Turistička sezona u Hrvatskoj je u punom zamahu, ali cena smeštaja i usluga izazivaju negodovanje.
Leto u Hrvatskoj oduvek je značilo jedno – sunce, more i turisti na svakom koraku. Sezona je ponovo u punom jeku, i sve deluje poznato i očekivano.
Ipak, ove godine nešto je drugačije.
Sve je više onih koji negoduju – ne zbog vremena, gužvi ili kvaliteta usluge, već zbog cena koje su, kako mnogi kažu, "otišle preko svake mere". Od smeštaja i jela u restoranima do osnovnih potrepština – sve je, tvrde gosti i domaći, skuplje nego ikad.
Upravo zbog tog osećaja, na Reditu se ovih dana povela rasprava koliko je zapravo normalno potrošiti za godišnji odmor?
"Hajde da kažemo da imamo jednu prosečnu porodicu. Dvoje dece. Roditelji zaposleni. Jedno letovanje. Zimi nešto malo, sitno, neki izleti, zanemarljivo. Prihod roditelja, prosečan, malo ispod 3.000 evra. Porodica bez kredita, bez dodatnih prihoda, u sopstvenom stanu. Koliko je po vama 'normalno' da se potroši? Dve plate, oko 3.000 evra za jedno letovanje? (s obzirom na cene, više ne znam šta da mislim, sve je ludo skupo...)".
Jedan od korisnika mu je odgovorio: "Normalno je potrošiti koliko možeš, a da se ne zadužuješ, ne uzimaš iz nekog crnog fonda ili neke štednje".
"'Normalno' je van Hrvatske"
Na to mu je autor odgovorio: "Pare nisu problem. Imam ušteđevinu. Zanima me mišljenje drugih koliko je 'normalno'? Isto kao kad pitaš nekog – koliko se danas daje kada ideš na svadbu".
Shutterstock/Ilija Ascic
"Ako hoćeš normalne cene možda da gledaš van Hrvatske? Neki moji su s porodicama otišli u Grčku jer su izračunali da im je jeftinije (uključujući i letove tamo i nazad) sedam dana u Grčkoj nego pet na hrvatskom primorju. Dakle, to 'normalno' potrošiti zavisi od toga gde ideš… Zavisi i od zemlje i od regije, nije to baš tako jednostavno pitanje...", napisao je jedan Hrvat.
Svi pričaju o sezoni i zaradi, a u Hrvatskoj se valja nešto opasno: "Ovo postaje neizdrživo"
Neki su dali i konkretne iznose.
Po meni, 2.000 do 3.000 evra je sasvim normalno ako to možeš da priuštiš. Sve uključeno – smeštaj, prevoz, hrana, zabava. Manje ako imaš decu, do tog iznosa ako ih nemaš", napisao je jedan korisnik.
Drugi dodaje: "Evo, 3.000 evra za dve nedelje. Žena, dvoje klinaca i ja. Moglo je i manje da nismo išli u hotel, da smo manje jeli po restoranima, manje jeli sladoled, da nismo iznajmljivali e-bicikle itd. Ali odmor je kad se opustiš i ne razmišljaš, a ne kad brojiš svaki evro."
"Maksimum 3.000 evra"
U raspravu se uključio i jedan turista iz susednih zemalja:
"Evo ja sam početkom septembra rezervisao Krk, devet dana u dobrom hotelu, ja, žena i dete, za 1.750 evra, pun pansion. E sad ne znam koliko ću tamo potrošiti, planiram da obiđem nekoliko plaža, mislim da ću s 2.500 evra lagano proći".
"Maksimum 3.000 evra, jer je to 0 trošenje novca koji nije ni po jednom kriterijumu investicija“, smatra jedan Hrvat.
Drugi piše: "Zavisi koliko vam je život stresan… Ja sam ove godine potrošio jednu platu, inače sam trošio pola plate."
Uprava granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u saradnji sa graničnim organima Mađarske usaglasila je da se produži radno vreme graničnih prelaza Bački Vinogradi - Ašothalom, Bajmok - Bačalmaš i Rastina - Bačsentđerđ.
Kipar se ove godine suočava s ozbiljnim izazovima u turizmu, pa vlasti i turističke organizacije ubrzano pojačavaju promotivne aktivnosti kako bi ublažile pad tražnje i spasle sezonu.
Jedna Britanka izazvala je raspravu na internetu nakon što joj je, kako tvrdi, nepravedno zabranjen ukrcaj na let zbog uobičajene greške povezane s pasošem.
Mladi Rus koji se preselio u Beograd opisao je svoja prva iskustva nakon nedelju dana boravka u gradu i pozitivno istakao gostoljubivost ljudi, zanimljiv stari deo grada i besplatan javni prevoz, ali tu je i negativna strana.
Društvene mreže ponovo su zapalile raspravu o balkanskim prestonicama, nakon što je na Reddit-u postavljeno pitanje koja je najružnija. Među najčešće pominjanima našli su se Podgorica i Skoplje, ali ni Beograd ni Atina nisu ostali bez kritika.
Evropska unija uvodi mobilnu aplikaciju "Travel to Europe" koja bi putnicima iz zemalja van EU mogla da olakša ulazak u šengenski prostor zahvaljujući registraciji unapred.
Situacija na Bliskom istoku plaši veliki broj turista koji je već uplatio aranžmane u nekoj od zemalja koja se nalaze u blizini ratnih zona. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija, ističe da nema razloga za strah.
Pretrage za takozvane "coolcation" odmore, odnosno putovanja na hladnije destinacije, porasle su za čak 3.500 odsto od 2024. godine, a istraživanje je pokazalo da je najbolje mesto za beg od letnjih vrućina Nuuk na Grenlandu.
Letovanje u Crnoj Gori ovog leta koštaće od oko 150 evra po osobi u predsezoni, pa sve do 600 evra i više u samom jeku sezone i to za apartmanski smeštaj, dok će oni koji se odluče za hotele morati da izdvoje i do 1.000 evra po osobi.
Uprava granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u saradnji sa graničnim organima Mađarske usaglasila je da se produži radno vreme graničnih prelaza Bački Vinogradi - Ašothalom, Bajmok - Bačalmaš i Rastina - Bačsentđerđ.
Kipar se ove godine suočava s ozbiljnim izazovima u turizmu, pa vlasti i turističke organizacije ubrzano pojačavaju promotivne aktivnosti kako bi ublažile pad tražnje i spasle sezonu.
Jedna Britanka izazvala je raspravu na internetu nakon što joj je, kako tvrdi, nepravedno zabranjen ukrcaj na let zbog uobičajene greške povezane s pasošem.
U vremenu kada svi tražimo brža i jednostavnija rešenja za svakodnevne obaveze, čišćenje kuhinje često je među najnapornijim zadacima, stoga su mali trikovi uvek poželjni.
Američki reditelj Pol Škardof nalazi se u Srbiji povodom snimanja dugometražnog igranog filma "Import", koji govori o američkom košarkašu Deniju Ingramu, koji se posle teške povrede ramena našao u Beogradu bez angažmana i u naizgled beznadežnoj situaciji.
Broj zaraženih gripom i oboljenjima sličnim gripu je u padu, ali se registruje povećan broj respiratornih infekcija pokazuju najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Hipertenzija, dijabetes, visok nivo masnoća u krvi sve su bolesti koje ne bole, ali neredovno uzimanje propisanih lekova može znatno da poveća rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
Specijalistkinja za nesanicu Katrin Pinkam objasnila je koje greške ljudi najčešće prave kad imaju ovaj problem koji se često povezuje sa anksioznošću, bolom ili poremećajem hormona.
Med se smatra zdravim, ali stručnjaci upozoravaju na čestu grešku, a to je da dodavanje u vruće napitke može uništiti njegova korisna svojstva i stvoriti štetne supstance.
