Posetili smo Zapadnu Anadoliju i očarani smo: Skrivena blaga Turske koja morate videti FOTO

Turska - zemlja izuzetnog gostoprimstva, fuzija kultura, pejzaža i tradicija koja leži u srcu Mediterana i koja ima da ponudi mnogo više od mondenskih letovališta, romantične Kapadokije, centralne Ankare i opojnog Istanbula u kojem se prepliće moderni i tradicionalni svet, o čijim čarima i nezaboravnim gastro i šoping iskustvima smo već pisali.

Zemlja koja nudi turistima bezbrojna čuda skrivena iza sve te neodoljive površine i koja svojom šarolikom ponudom predstavlja savršenu simfoniju za svaku radoznalu dušu.

Turska ima jedinstveni geografski položaj, jer se u njoj spajaju zelenilo i plavetnilo, povezujući Aziju i Evropu, zbog čega mami milione turista da dožive nezaboravno iskustvo putovanja. Svojim raznovrsnim ponudama za odmor i zadivljujućim pejzažima na svakom uglu, ne iznenađuje podatak da je Turska među četiri turistički najposećenije zemlje sveta.

Sa svojom crnomorskom obalom izabrana je za jednu od najboljih destinacija na svetu za 2026. godinu od strane turističkih stručnjaka National Geographicа i međunarodnih uredničkih timova Nat Geo Travellera, a fascinantan je podatak da ovu zemlju godišnje poseti više od 60 miliona turista. 

B92.net/BB

Ovog puta vodimo vas u jednu sasvim drugačiju Tursku, onu koja nas podseća na važnost davne prošlosti i priča neke sasvim druge, neverovatne i mnogima neispričane priče. Ovo naše putovanje kroz istoriju na koje nas je povela Agencija za razvoj i promociju turizma (TGA) imali smo priliku da upoznamo skrivena blaga Turske, zemlje u kojoj danas živi 85 miliona stanovnika i koja se prostire na 783,562 km2. 

Posetili smo Denizli, Ušak i Ispartu, gradove koji se nalaze u Zapadnoj Anadoliji, a svaki od njih pruža jedinstveno iskustvo i nezaboravne uspomene koje nam je u nekoliko dana bogato ispunjenog programa za našu malu, ali odabranu grupu predočio vodič Erkan Orhan. Stoga, ukoliko vas put navede u ovaj kraj Turske, obavezno posetite ono što ćemo vam predstaviti u nastavku teksta.

Denizli – kada priroda priča priču...

Našu avanturu započeli smo posetom Denizliju - gradu koji broji više od milion stanovnika i koji ima da vam ponudi mnoštvo zanimljivosti i čije slike će vam ostati duboko urezane u sećanju. Naravno, broj jedan je čuvena turistička atrakcija Pamukale, udaljena oko 20 kilometara od grada, prirodni geološki fenomen dugačak oko 2.000 metara, a širok oko 600 metara. Nepregledno prostranstvo mlečno belih stena nalik zaleđenom kraljevstvu doslovno ostavlja bez daha, a videti to uživo, svojim očima, daleko je upečatljivije od samih fotografija na internetu.  

Na raskrsnici Egejskog, Centralnoanadolijskog i Mediteranskog regiona, na spoju Anadolije, Denizli je kroz istoriju bio domaćin brojnim civilizacijama, zahvaljujući svom geografskom položaju i prirodnim lepotama. 

B92.net/BB

U Denizliju možete videti tragove civilizacija kao što su hetitska, frigijska, lidijska, rimska i istočnorimska. Poznat je širom sveta po drevnom gradu Hijerapolisu koji je uvršten na UNESKO listu svetske kulturne baštine, a travertine Pamukale su mešovito (kulturno i prirodno) dobro.

Denizli, vitalno naseljeno područje antike, privlači pažnju kao suštinski atrakcijski centar Egejskog regiona svojim belim i crvenim travertinama, lekovitim termalnim vodama, bogatom faunom i florom, zelenom prirodom, mogućnostima za ekoturizam, bogatom kulinarskom kulturom i originalnim rukotvorinama.

Drevni grad Hijerapolis ("Sveti grad")

Na ovom prostranstvu nalaze se i dobro očuvani ostaci rimskog grada Hijerapolisa. Smešten je 18 kilometara severno od Denizlija, unutar istog mesta kao i travertine Pamukale. Ovaj drevni grad smatra se "svetim gradom" zbog prisutnosti hramova i verskih građevina. Osnovao ga je Eumen II, kralj Pergama, početkom 2. veka pre Hrista. Ime je dobio po Hijeri, supruzi Telefa - navodnog osnivača pergamonske dinastije Atalida.

Vruće izvore Hijerapolisa, termalnog centra u antičko doba, hiljadama godina posećuju ljudi iz različitih delova Anadolije u potrazi za zdravljem, lekovitim tretmanima i lepotom. Danas se termalni bazeni takođe posećuju radi lepote i zdravlja.

B92.net/BB

Među građevinama koje vredi posetiti su Gimnazija, terasa za posmatranje Pamukale, travertine, Martirij i crkva sv. Filipa apostola, antički teatar Hijerapolis, Arheološki muzej Hijerapolis, Antički bazen (Kleopatrin bazen) i Plutonijum (Vrata pakla). Kao deo projekta Noćni muzeji, drevni grad Hijerapolis ostaje otvoren za posete do 23 sata tokom leta.

Ovaj jedinstveni kompleks koji obuhvata Pamukale i Hijerapolis je 1988. godine upisan na UNESCO listu svetske baštine.

Laodikeja

Smeštena je nekoliko minuta severno od modernog Denizlija, na putu za Pamukale i nezaobilazna je destinacija, poznata kao jedno od najvećih trgovačkih centara u istoriji. Grad je osnovao seleukidski kralj Antioh II Teos oko sredine 3. veka p. n. e, a ime mu je dao po supruzi, kraljici Laodike. Kasnije je u potpunosti došao pod rimsku vlast, a danas je zajedno sa drevnom Laodikejskom crkvom nezaobilazna turistička atrakcija. 

Među značajnim građevinama Laodikeje koje su preživele do danas su najveći stadion u Anadoliji, pozorišta, kompleks s četiri kupatila, agore, nimfeumi, kapije, zgrada parlamenta, hramovi, crkve, javni toaleti i monumentalne ulice. 

Grad je okružen grobljima (nekropolima) sa sve četiri strane. Laodikeja je uvrštena na UNESCO-vu preliminarnu listu svetske baštine.  

B92.net/BB

Danas se iskopavanja u Laodikeji nastavljaju kao deo projekta "Nasleđe za budućnost", koji je pokrenulo tursko Ministarstvo kulture i turizma kako bi se sačuvalo arheološko nasleđe Anadolije i prenelo budućim generacijama. 

Prošle godine, arheološka iskopavanja otkrila su set izuzetnih skulptura Scile u drevnom gradu. Ove izvanredne skulpture, koje odražavaju barokni stil helenističkog perioda, ističu se svojim dobro očuvanim originalnim bojama i umetničkim stilom. Laodikejska grupa Scila, koja datira iz perioda cara Avgusta (27. p. n. e - 14. n. e), najranije su poznate skulpture te vrste pronađene do danas. One su takođe i najoriginalnije, s očuvanim bojama, stilom, estetikom i umetničkim kvalitetom.

Ušak – grad tepiha

Ušak je najpoznatiji po tepisima, te smo imali priliku da zavirimo u davna prošla vremena, kada su se tepisi ručno izrađivali i kada su ženske ruke ispisivale istoriju. Ova zanimljiva priča je ispričana u Ušaku, u objektu koji nas je vraća direktno u prošlost, u kojem je vreme stalo i koji nam je omogućio da osetimo i doživimo dašak nekadašnjeg života.

Ušak je kapija između egejskog i centralnoanadolskog regiona. Grad je kroz istoriju bio domaćin mnogim civilizacijama i stoga danas čuva mnogo istorijskog i kulturnog nasleđa, a datira iz 4000. godine p. n. e.  

Tokom 7. veka p. n. e. Liđani, prvi koji su koristili novčiće na svetu, počeli su da dominiraju zapadnim delom Ušaka. Tokom ovog perioda, grad se nalazio na kritičnoj tački Kraljevskog puta, koji je povezivao Egej i Mesopotamiju kroz trgovinu i kulturu. Krez je vladao Lidijskim kraljevstvom sredinom 6. veka pre nove ere i bio je poznat po svom bogatstvu. Iako je blago u njegovoj grobnici u Gureu prokrijumčareno u inostranstvo, pronađeno je nakon duge pravne bitke. Krezovo blago je sada izloženo u Arheološkom muzeju Ušak. Najprepoznatljivije od ovih neprocenjivih umetničkih dela je broš sa krilatim morskim konjićem. Kasnije je Ušak postao dom Persijanaca, Seldžuka, Germijanida (anadolskih bejlika) i Osmanlija.

B92.net/BB

Noseći tragove starog i modernog doba, Ušak je takođe izuzetan grad poznat po svojoj prirodnoj lepoti. Od kanjona Ulubej, koji se ističe svojom dužinom, do Prirodnog parka doline Tašjaran, koji fascinira svojim stenama oblikovanim vetrom i vodom tokom vekova, posetioce ovde čekaju mnoga impresivna prirodna mesta.

Ušak je vredan istraživanja i zbog regionalne kuhinje i ušak tepiha. Razni muzeji širom sveta, uključujući Pergamski muzej u Berlinu, izlažu ušak tepihe. Među karakterističnim proizvodima grada su i ešme tepisi i ušak ćebad. Stoga, posetioci mogu poneti kući i vredan suvenir kupovinom ušak tepiha, ešme tepiha ili ušak ćebeta.

Blaundus – drevni grad

Ljudi koji su došli iz Makedonije nakon pohoda Aleksandra Velikog izgradili su drevni grad Blaundus na brdu okruženom dubokim i strmim dolinama. Kaže se da su meštani sebe nazivali Blaundus iz Makedonije. Grad, pripojen Pergamskom kraljevstvu nakon Aleksandra Velikog, a zatim Rimskom carstvu, dobio je mnogo veći značaj i dostigao vrhunac u rimskom periodu.

B92.net/BB

Među bitnim strukturama drevnog grada su stadion, zamak, pozorište, hramovi i kamene grobnice. Trenutne ruševine grada su:

• Stadion sa jednostranim nivoima za sedenje

• Luk ulazne kapije severnih zidina

• Neki delovi zidina utvrđenja

• Kovnica novca i hram rimskog cara Klaudija

Kanjon Ulubej i vidikovac za hrabre

Kanjoj Ulubej je mesto na kojem morate zastati kada vas put navede ovde, jer istinski ostavlja bez daha. Jedan je od najvećih kanjona na svetu. Iznad njega se nalazi staklena platforma sa koje pogled seže na neopisivo prirodno prostranstvo, ali i “ledi krv u žilama” pa možemo reći da je rezervisano samo za one hrabre, jer ćete hodati po staklu dok je ispod vas ogromna provalija. Danas velika turistička atrakcija, a za one željne dodatnog adrenalina, tu je i zabava u vidu zip-lajna.

Kanjon ima vodene kanale, kamene grobnice i pećine iz davnina. Ulubej i potok Banaz su njegovi izvori života.

B92.net/BB

Most Klandras 

Veruje se da je most Klandras prvobitno izgrađen kao akvadukt tokom frigijskog ili lidijskog perioda. Ovaj akvadukt, koji se nalazi na potoku Banaz u kanjonu Ulubej, prenosio je izvorsku vodu iz istočnog dela kanjona do drevnog grada Pepuza na udaljenosti od 2,5 kilometra. Kasnije je akvadukt počeo da se koristi kao pešački most. 

B92.net/BB

Most Klandras, koji danas pokazuje karakteristike helenističke arhitekture, uzak je i jednolučni, dugačak 24 metra i visok 17 metara. Postao je popularno turističko mesto zbog svog slikovitog pejzaža i mirne atmosfere. Područje oko mosta je savršeno za šetnje prirodom, fotografisanje i uživanje u mirnom okruženju.

Radionica za tkanje tepiha i prostirki u Ušaku

Ušak je dugo bio jedan od glavnih centara osmanskog tkanja tepiha i rodno mesto mnogih kultnih dizajna iz tog perioda. Dok su elitne porodice u Evropi naručivale slike od poznatih slikara, one su koristile ušačke tepihe kao dekoracije na zidovima, podovima i stolovima.

Ušački tepisi su stekli ogroman značaj tokom perioda sultana Sulejmana I, poznatog i kao Sulejman Veličanstveni. Majstori tkanja dovedeni iz Azerbejdžana u to vreme počeli su da tkaju tepihe jedinstvene za Ušak sa novim stilovima.

B92.net/BB

Dezene su dizajnirali minijaturisti i umetnici dekoracije i nazvani su palatski tepisi. Šireći se od osmanskih palata do evropskih dvoraca, od džamija do crkava, ušački tepih nije samo tepih, već i legenda koja je simbol ugleda.

Muzej tepiha Ušak

Otvoren 2013. godine, Muzej tepiha Ušak je zabeležen kao prvi muzej u Turskoj posvećen tepisima. Muzej prikazuje 48 vrednih predmeta, uključujući ne samo tepihe Ušak, već i istorijske tepihe koji datiraju od pre 500 do 600 godina, zajedno sa nekoliko dela turskog slikara Devrima Erbila.

Tepisi Ušak, koji su krasili kraljevske palate i koristili se širom sveta od 15. veka, poznati su po svojim dominantnim bojama: crvenoj, plavoj, zelenoj i crnoj. Motivi često odražavaju zapažanja tkalja o životinjama, nebu i prirodi, prenoseći njihova lična iskustva i emocije kroz zamršene šare. 

Pored ovih tepiha, muzej takođe prikazuje ručno tkane komade koje proizvodi Dokur Evi (Tkaonica), gde lokalne žene održavaju ručno tkanje tepiha Ušak.

Imali smo priliku i da popijemo tursku kafu u ovom predivnom ambijentu, te oživimo dah prošlosti bar na nekoliko minuta.

Arheološki muzej Ušak

Muzej je otvoren pre oko 48 godina, a kasnije je preseljen na novu lokaciju, pored železničke stanice. Muzej ima tri sprata i 43 kolekcije, sa izloženih 2.000 artefakata. Prvi sprat je rezervisan za arheološke artefakte pronađene u Ušaku, drugi sprat je za novac i istoriju novca i smatra se najvrednijim, a treći sprat je za lidijski period i Krezovo blago.

U muzeju je izložen čuveni broš sa krilatim morskim konjićem, jedan od najvrednijih delova blaga koji zauzima posebno mesto u ovoj kulturnoj ustanovi. 

Isparta – grad ruža i lavande

Isparta je jedna od najpopularnijih provincija u Turskoj. Smeštena u oblasti jezera (a Turska ima više od 50 prirodnih jezera), Isparta – svojom kulturom, ekonomijom, istorijskim bogatstvom i prirodnim lepotama, takođe nudi spokoj prožet mirisom svojih vrtova ruža i lavande.

Opisana kao turski "ružičnjak", Isparta je nedavno dodala uzgoj lavande svojim čarima. Isparta srdačno dočekuje hiljade posetilaca koji gledaju i fotografišu polja ljubičaste lavande, a Etnografski muzej u Isparti obavezan je na listi onoga što morate posetiti.

B92.net/BB

Dva okruga Isparte, Jalvač i Egirdir, ispunila su uslove za dobijanje sertifikata Cittaslow. Isparta, gde se posetioci mogu osvežiti u mirnim, šarenim vodama jezera Egirdir u bilo koje doba dana, dočekuje svoje zimske posetioce u skijaškom centru Davraz.

Na nadmorskoj visini od 2.635 metara, skijaški centar Davraz nudi zimske sportove, uključujući alpsko i severno skijanje, tursko skijanje i snoubording. Skijaški centar ima 25 kilometara staza, zadovoljavajući skijaše svih nivoa svojim kvalitetom snega. Jezero Egirdir možete videti dok skijate, a Davraz takođe očekuje goste tokom letnje sezone sa sportovima na otvorenom kao što su fudbal, planinarenje, planinski biciklizam, planinarenje i paraglajding.

U Isparti možete istovremeno doživeti mir i uzbuđenje, koja predstavlja šareni svet snova s vrtovima ruža, poljima lavande i voćnjacima jabuka.

Jezero Egirdir

Jezero Egirdir, sa svojim nenadmašnim zalascima sunca, četvrto je najveće jezero u Turskoj. Takođe je najveće jezero u turskom Jezerskom okrugu, području sa nizom tektonskih jezera. Jezerski okrug je uvršten u kategoriju "Mesta koja treba posetiti zbog svog kulturnog bogatstva" na listi "50 najboljih destinacija za putovanje" svetski poznatog časopisa Travel + Leisure za 2023. godinu.

B92.net/BB

Ovo jezero je veličanstveno prirodno čudo, poznato po plažama i kristalno čistoj vodi, okruženo voćnjacima jabuka i breskvi i koje tokom dana pokazuje širok spektar boja. U jezeru se nalaze dva mala ostrva, poput produžetka poluostrva. Jesil Ada i Džan Ada. 

Ovo ostrvo takođe privlači pažnju zbog rasprostranjenosti hostela i ribljih restorana, kao i crkve Svetog Stefana, koju hrišćani smatraju svetom. S jedne strane jezera moći ćete da vidite talase i "nemirnu vodu", dok je druga strana jezera potpuna suprotnost - s mirnom vodom. 

B92.net/BB

Etnografski muzej u Isparti

Etnografski muzej prof. dr Turan Jazgan, koji se nalazi na ulazu u rekreativnu zonu Gokčaj, najveći je i jedini muzej etnografskih tepiha i prostirki u Turskoj, s izložbenom salom koja je i horizontalna i vertikalna.

Pored više od 3.000 tradicionalnih tepiha i prostirki, muzej sadrži tradicionalnu odeću koja odražava folklorne karakteristike grada i turskog sveta, zajedno sa tradicionalnom odećom, starim kućnim aparatima, vatrenim oružjem i poljoprivrednim alatima, joruk (nomadskim) šatorom, tradicionalnim prekrivačima za sofe, razbojima za tkanje, zemljanim posudama i aparatom za destilaciju koji se koristi u proizvodnji ružinog ulja.

B92.net/BB

Muzej se prostire na čak deset spratova, a možete uživati u pogledu na Ispartu sa osmatračnice, odakle se vidi i gorepomenuto skijalište Davraz.

B92.net/BB

U muzeju se nalazi najstariji tepih, star 150-160 godina, i sačuvan je samo jedan njegov deo, koji je i izložen. 

Plavi tepih nosi vrlo zanimljivu priču. Budući da su žene uglavnom izrađivale tepihe, ovaj tepih je poseban po tome što su ga radili muškarci koji su služili zatvorsku kaznu, kako bi bili uposleni. Zbog činjenice da su ga izradili muškarci, što je izuzetna retkost, bio je više vrednovan od onih koje su izrađivale žene. 

Ratluk i džem – neodoljiv ukus svežih ruža

Roze ruže (Isparta rose) su simbol Isparte, a jedinstven podatak je da cvetaju samo jednom u godini - od sredine maja do sredine juna, kada je sve posvećeno berbi cvetova kako bi bila obavljena u roku.

Od ovog cveta opojnog mirisa prave se parfemi, sapuni i razna kozmetika, ali i čuveni rahat lokum (poznatiji kao ratluk) koji pojačava uživanje u kafi i fascinira svojim izgledom, kao i džem od ruža koji je poseban u poređenju s drugim džemovima i po svom ukusu i po sastavu.

B92.net/BB

Imali smo priliku da vidimo kako izgleda kompletan proces pravljenja džema i rahat lokuma s ukusom ruža na licu mesta, kao i da probamo tek napravljen, sveži rahat lokum, i moramo priznati da je zaista očaravajuć!

B92.net/BB

Pogledajte proces pravljenja rahat lokuma:

Nadamo se da smo uspeli da vam prenesemo bar delić onoga što smo mi doživeli tokom naše prekrasne avanture u trajanju od nekoliko dana, te ukoliko planirate putovanje u Tursku neka ove destinacije budu i vaše odredište kako biste prikupili nezaboravne uspomene i uverili se u to da Turska "ispod svoje prepoznatljive spoljašnjosti" ima još puno toga da ponudi, naročito ona "skrivena" blaga vredna i vaše pažnje i vašeg vremena. Jer, uživaćete svim čulima!