Selo u Srbiji u kome se svi znaju isključivo po nadimcima

U ovom selu najveće muke imao je poštar, koji je morao da upamti nadimke za preko stotinu i šezdeset domaćinstava. Ekipa televizije B92 je posetila Donju Vrbavu i upoznala se s običajima i društvenim zakonima ovog sela.

U selu Donja Vrbava niko se nece odazvati na pravo ime vec na nadimak.

„Nadimci im čuvaju sećanje na pretke“, kaže Radiša Joksić zvani Karlin „Ali to je baš celo selo. Ne verujem da postoji jedna kuća bez nadimka. Taj koji je dobio nadimak na primer u toj familiji, svakoga njegovog unuka, praunuka, čukununuka, kada ga zovneš i pitaš on se odjednom odaziva i seća se tog njihovoga koji je dobio taj nadimak“ kaže Karlin.

Poznat po nadimku Uglješa, nasmejani Svetozar Nenadović kaže da i on sam voli da nekome, u raspravi, nadene nadimak. Svoj nadimak od malena s ponosom nosi.

„Tako me je zvao čiča pokojni. Ja sam bio mali, išao kao cvrkavac. I kaze on ’E kako je mali Uglješa’. Niko me imenom ne zove, sve Uglješa. Neko se naljuti, neko neće, neko hoće kako hoće, a ja na zinat diram čim se ljuti“

Onda mu Vi date nadimak?

„Da. Prozovem ga ja“ sa osmehom kaže Uglješa.

Foto: Screenshot

U muzeju Rudničko – takovskog kraja, saznali smo da su nadimci neprocenjljivo nematerijalno nasleđe sela Donja Vrbava. Nadimci govore o ljudima, njihovim osobinama i porodici. Običaj je da se nadimak daje isključivo muskarcu, glavi porodice, dok žena preuzima nadimak.

O njihovoj tradiciji napisana je knjiga. Navedeno je da je u Donjoj Vrbavi nadimak nadvladao ime, prezime i sve mane i vrline. Nadimci ukazuju i na bliskost među meštanima. Tako održavaju tradiciju, oživljavaju prošlost i vreme kada su bili srećniji.

„Možeš me loncem zvati, ali nemoj me razbiti“, kažu meštani Donje Vrbave I ističu da su ponosni na svoje nadimke. Nadimci im čuvaju sećanje na selo i porodicu.