Stradivarijusove violine - mit, brend ili kvalitet?

Majstor Stradivari je tokom života zajedno sa saradnicima izradio više od 1.000 violina. Iako ih je do danas ostalo oko 600, ti instrumenti na aukcijama širom sveta još uvek postižu visoke cene zbog vrhunskog kvaliteta po kojem su poznati.

Navodno je tajna njihovog izvanrednog zvuka i otpornosti u klimatskim prilikama u kojima su rasla stabla od kojih su građene. Ali, u kojoj je meri reč o izuzetnom kvalitetnom zvuku instrumenta, a u kojoj je meri posredi samo "brend" zbog čega onaj koji sluša sebi sugeriše da je zvuk poseban jer je u pitanju Stradivarijus, nedavno je pokušala da otkrije grupa američkih muzičara i graditelja violina.

Oni su napravili test "naslepo" u kojem je učestvovala grupa muzičara. Violine su im podeljene u hotelskoj sobi sa prigušenim svetlima. Među njima su bili novi instrumenti, ali i dve Stradivarijusove violine. Muzičarima su na oči stavljeni povezi kako bi organizatori eksperimenta bili sigurni da oni ne vide koji im je instrument u rukama. Jedan od učesnika, violinista Džon Soloninka bio je uveren da će bez problema uspeti da prepozna razliku u zvuku između nove i Stradivarijusove violine, ali prevario se: "Utisak je bio pogrešan", s nevericom je priznao.

Fotot: Wiki/CC - Antonio Stradivari by Edgar Bundy (1893)

Na kraju eksperimenta ustanovljeno je - muzičari nisu sa stopostotnom sigurnošću razlikovali nove od starih instrumenata, a nakon što su zamoljeni da odaberu instrument koji im najbolje zvuči - velika većina ih se odlučila za modernu, "sveže" izrađenu violinu.

Njujork Tajms piše da su znalci eksperiment ocenili kontroverznim. Cenjeni američki violinista Erl Karlis, dugogodišnji član gudačkog kvarteta "Džuliajrd" rekao je kako ga on podseća na pokušaj poređenja Forda i Ferarija na parkiralištu "Volmarta" (robna kuća), pa je eksperiment ponovljen s više kvalitetnijih muzičara i u boljim uslovima: umesto u hotelskoj sobi u koncertnoj dvorani. Ali, rezultati su bili identični.

Džozef Kurtejn koji je organizovao eksperiment tvrdi da je pomalo razočaran i žalostan, jer se i sam bavi izradom violina.

"Veliki deo života posvetio sam nastojanju da se, kada je zvuk u pitanju, približim tim starim instrumentima i sada se pitam: Zašto? Možda kada razbijete mit, shvatite da je deo vas zapravo želeo da veruje u njega." Veruje se da je Antonio Stradivari rođen 1644, mada datum nigde nije zabeležen. Rođen je u Italiji u porodici Alesandra i Ane Stradivari. Moguće je da je između 1666-79. godine bio učenik Nikole Amatija mada postoje činjenice koje upravo to negiraju. U svakom slučaju, 1680. godine se osamostalio i otvorio svoju radionicu na Pjaca San Domeniko u gradu Kremoni (Italija) i ubrzo postaje popularan kao majstor izuzetnih kvaliteta. Počinje da pravi modele u stilu Amatija, ali i da menja lukove, eksperimentiše sa različitim debljinama drveta i lakovima. Njegovi instrumenti se prepoznaju po latinskom natpisu Antonius Stradivarius Cremonensis Faciebat Anno .... (Izradio Antonio Stradivari iz Kremone godine ...).

Najbolje instrumente, po današnjem mišljenju, napravio je između 1698. i 1725. godine, s tim da su najbolji primerci nastali oko 1715. godine, a da je pad kvaliteta primeta posle 1725. godine. Instrumenti signirani posle 1730. su potpisani sa Sotto la Desciplina d'Antonio Stradivari F. in Cremona .... i verovatno su ih napravili njegovi sinovi Omobono i Frančesko. Pretpostavlja se da je Stradivari napravio oko 1.100 violina, viola, gitara i čela. Danas postoji još oko 650 Stradivari instrumenata.

Antonio Stradivari je sahranjen 18. decembra 1737. godine u Bazilici San Domeniko u Kremoni. Crkva je srušena 1868. godine, a ostaci Antonija Stradivarija nisu bili u stanju identifikacije tako da nisu premešteni u novu grobnicu.