Gvadalupe: Selo-manastir

Ovo selo u Estremaduri postoji zahvaljujući jednom manastiru. Reč je o veličanstvenom zdanju Monasterio de Guadalupe. Kao i u svim španskim mestima, na glavnom trgu načičkane su prodavnice u kojima se prodaju suveniri uglavnom od keramike.

Manastir je osnovan davne 1340. godine. Mnogo je predanja koja se vezuju za osnivanje ovog manastira. Jedna od legendi pripoveda da je jedan pastir upravo na tom mestu pronašao drvenu sliku Bogorodice Marije. Ubrzo taj manastir kraljevi uzimaju pod svoje okrilje i postaju njegovi zaštitnici. Kraljevska briga ovom svetom mestu donosi procvat. Pod njegovim zidinama niču klasična i medicinska škola, teri bolnice, apoteka i jedna od najvećih biblioteka u Španiji. Slavna Hospederia, bolnica u kojoj su se lečili pripadnici kraljevske porodice, uništena je u požaru.

Međutim, tokom temeljne rekonstrukcije taj prostor pretvoren je u hotel koji vode monasi. Na tom zdanju stoji ploča na kojoj je zabeleženo kako je prvo seciranje čoveka u Španiji urađeno upravo tamo 1402. godine. Koliko je Izabeli Katoličkoj, čiju životnu priču u vrhunskoj TV seriji „Izabela“ svakog ponedeljka u pola jedanaest uveče prate milioni Španaca na prvom programu javne televizije već tri sezone, to mesto bilo važno, govori i podatak da su posle otkrivanja Novog sveta prvi pripadnici autohtonih plemena s Kariba koje je Kolumbo dovukao u Evropu kršteni upravo ovde. Ima i neslavnih epizoda.

Napoleon ga je opustošio 1808. godine, a monasi franjevci su ga ponovo obnovili stotinu godina kasnije. I danas je ovo mesto važno za mnogobrojne španske i druge hodočasnike. I dalje ovo važno utočište katoličanstva posećuje na desetine hiljada vernika. Sve je uhodano, organizovano i dobro osmišljeno. Jedino što ne valja jeste to da se ture sa stručnim vođstvom organizuju samo na španskom, a počinju u muzeju Iluminiranih manuskripata, vezenih odora i lepih umetnosti. Onda se odlazi do kora i veličanstvene barokne sakristije koju su mnogi istoričari umetnosti proglasili „španskom“ Sikstinskom kapelom zato što su zidovi oslikani i portretima monaha koji su delo slavnog slikara Zurbarana.

Za svako hodočasničko mesto vezuju se nepisana pravila i običaji. Tako je i ovde. Mnogi hodočasnici žele da dodirnu haljinu Bogorodice, čiji se kip nalazi u komori iza oltara. Treba reći i to da gotički klaustar iz šesnaestog veka ima dva reda lukova u obliku potkovice oko ukrašenog centralnog dela. Posebno je zanimljiva i s veličanstvenim gvozdenim rešetkama. Priča se da je to gvožđe istopljeno od lanaca kojima su se nekada vezivali robovi.