Portreti koji bi gotovo mogli da prevare posmatrača

Kada olovku vodi srce, onda nastaju prava umetnička dela. Olovka, gumica, papri i talenat dovoljni su Jeleni Čolić da nastane delo verno originalu. Tome treba dodati i vreme, koje je ova umetnica prestala da meri.

Nalik fotografiji i foto šopu, ovi portreti gotovo bi mogli prevariti posmatrača.

Likovi sa filmskog platna ili iz knjiga omiljeni su junaci njenih crteža. Ona ne odlučuje o tome, već inspiracija koju sluša.

Tako je bilo i na početku, kada je još kao devojčica uzela olovku u ruke.

Međuitm, roditelji su ipak želeli da završi školu od koje će moći da živi, pa je, da bi im udovoljila, završila agromenadžment. A onda se vratila svojoj prvoj ljubavi, uz podršku onih koji su verovali u njen talenat.

Među crtežima je i deka, Jelenin omiljni lik i podrška da ipak završi akademiju, jer iako se, kako kaže od umetnosti ne živi, bez nje ne može biti srećna i ispunjena.