Nemačka: kada i da li "odrediti" pol deteta?

Na primer, može se desiti da beba sa muškim Y hromozomom bude žensko ili pak da beba sa dva X hromozoma bude muško. Prilikom ovakvih poremećajima neretko dolazi i do kombinacije testisa i jajnika, kao i klitorisa i penisa.

Dakle, po novom zakonu ukoliko je dete rođeno sa ovakvom vrstom poremećaja, roditelji imaju mogućnost da ne “izaberu” pol deteta odmah po njegovom rođenju.

Međutim, ovo pokreće novo pitanje – kako će se država i škola ponašati prema interpolnoj deci?

Na primer, kako će deca neodređenog pola raditi “muške” ili “ženske” vežbe na času fizičkog vaspitanja? Ili koji toalet će koristiti? Ovi zakoni se nisu promenili, a po mišljenju stručnjaka ni neće.

Istovremeno, rupe u zakonu poput ovih mogu direktno da izlože interpolnu decu diskriminaciji.

Lusi Vit, predsednica Nemačke asocijacije za interpolne ljude je izjavila da je novi zakon dobra odluka.

Asocijacija je otišla i korak dalje i zatražila da se zakonom zabrane operacije kojima lekari i roditelji pokušavaju da “determinišu” pol deteta pre njegove 16. godine.

Ove nepotrebne kozmetičke operacije genitalija novorođenčadi narušavaju pravo na telesni integritet i unakažavaju dete, te se moraju ukinuti, rekla je ona opozivajući se na ljudska prava koja se nalaze u nemačkom ustavu.

O podvrgavanju ovakvim operacijama bi trebalo da odluče interpolne osobe kada postanu svesne sebe i svog “pola”.

Takođe je istakla da su sve osobe neodređenog pola žrtve diskriminacije u detinjstvu.

Seksualna naučnica Herta Rihter-Apelt sa Medicinskog univerziteta iz Hamburg-Ependorfa, tvrdi da nisu sve interpolne osobe bile žrtve diskriminacije u detinjstvu, ali se utoliko slaže sa Vitovom da bi polna operacija trebalo da se odloži dok dete ne uđe u pubertet.

Kada i da li operisati

Suzan Krege je hirug u Maria-Hilfe bolnici, specijalizovana za interpolnu decu, najčešće decu koja su genetski ženskog pola sa kongenitalnom adrenalnom hiperplazijom (CAH).

Krege kaže da bebe operiše samo ukoliko roditelji baš insistiraju, u suprotnom savetuje da se sačeka dok se dete ne razvije. Neke od ovih operacije “utvrđivanja” pola mogu da dovedu do veće mogućnosti za dobijanje raka. Iako pravne grupe za zaštitu prava interpolne dece tvrde da se operacije vrše prerano, dr. Krege ističe da ona i njene kolege na tom polju više ne praktikuju operisanje male dece.

Stoga, ona predlaže da se napišu novi smernice kojima će konkretno biti određen uloga lekara u obavljanju polnih operacija.