Zanimljive činjenice o toalet-papiru: Većina ljudi ga ne koristi

Pre pojave toalet-papira ljudi su koristili razne stvari kako bi održavali higijenu. Uglavnom se radilo o lišću, travi, paprati, kukuruznim klipovima, kukuruzu, kori voća, školjkama, kamenju, pesku, snegu i vodi.

Kroz istoriju, a pre pojave toalet-papira, bogataši su želeli nešto finije za svoju kožu, pa su nakon odlaska u toalet koristili vunu, čipku ili konoplju. Bogati Rimljani brisali su se sunđerom pričvršćenim na štap koji su držali u kanti slane vode. Na kraju bi međunožje osvežili ružinom vodicom.

Grcima je najdraža bila glina, školjke, a ponekad su koristili i kokosove ljuske. Imućni Evropljani su praktikovali da stavljaju ruke u luksuzne fontane pune tople vode. Eskimima su sneg i mahovina bili najpraktičniji, Vikinzima vuna, a Amerikancima klipovi kukuruza.

Više od 70 odsto ljudi na svetu uopšte ne koristi toalet-papir. Ako preračunamo taj broj u broj svetske populacije, ispada da ga ne upotrebljava više od pet milijardi ljudi. Mnogi bi želeli da ga kupe, ali nažalost to ne mogu da priušte. Mnogi i danas koriste lišće ili vodu.

Činjenice o toalet-papiru

• Prvi toalet-papir u rolni patentiran je u Americi 1891. godine. Smislio ga je Set Viler.
• Prosečan čovek za jednu nuždu potroši osam do devet listića, ali ako njime brišu nos, skidaju šminku, čiste ogledala i ostalo, taj broj se penje na 57 listića dnevno.
• Prosečan čovek godišnje iskoristi sto rolni, što je oko 20.000 listića.
• Da bi se osiguralo dovoljno toalet-papira za jednog čoveka tokom celog njegovog života, potrebno je poseći 384 stabala drveća.
• Dnevno se u svetu proizvede više od 83 miliona rolni toalet-papira.
• Tehnologija je toliko napredovala da neke kompanije posebnim mašinama pretvaraju iskorišćeni fotokopirni papir u toalet-papir za zaposlene.