Mars se rotira sve brže, naučnici zbunjeni

Slike unutrašnjosti Marsa dale su nam najpreciznija merenja rotacije crvene planete, a rezultati su iznenađujući. Prema podacima sada "penzionisane" sonde InSight, rotacija Marsa se ubrzava za nekoliko milisekundi, skraćujući dužinu marsovskog dana, što je posledica promene ose rotacije za 4 milisekunde svake godine, piše Science Alert. Sve brže se okreće oko svoje ose, pokazalo je istraživanje, a to dovodi do kraćih dana na njemu.

Rezultat dugotrajnih procesa

Razlozi ovih događaja u početku nisu jasni, iako najnovije hipoteze objašnjavaju da je ubrzanje posledica dugotrajnih procesa, kao što su nakupljanje materijala na polarnim ledenim kapama i dinamika jezgra Marsa.

Bruce Banerd, planetarni geofizičar u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon, kaže da se njegovo višedecenijsko učešće u programima za sletanje geofizičke stanice na Mars zaista isplatilo fantastičnim rezultatima merenja koje je InSight poslao nazad. InSight je, bez obzira na programirano trajanje od dve godine, udvostručio svoj život, i trajao je 1.480 zemaljskih dana, odnosno 1.440 marsovskih dana. Za to vreme, njegovi instrumenti su snimili i preneli brojne podatke koji se tiču unutrašnjosti Marsa, njegove seizmičke aktivnosti, veličine i sastava jezgra i trenutne aktivnosti planete.

Promene u frekvenciji radio talasa

Podaci o studiji rotacije došli su do nas iz radio signala sa senzora RISE na Marsu i NASA-ine mreže dubokog svemira na Zemlji. Radio talasi koji su razmenjeni između njih dvojice omogućili su naučnicima da otkriju suptilne promene u radio frekvenciji, što nam je omogućilo da precizno izmerimo rotaciju Marsa. Na osnovu 900 dana radio komunikacije između RISE-a i Zemlje, ustanovljeno je blago ubrzanje Marsa.

Ovo je verovatno povezano sa preraspodelom njegove mase. Na Zemlji je situacija obrnuta. Dugoročne pojave nam govore da se Zemljina rotacija usporava zbog udaljavanja Meseca od Zemlje, koji preraspoređuje masu okeana tako što ih vuče za sobom. Pošto Mars nema okeane, nešto drugo utiče na njegovo ubrzanje.

Podaci RISE nam takođe omogućavaju da precizno izmerimo veličinu jezgra Marsa koristeći kretanje planete oko svoje ose, što se naziva nutacija, a uzrokovano je kretanjem tečnosti. Seizmička merenja pokazuju da je Marsovo jezgro prečnika između 1.780 i 1.830 kilometara, što je iznenađujuće veliko s obzirom na ukupan prečnik planete od 3.390 kilometara. Seizmičke analize ukazuju na gustinu jezgra od 5,9 do 6,3 grama po kubnom centimetru. Podaci su izuzetno bliski podacima dobijenim od RISE-a, koji kaže da je jezgro prečnika 1.835 kilometara i da ima gustinu od 5,9 do 6,3 grama po kubnom centimetru. Nutacija, međutim, sugeriše da gustina nije pravilno raspoređena i da postoje razlike u gustini jezgra, a to će biti ispitano drugi put.

Istorijski eksperiment

Sebastien La Meister, astronom iz Belgijske kraljevske opservatorije, kaže da je ovo istorijski eksperiment u koji je uloženo mnogo truda i energije, a da nas rezultati iznenađuju, a i dalje će nas iznenađivati, jer RISE može otkriti mnogo više o Marsu, piše Telegraf.rs.