Vodič kroz tajne Grčke: Nafplio

Podeli

Nafplio je još jedan turistički dragulj Grčke, sa 17.000 stanovnika, smešten u živopisnom Argolidskom zalivu, na krajnjem zapadu Peloponeza, 120 kilometara udaljen od Atine.

Gradić kao iz bajke, sa dva mletačka zamka, arhitektonska mešavina epoha kroz koje je prolazio, kao da je spojio najbolje što ovu zemlju čini jednom od najprivlačnijih destinacija na svetu.

Izdavačka kuća Laguna nedavno je objavila knjigu „Pogled sa Olimpa“ , izuzetan ilustrovan putopis i vodič kroz Grčku i njenu bogatu kulturno-istorijsku baštinu. Autori su Majda i Zvonimir Šimunec, odlični poznavaoci grčkog tla, istorije i kulture. Od Helade, preko Vizantije do savremene Grčke sažimaju se najznačajnija znanja iz istorije, mitologije, kulture i umetnosti, religije, književnosti, muzike, politike, pa i kulinarstva.

B92 i Laguna poklonili su jedan primerak „Pogleda sa Olimpa“. Dobitnica je obaveštena, a nagradu može da preuzme na prijavnici zgrade B92 (Bulevar Zorana Đinđića 64a, Novi Beograd)

Sledeću tajnu Grčke otkrićemo vam naredne subote (20. jul), kada ćemo vam pokloniti još jedan „Pogled sa Olimpa“.

Nezaobilazna je stranica u istorijskom almanahu Grčke, ma o kojoj fazi burne prošlosti ove zemlje da je reč, i prva prestonica posle oslobođenja Grka od Turaka. Mala luka, u prošlosti od izuzetnog strateškog značaja, svedok brojnih pohoda kako osvajača tako i oslobodilaca, danas je u punoj meri u funkciji onih koji iz čitavog sveta dolaze da se upoznaju s lepotama i bogatim istorijskim nasleđem ovog mesta.

Svesni bogatih darova koje su im tokom epoha ostavili bogovi, ali i nezvani gosti, osvajači, štiteći svoje kratkoročne posede, meštani se trude da nalet novih tehnoloških izuma smeste u okvir koji ničim neće poremetiti harmoniju ovog grada-muzeja.

Kao i svuda u Grčkoj, mitološko tumačenje je početak svakog putovanja u prošlost. Nafplije je bio sin boga Posejdona i Amimone, ćerke Danaja, kralja Arga. Sinovi Nafplija su bili Ejaka i Palamid, koji je imao nadimak Mudri i koji je učestvovao u Trojanskom ratu zajedno sa Agamemnonom, Odisejem, Ahilom i ostalim junacima koji su krenuli u pohod na Troju da bi vratili lepu Jelenu. Odisej je bio ljubomoran na Palamida zbog njegove mudrosti i u svojoj zavisti optužuje ga da je izdajnik i da je sarađivao sa Trojancima, pa je Palamid, iako nevin, osuđen na smrt. Kada je Palamidov otac saznao da mu je sin mrtav i da je za to odgovoran Odisej, odlazi u Kavo Doro i grčke brodove, koji su se vraćali iz Troje, u gnevu navodi na podvodno stenje.

Nafplio je već od 10. veka p.n.e. bio jedan od značajnijih gradova Grčke. Kasnije, oko 7. veka p.n.e. ustanovljen je savez nekoliko gradova Argolide, a prestonica im je bila na ostrvu Porosu, gde se nalazio Posejdonov hram. Na brežuljku Akronafplion je u to vreme takođe postojao hram posvećen Posejdonu jer je on bio zaštitnik grada, s obzirom na to da se većina stanovništva bavila pomorstvom. Kasnije, u 5. veku p.n.e., Argos je postao najznačajniji grad u oblasti, nametnuvši svoju vlast između ostalih gradovima Tirintu i Mikeni, a Nafplio, pod jurisdikcijom Argosa, postaje glavna luka.

U vizantijskom periodu, u 12. veku, u Nafpliju je živeo despot Leon Zguros, zet vizantijskog cara. To mu je pomoglo da, nakratko, nametne svoju vlast ne samo u Argolidi već i u Atini, sve do Larise. Početkom 13. veka oblast su naselili Franci, 1210. godine osvojili su dobar deo Grčke a Nafplio im je bio glavna luka. Franačka vlast je trajala do 1383. godine. U međuvremenu su sagradili odbrambene zidine oko grada čiji ostaci postoje i danas. Godine 1383. Nafplio zauzimaju Mlečani, ali nisu imali apsolutnu vlast sve do 1453, kada su Turci osvojili Konstantinopolj, a Venecija preuzima apsolutnu vlast nad Nafpliom.

Oko 1500. godine Mlečani, koji su u međuvremenu izgubili mnogo teritorija, naročito na Kritu i obalama Egejskog mora, želeli su pošto-poto da sačuvaju jedno uporište na istočnom Mediteranu, ne bi li tako odbranili ostale teritorije, od kojih su ubirali ogromne prihode i kojima su Turci bili pretnja. Nafplio je za Mlečane bio idealno rešenje i zato su počeli da proširuju i utvrđuju grad. Nasuli su dobar deo obale i proširili se ka unutrašnjosti a okolo podigli zidine. Tako je za kratko vreme utrostručena površina grada. Izgradili su i tvrđavu na ostrvcetu Burdži.

Godine 1540. Turci ipak zauzimaju Nafplio i sve do 1686. grad je bio pod otomanskom vlašću. Potom se vraćaju Mlečani i ponovo dobijaju prevlast nad Nafpliom. Pojačavaju gradske bedeme i grade tvrđavu Palamidion, između 1710. i 1715. Međutim, Turci su ponovo osvojili Nafplio i vladali sve do 1821. godine, kada su se Grci digli na ustanak. Za datum pobede proglašen je 30. novembar 1822. godine. Tada je odlučeno da se Nafplio proglasi glavnim gradom Grčke.

Joanis Kapodistrijas 1828. godine stiže kao prvi guverner Grčke. Iako poreklom sa Krfa, dugo je živeo u Rusiji gde je stekao diplomatsko iskustvo, pa se računalo da će ono biti dragoceno da se postave temelji nove grčke državnosti.

Na čelu vlade Kapodistrijas je bio tri godine. Uspeo je da utvrdi granice uz podršku Rusije, Francuske i Engleske. Godine 1831. ubili su ga politički protivnici ispred Crkve Svetog Spiridona. Tadašnje evropske velike sile odlučuju da na čelo Grčke postave Ota, sina bavarskog kralja Ludviga, a 1834. godine prestoni grad postaje Atina. Time je Nafplio izgubio politički značaj.

U prelepom Nafpliju obavezno treba obići nekoliko znamenitosti:

Kapija Ksiras, podignuta u 17. veku, u vreme Mlečana, bila je jedini ulaz u grad sa istočne, kopnene strane, jer je sa ostalih strana grad okružen morem.

U južnom delu grada nalazi se osmatračnica Grimani. Grimani je bio jedan od upravitelja Nafplija, a osmatračnica je izgrađena 1710. godine.

Palamidion, zaštitni znak grada, sagrađen je na brežuljku, na oko 200 metara nadmorske visine, i to je bila najveća i najbezbednija tvrđava ne samo u Grčkoj već u čitavoj Evropi.

Trg Svetog Spiridona jedan je od najstarijih u Nafpliju. Crkva na trgu sagrađena je 1703. godine, za vreme mletačke vladavine, a podigla ju je grčka pravoslavna zajednica.

Trg Sintagma je najznačajniji gradski trg, koji takođe datira iz perioda mletačke vlasti, iz 1500. godine, i rađen je po uzoru na Trg Svetog Marka u Veneciji, pa sva zdanja pripadaju klasičnom periodu.

Tekst preuzet iz knjige „Pogled sa Olimpa" autora Majde i Zvonimira Šimunec.

Posle skoro pune dve decenije letovanja u Grčkoj, sve je veći izazov da se pronađe neki novi kutak i vidi nešto novo. Naravno, pod uslovom da u te kutke ne računamo grčka ostrva kojih ima oko 1400, od kojih je, opet, svega 227 naseljeno.

Od Homera, Svetog Petra, Bajrona, Vagnera, do današnjih VIP posetilaca postoji konstanta – prirodne lepote koje je nemoguće opisati i kulturno i duhovno nasleđe. U dve reči: more i vegetacija. Ali ko god pokuša da opiše te dve jednostavne reči vezane za Kefaloniju – učiniće joj nepravdu.

Vodič kroz tajne Grčke: Hanja

Grad Hanja je smešten na severozapadnom delu Krita i jedno je od najživopisnijih mesta na ovom lepom ostrvu. Od vremena oslobođenja od Turaka pa do 1972. godine Hanja je bila prestonica Krita, kada je tu ulogu preuzeo Iraklion.

Vodič kroz tajne Grčke: Mani

Da su ovom delu helenskog kopna bogovi sa Olimpa podarili čudesnu istoriju i gotovo nestvarna prirodna bogatstva, možda najbolje potvrđuje poluostrvo Mani.

Vodič kroz tajne Grčke: Monemvasija

Regionalnim putem od Sparte ka jugoistoku Peloponeza, posle oko 90 kilometara naišli smo na nestvarnu sliku. Pored tipične mediteranske varošice, sa marinom okruženom desetinama malih restorana, povezana uskim zemljanim prevojem dužine 130 metara, iz mora izranja visoka stena.

strana 1 od 14 idi na stranu