Psihologija ljubavi

Kako da definišemo ljubav?

Šta je to ljubav? Da li je to određena stvar ili mnogo toga u jednom? Postoje li više vrsta ljubavi? Da li je ljubav ista u različitim tipovima veza? Čak i davno, od vremena antičke Grčke, ljudi su se borili da otkriju prirodu ljubavi, a pesnici pišu o ljubavi od kada postoji poezija. Psiholozima možda nedostaje elokventnost pesnika ali kroz empirijska istraživanja, može se sistematski da proučiti suština ljubavi. To podrazumeva posmatranje ljudi u različitim situacijama, ispitivanje njihovih životnih iskustava i sastavaljnje upitnika za istraživanje stavova i ponašanja. Na ovaj način, definicije ljubavi su sastavljene ne samo na osnovu ličnog mišljenja već i od naučnih ispitivanja.

Koji se faktori koriste u proučavanju ljubavi?

Da li je ljubav jedinstvena ili je sastavljena od više delova? Jedan način da se istraži struktura ljubavi jeste kroz faktore analize. Ovo je važna statistička tehnika koja pokazuje kako se različiti delovi grupišu zajedno. Istraživači prave upitnike bazirane na seriji stavki, reči ili scenarija povezanih sa ljubavlju. Potom pitaju učesnike da ocene svoje ljubavne veze kroz ove upitnike. Kroz faktore analize, istraživači mogu da identifikuju faktore koji povezuju stavke (ili ih grupišu zajedno).

Postoje li različite vrste ljubavi?

Neki istraživači tvrde da postoji mnogo vrsta ljubavi. Drugi tvrde da postoji jezgro sa funkcijom da voli koje preseca različite vrste odnosa. Na primer, Džon Li je 1977. koristeći faktore analize 1500 stavki povezanih sa ljubavlju, kategorizovao 6 glavnih tipova ljubavi: eros (erotična želja za idealizovanom osobom), ludus (razigrana ljubav, ljubav nalik igri), storge –naklonost ( vezivanje koje se razvija vremenom), manija (opsesivna ljubav, praćena ljubomorom), agape (altruistična ljubav) i pragma (praktična ljubav). U svojoj studiji iz 1984. Robert Šternberg i Suzan Grejsek su identifikovali jedan sveobuhvatni faktor, koji su nazvali međusobnom komunikacijom, deljenjem i podrškom (kasnije uopšteno nazvan intimom).

Šta je trostruka teorija o ljubavi?

Polazeći od prethodnih istraživanja, Robert Šternberg je predložio trostruku teoriju ljubavi 1986. godine. U ovom modelu, svaka ljubav je sastavljena od tri elementa: intime, strasti i posvećenosti. Intima podrazumeva bliskost, pažnju i emocionalnu podršku. Strast se odnosi na stanje emocionalnog i fiziološkog uzbuđenja. To uključuje seksualno uzbuđenje i fizičku privlačnost kao i druge vrste intenzivnih emocionalnih iskustava. Posvećivanje podrazumeva odluku da se posvetite ljubavi prema drugoj osobi i pokušate da održite tu ljubav tokom vremena. Koristeći različite kombinacije ova tri elementa, Šternberg je opisao 8 različitih vrsta ljubavi: ne-ljubav (nizak sadržaj tri elementa),dopadanje (samo visok nivo intimnosti), zaluđenost (samo strast), prazna ljubav (samo posvećivanje), romantična ljubav (intimnost i strast), drugarska ljubav (intimnost i posvećivanje), blesava ljubav (strast i posvećivanje) i savršena ljubav (sadrži sve tri komponente).

Kako se razlikuje ljubav prema ljubavnicima, porodici i prijateljima?

Istraživači misle da su osećaji intimnosti, emotivne povezanosti i bliskosti ključni za sve vrste ljubavi. Ono što može da se razlikuje od veze do veze jeste stepen strasti kao i nivo posvećivanja. Možemo da pretpostavimo da svi tipovi ljubavnih veza imaju visok nivo intimnosti, romantična ljubav bi imala visok nivo strasti, a porodične i dugoročne romantične veze visok nivo posvećivanja. Zapravo, Šternberg i Grejsek su otkrili da intimnost kao deo ljubavi preseca sve vrste odnosa, sa sličnim udelom u porodici, prijateljstvu i romantičnim ljubavima. U studiji koju je 1985. Uradila Kejt Dejvis, supružnici ili ljubavnici se nisu mnogo razlikovali od bliskih prijatelja u dopadanju, ali su se razlikovali u strasti i posvećivanju).

Da li se koncept ljubavi razlikuje u različitim kulturama?

Razlika između kolektivističkih i individualističkih kultura se često spominje u uporednim istraživanjima civilizacija. U kolektivističkim kulturama koje su česte u mnogim azijskim zemljama ličnost svake osobe je usko vezana za društvenu grupu. U individualističkim kulturama, kao što su Sjedinjene Države i Kanada, nezavisnost ličnosti je prioritet. Ljudi iz kolektivističkih kultura očekuju da ljubav raste nakon vremena provedenog u braku. Manji je naglasak na romansi i zaljubljenosti. Umesto toga, naglašene su praktične brige, kao što je potencijalni prihod ili slaganje sa širom porodicom. Nasuprot tome, ljudi iz individualističkih kultura stavljaju naglasak na strastvenu stranu ljubavi kada se radi o odabiru supružnika. Oni se fokusiraju na osećanja uzuđenja i fizičku privlačnost. Koristelći Šternbergovu teoriju ljubavi, Ge Gao je merio ulogu intimnosti, strasti i posvećivanja kod 90 kineskih i 77 američkih parova u studiji 2001 godine. Stepen strasti je bio veći kod američkih parova, ali nivo intimnosti i posvećivanja se nije razlikovao.