Ko je "odgovoran" za šizofreniju

U Srbiji živi ukupno 40.000 pacijenata kod kojih su lekari utvrdili dijagnozu šizofrenije, ali je broj verovatno veći pošto je reč o bolesti koju mnoge porodice, stideći se, kriju i zato ne prijavljuju zdravstvenim ustanovama, istaknuto je na okruglom stolu o toj teškoj duševnoj bolesti, koji je nedavno održan u Beogradu.

Šizofrenija (schizophrenia - ime nastalao od grčke reči 'schizein' koja znači cepanje i 'phren', što znači duša) jeste hronično oboljenje koje se obično javlja tokom adolescencije ili nešto kasnije, u ranim dvadesetim, istakli su na okruglom stolu eksperti za tu bolest.

Kod većine muškaraca bolest se javlja između 16. i 25. godine, dok se kod žena simptomi razvijaju između 23. i 36. godine.

Statistički podaci pokazuju da više od 10 odsto pacijenata pokuša samoubistvo u toku prve godine bolesti, a da je 30 odsto bolesnika bar jednom u životu pokušalo da se ubije.

Šizofrenija utiče na kvalitet života jer smanjuje radnu sposobnost, dovodi do socijalnog povlačenja i žigosanja pacijenata, a česti su istovremeni somatski i psihički poremećaji koji dodatno pogoršavaju stanje pacijenta.

Oboleli su, takođe, često u lošem fizičkom i mentalnom stanju, loše se hrane, previše puše i mnogo piju.

Šizofrenija utiče i na porodicu obolelog, a članovi porodice koji brinu o obolelom često odsustvuju sa posla, pa ga čak i gube, javlja im se osećaj tuge i krivice.

Istovremeno, same porodice kriju da imaju obolele od šizofrenije jer tim pacijentima društvo ne posvećuje dovoljno pažnje i stavlja ih na marginu, odnosno oboleli bivaju otpisani iako postoji mogućnost da se resocijalizuju, završe školu i fakultet, da rade i osnuju porodicu.

Simptomi šizofrenije su halucinacija, sumanutost, poremećaj mišljenja, odbojnost, sumnjičavost, nesposobnost emotivnog doživljaja, emocionalno i socijalno povlačenje, siromaštvo govora, psihomotorna usporenost, depresija, razmišljanje o smrti i samoubistvu, osećaj krivice, anksioznost, dezorganizovane misli...

Pošto se šizofrenija javlja u ranoj mladosti, kritičnom periodu za razvoj ličnosti, veoma je važno da lečenje počne u ranom stadijumu bolesti.

Šizofrenija se, nažalost, ne može izlečiti, ali je moguće držati simptome pod kontrolom, istaknuto je na okruglom stolu.

Prema podacima američke organizacije NAMI (National Alliance for Mentally Ill - Nacionalni savez za duševno bolesne), savremena terapija šizofrenije je prilično uspešna, a svakako uspešnija od lečenja srčanih oboljenja - 60 prema 52 odsto.

Oporavak i tok bolesti zavise od redovnog uzimanja terapije, odnosno, saradnje pacijenta i njegove okoline, pri čemu podaci govore da se kod 75 odsto pacijenata bolest pogoršava u prvih 18 meseci ako odustanu od redovne terapije.

Nažalost, procenjuje se da se samo 25 odsto pacijenata pridržava režima doziranja leka. Čim pacijent prestane da uzima lekove, simptomi se vraćaju.

U Beogradu, najznačajnije ustanove za lečenje su Institut za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", Institut za mentalno zdravlje, Klinika za psihijatriju KBC "Dragiša Mišović" i Klinika za psihijatriju KBC "Zvezdara".

U Beogradu postoje dva kluba za pacijente obolele od šizofrenije - pri Institutu za mentalno zdravlje i Klinici za psihijatriju KBC "Dragiša Mišović".

Ove godine u Beogradu je osnovano Udruženje pacijenata koji pate od duševnih bolesti i članova njihovih porodica pod imenom “Videa”. Cilj je da se obolelima pruži što je moguće jača i delotvornija podrška.

Inostrani naučnici identifikovali su nekoliko genskih promena povezanih sa šizofrenijom. Jedan od važnih faktora rizika je porodična istorija, ali su tu uključene i razne promene gena kao i faktori okoline, navodi se u najnovijem istraživanju.

Naučnici anglo-američke organizacije Međunarodni konzorcijum za šizofreniju (ISC) otkrili su da teški bolesnici imaju neke vrlo retke promene na određenim hromozomima.

Ispitavši 3.000 bolesnih i isto toliko zdravih osoba, stručnjaci ISC-a su otkrili promene na hromozomima 1 (jedan) i 5 (pet), povezanim s rizikom šizofrenije.

"Bude li nam uspelo da otkrijemo tajne genskih promena, moći ćemo da se realno nadamo uspešnijem lečenju, ali i prevenciji", izjavio je "Njujork tajmsu" dr Tomas Inzel, direktor američkog državnog Instituta za mentalno zdravlje.

Aleksandra Milovanović, Tanjug.