Na srpskoj Svetoj gori, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Morave ušuškala se velika svetinja, manastir Jovanje. Ne zna se ko je sa sigurnošću podigao ovaj manastir, ali se veruje da postojao i pre Boja na Kosovu 1389. godine.
Stara crkva posvećena Svetom Jovanu Krstitelju potopljena je prilikom izgradnje hidrocentrale i jezera Međuvršje, 1954. godine, a današnji manastir Jovanje je podignut 1957. godine posle izgradnje jezera Međuvršje, za vreme Episkopa Germana.
Po stilu Jovanjska crkva je jedna od najlepših u srpskoj Svetoj Gori. Ono po čemu je ovaj manastir poseban jeste i čudotvrna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
RINA
"Za tu ikonu pretpostavlja se da je kopija čuvene ikone iz manastira Dohijara sa Svete Gore, zna se da ju je Serafim Rus doneo u Srbiju 1923. godine, kada je i sam došao i da se od nje nije odvajao. Kada je stari manastir potopljen, sve stvari i ikone su odnete u Nikolje. Kada je igumanije Katarina se vraćala u novo Jovanje, sa sobom je ponela samo tu ikonu, kravu i šivaću mašinu. Monahinje ništa drugo nisu imale, ali je Majka Božija pomogla izgradnju manastira i štitila ih od svega", kaže za RINU starosedelac Ovčar Banje koji je od svojih predaka slušao priče o manastiru Jovanje.
Danas je manastir Jovanje ženski manastir, a zahvaljući divnim, požrtvovanim i vrednim monahinjama to je jedna od najlepših svetinja u Srbiji. Odiše mirom, lepotom i duhovnošću, a veliki broj vernika dolazi upravo tu da se pomoli za zdravlje i sreću, ali i za poneku neostvarenu želju.
RINA
"Veruje se da Majka Božija pomaže u svakoj neprilici, naročito se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da dobiju decu. Ljudi joj se mole i za nalaženje nestalih stvari, kod emotivnih nedoumica. Dosta ljudi obilazi manastir Jovanje i to je zaosta jedna od najvećih svetinja u našem kraju. Pored ikone koja se nalazi unutar manastira, nalazi se knjiga sa molitvom koju čitaju vernici kad dođu do velike svetiteljke po pomoć," kaže sagovornik za RINU.
Za datum proslavljenja čudotvorne ikone Brzopomoćnice, određen je 22. novembar po novom, odnosno 9. novembar po starom kalendaru.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Posada misije Artemis II otišla je dalje nego ijedan čovek pre njih. Međutim, osim ostvarivanja ozbiljnih naučnih ciljeva, ova istorijska misija ima i svoju opušteniju, ljudsku stranu.
Američki milijarder i osnivač kompanije Majkrosoft Bil Gejts pojaviće se 10. juna pred odborom Predstavničkog doma Kongresa SAD koji istražuje slučaj osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna
Usred svog perioda posmatranja Meseca, astronauti misije Artemis II – Rid Vajzman, Viktor Glaver, Kristina Koh i Džeremi Hansen – zastali su da okrenu kameru i naprave selfi unutar svemirske letelice Orion.
Stare teorije zavere tipa: "Sletanje na Mesec je bilo lažno, Apolo 11 se nije dogodio; Ljudi nikada nisu kročili na Mesec", ponovo kruže društvenim mrežama, a povod je, naravno, misija Artemis II.
Kafa je za mnoge svakodnevni ritual bez kog dan ne može da počne, ali njena veza sa krvnim pritiskom i dalje izaziva nedoumice, često zasnovane na pojednostavljenim ili zastarelim tumačenjima.
U Srbiji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, a njih 450 izgubi bitku s tom opakom bolešću, saopšteno je danas iz Udruženja pacijentkinja obolelih od raka jajnika i materice "Progovori".
Ono što smo nekad nazivali staračkom grbom danas je sve češća pojava kod tridesetogodišnjaka, pa čak i dece, i stručno se naziva kifoza, a savemeni naziv je tehnološki vrat odnosno tech neck.
