Fruška gora jedan od najprepoznatljivijih elemenata turističke ponude Srbije, a osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tri najposećenije planine u decembru 2024. bile su Zlatibor, Kopaonik i Fruška gora. Zlatibor je posetilo 276.705 turista, Kopaonik 122.875, a Frušku goru 70.922 turista.
Nacionalni park Fruška gora je jedinstvena je po prirodnim i kulturno-istorijskim turističkim vrednostima. Fruška gora svakom svom posetiocu pruža užitak i sjajan i boravak u prirodi koji može biti upotpunjen raznim vidovima rekreacije. Upravo to je ono što Frušku goru čini jedinstvenom kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu.
Fruška gora je prirodni fenomen: Sačinjavaju je stene iz gotovo svih geoloških perioda, a korita i potoci čuvaju divnu i bogatu fosilnu faunu nekadašnjeg Panonskog mora.
Nacionalni park Fruška gora je prekriven šumom u površini od 90 odsto, vazduh tamo je čist, "osvežujuć" i nema šanse da ne osetite povezanost sa prirodom.
Ova ostrvska planina bogata je izletištima, eko-parkom u kom se može kampovati, restoranima, a može se pohvaliti i širokom ponudom smeštajnih kapaciteta. Fruška gora povoljna je za posetu tokom cele godine, posebno ako uživate u aktivnim prolećim šetnjama na najdužim trim stazama u Srbiji.
Ulazak u nacionalni park se ne naplaćuje, tako da možete neometano uživati u prirodnim lepotama.
EshanaPhoto/Shutterstock
Jezera Fruške gore
Bilo da ste strastveni pecaroši, uživate u pikniku kraj vode ili želite da isksusite plivanje u planinskim jezerima, Fruška gora je mesto za vas. Možete da birate između čak 16 jezera, a neka od posećenijih su: Bešenovačko ili jezero Beli kamen, Ledinačko jezero, Jezero Međeš ili Šatriničko jezero, ali i brojna druga.
Shutterstock/Lenar Musin
Izletišta Fruške gore
Prvi nacionalni park u Srbiji prepun je izletišta, a najpoznatija i najposećenija su sledeća:
Čortanovačka šuma
Stražilovo
Partizanski put
Iriški venac
Hopovo
Glavica
Popovica
Zmajevac
Letenka
Hajdučki breg
Andrevlje
Testera
Ciganski logor
Ležimir
Rohalj baze
Lipovača
Skrivena blaga Fruške gore: Vodopadi
Ako ste se pitali da li postoje vodopadi na Fruškoj gori, odgovor je - da, ovo područje je bogato vodama i neke od njih stvaraju vodopade.
Do pre desetak godina mislilo se da na Fruškoj gori postoji samo jedan vodopad. Sada se ta brojka popela na čak 39. Za toliko dugo skrivanje ovih vodopada zaslužna je priroda, koja ih je smestila na najnepristupačnije delove, duboko u šume, skrivene od ljudi. Drugi razlog je što mnogi od njih u letnjoj sezoni presuše i potpuno iščeznu.
Za početak, dva koja ne smete propustiti su: Dumbovački vodopad i vodopad na Dobrom potoku-Osovlje.
Šta videti u Vrdniku?
Rodno mesto Aleksandra Berčeka, dom starog rudnika uglja i manastira istog imena, selo Vrdnik smešteno je južnoj strani Fruške gore. Kada pomenemo Vrdnik prve asocijacije su nam termalna banja i Vrdnička kula. Vrdnik nudi i niz drugih aktivnosti i znamenitosti, a mi ćemo vam ovde dati ideje šta to sve možete obići.
Banja Vrdnik je mala riznica prirodne lepote ušuškana u zelenilo Fruške gore. Ova banja je pogodna za lečenje reumatičnih oboljenja, ali može ponuditi mir i relaksaciju svakome ko to traži. U okviru banje čeka vas čitav turistički ugođaj, sa setom usluga, počevši od smeštaja u modernim hotelima i apartmanma, kupanje u termalnom bazenu sa temperaturom vode od oko 32 stepena, obedovanje u nekom restoranu domaće hrane.
Nalazi se na sat vremena od Beograda, i nekih 35 minuta od Novog Sada, i zbog sadržaja koje nudi može biti odlična polazna tačka za sve koji planiraju malo duži boravak na Fruškoj.
Manastiri Fruške gore
Legenda kaže da je područje Fruške gore od davnina bilo bogato manastirima, pa je tako tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru bilo više od 35 manastira. Danas je sačuvano 17 starih svetinja zbog čega je ova vojvođanska planina, osim kao najstariji nacionalni park u Srbiji, 1990. godine proglašena i za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, a predložena je i za upis na listu Svetske baštine UNESKO-a.
Legende kraja navode da je Fruška gora bila sveto mesto za Srbe još u doba Nemanjića. Smatra se da je kralj Dragutin, u periodu kada je vladao kao "kralj Srema" svoj uticaj na ovim prostorima učvršćivao zidanjem većeg broja manastira, a da su nakon njega slično postupali i kralj Milutin, car Dušan i knez Lazar.
Tako je, legenda kaže, najstariji manastir na Fruškoj gori – Privinu Glavu, podigao još u 12. veku neki vlastelin Priva/Priba. Kralj Dragutin osnovao je Bešenovo, Veliku i Malu Remetu, dok se manastir Vrdnik vezuje za kneza Lazara.
Ipak, istorijska je činjenica da ozbiljnije monaško naseljavanje Fruške gore počinje sa porodicom Branković koja posle sloma srpske despotovine, sredinom 15. veka, dobija ove predele na upravu. Despot Đurađ je od pape Nikole V tada dobio dozvolu da podigne devet manastira namenjenih pravoslavnim sveštenicima i vernicima.
Brankovići su, najverovatnije, neke od njih podigli iz temelja, dok su neke zidali na razvalinama napuštenih rimokatoličkih samostana. Ipak, to su informacije koje je danas teško dokazati. Najveći broj istoričara i teologa za najstariji manastir Fruške gore smatra Krušedol koji potiče s početka XVI veka.
Shutterstock/dragana serbia
Fruškogorske svetinje poslednjih godina sve više posećuju i turisti jer su, osim centara duhovnosti, ovi manastiri i mesta na kojima istorija i danas živi. Pod njihovim svodovima večni mir našli su mnogi vladari, svetitelji i crkveni oci Srbije.
Broj kratkih turističkih putovanja u trajanju do četiri dana u Evropi porastao je za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci platforme za rezervacije "Trip.com".
U Beogradu je danas svečano otvoren 47. Sajam turizma pod sloganom "Jedno putovanje, hiljadu priča", koji je već prvog dana okupio veliki broj posetilaca.
Jedan putnik je izazvao debatu na internetu nakon što je priznao da mu je omiljeno mesto u avionu, verovali ili ne, srednje sedište, koje većina putnika smatra najmanje poželjnim.
Britanski mediji ponovo su usmerili pažnju na Hrvatsku, ali ovoga puta reflektori nisu upereni u razvikanu Dalmaciju. Umesto toga, hvale Istru, regiju koju nazivaju "skrivenim draguljem" i idealnim utočištem za putnike željne autentičnog doživljaja.
U Beogradu je danas svečano otvoren 47. Sajam turizma pod sloganom "Jedno putovanje, hiljadu priča", koji je već prvog dana okupio veliki broj posetilaca.
Jedan putnik je izazvao debatu na internetu nakon što je priznao da mu je omiljeno mesto u avionu, verovali ili ne, srednje sedište, koje većina putnika smatra najmanje poželjnim.
Broj kratkih turističkih putovanja u trajanju do četiri dana u Evropi porastao je za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci platforme za rezervacije "Trip.com".
U Beogradu je danas svečano otvoren 47. Sajam turizma pod sloganom "Jedno putovanje, hiljadu priča", koji je već prvog dana okupio veliki broj posetilaca.
Jedan putnik je izazvao debatu na internetu nakon što je priznao da mu je omiljeno mesto u avionu, verovali ili ne, srednje sedište, koje većina putnika smatra najmanje poželjnim.
Karneval u Riju 2026 počeo je 13. februara i trajaće sve do 21. februara. Veliku pažnju na ovom spektaklu nedavno je privukla i jedna devojka iz Hrvatske.
Jedna devojka odmah je blokirala muškarca na dejting aplikaciji "Hinge" nakon što joj je uputio bizaran "kompliment". U nastavku teksta pogledajte koji, pa procenite sami...
Iako ju je javnost donedavno povezivala s velikim turnirima u Australiji, početkom 2026. postala je viralna tema nakon javljanja uživo sa Zimskih olimpijskih igara u Italiji.
U 2017, u Srbiji je bio samo jedan par orlova krstaša, a već prošle godine je zabeleženo 19 parova koji se gnezde, od kojih je 10 uspešno odgajilo mladunce.
Dva meseca nakon što je pronađen mrtav u svom stanu u Njujorku, objavljen je zvanični uzrok smrti američkog glumca Pitera Grina, najpoznatijeg po ulogama u filmovima "Petparačke priče" i "Maska".
Mali majmun rase makaki iz zoološkog vrta u Japanu postao je internet fenomen nakon što je snimljen kako nosi plišanu igračku sa kojom se zbližio, izazvavši oduševljenje i saosećanje širom sveta.
Sezona virusa je u toku, a među njima su i ovčije boginje. Koliko se brzo prenose, koji je period inkubacije i može li doći do ozbiljnijih komplikacija?
Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je nova studija američkog univerziteta Emori.
-orig-orig.png)
