport/Milan Tomić
Uprkos tome što je trenutno mirno, veliki deo Belfasta ukazuje podelu.
Prisutnost britanske vojske, separatistički simboli, zidovi koji razdvajaju, glasanje za Demokratsku unionističku partiju ili, pak, Šin Fejn, incidenti koji se sporadično događaju, dovode u pitanje kako će Belfast rešiti problem unionizma i nacionalizma.
Turistički gledano, Belfast, grad od oko 300.000 stanovnika, prilično je kompaktan i lako je kretati se kroz njega pešaka.
B92.sport/Milan Tomić
Većina interesantnih lokacija grupisana je na maloj udaljenosti jedna od druge. Ukoliko ne volite hodanje, uvek su tu autobusi, vozovi i taksiji. Nova železnička stanica može vas "baciti" do kog god dela ostrva želite.
Gde god budete išli po Belfastu, biće vam jasno gde ste. Specifična arhitektura, ali i vreme, oblačno i kišovito, nema greške.
Pored spominjanog Zida mira, najposećenije mesto je svakako muzej Titanik, otvoren 2012. na stogodišnjicu tragedije nesrećnog broda napravljenog ovde.
B92.sport/Milan Tomić
Muzej se nalazi duž "Belfasta na vodi", nalik beogradskom, samo dosta skromnijeg. Tu je šetalište, poslovni centar, ali i prepoznatljivi dokovi.
Cena za ulazak u muzej može se naći za oko 20 funti, s tim da ima i skupljih u zavisnosti od količine sadržaja, kojeg ne manjka.
Tokom obilaska Titanika otkrićete znamenitosti, zvukove, mirise i priče o brodu, ljudima i gradu koji su ga stvorili.
Opcija za brzi obilazak grada svakako su i otvorenim busevi (Hop On - Hop Off), a nezaobilazne tačke su pijaca Svetog Đorđa, Gradska kuća, crkve, katedrale, pozorišta, ali i – pabovi.
Jedan točeni Ginis je morao da se "udari" u lokalu "Kelijev podrum" u samom centru. Koštao je šest funti.
B92.sport/Milan Tomić
Severna Irska nije jeftina, ali je u proseku jeftinija od Republike Irske.
Kafa je između tri i četiri funte, pivo između pet i sedam, obrok u običnom restoranu se nađe za 15-20 funti.
U poređenju sa Srbijom, gledajući npr. restorane, alkohol, smeštaj, duplo je skuplja.
Ako vas put nanese u Belfast, za jedan dan se može sve videti. Ukoliko dolazite baš sa namerom, turistički, dva do tri dana su taman i za širu okolinu, severnu obalu.
Grad, nekada poznat samo po problemima, sukobima i stagnaciji, promenio se i modernizovao, tako da definitivno više ne predstavlja mesto koje treba zaobići, već – obići.
Od Poljske i Bugarske do Bosne i Hercegovine i Portugala, postoje gradovi u kojima možete istraživati znamenitosti, uživati u lokalnoj hrani i upoznati novu kulturu za manje od 100 evra dnevno.
Istraživanje osiguravajuće kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection otkrilo je 15 najbezbednijih turističkih gradova na svetu. Na prvom mestu je Montreal, dok je Cirih proglašen najsigurnijim evropskim gradom.
Kruzer "Vila vi Odisej" (Villa vie Odyssey) primorao je više od 200 putnika, koji su platili desetine hiljada evra da godinama žive na brodu, da napuste brod u Kambodži, saopštilo je danas lokalno Odeljenje za turizam.
Naslonim dlan na jedan kamen. Da umem da govorim kamenim jezikom, sada bih upitao tu belu materiju kako i kada je postala deo ovog čuda zvanog Crna Korkira. Ili grad Korčula.
U mojim dečačkim predstavama Bari je – kao i sve velike luke – poprimao obrise haotičnog pristaništa propraćenog rojem sumnjivih krčmi. Ništa od toga. Bari me zapravo više podseća na Trst nego na Napulj.
Napulj je daleko od svakog pojma savršenstva. Ali je veličanstven. Zapravo to i nije grad. Već neka vrsta teške ljubavne groznice, kojoj ne razumete razlog i kojoj leka nema.
Od Poljske i Bugarske do Bosne i Hercegovine i Portugala, postoje gradovi u kojima možete istraživati znamenitosti, uživati u lokalnoj hrani i upoznati novu kulturu za manje od 100 evra dnevno.
Istraživanje osiguravajuće kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection otkrilo je 15 najbezbednijih turističkih gradova na svetu. Na prvom mestu je Montreal, dok je Cirih proglašen najsigurnijim evropskim gradom.
Kruzer "Vila vi Odisej" (Villa vie Odyssey) primorao je više od 200 putnika, koji su platili desetine hiljada evra da godinama žive na brodu, da napuste brod u Kambodži, saopštilo je danas lokalno Odeljenje za turizam.
Najnovija tumačenja ukazuju na to da bi naredna godina mogla da donese pretnje kako prirodnom svetu, tako i sistemima od kojih zavisi svakodnevni život ljudi.
Kardiolog izdvaja četiri vrste povrća koje mogu da doprinesu zdravlju srca, smanje upale i pomognu u regulisanju krvnog pritiska i holesterola. Saznajte koje namirnice treba češće da budu na vašem jelovniku.
Ateroskleroza je češća kod muškaraca koji su u riziku za nastanak bolesti već od svoje 45. godine života, a kod žena učestalost se povećava posle 55. godine života.
