Skandal iz mrtvačnice: Prodavani delovi ljudskih tela VIDEO

Dugogodišnji upravnik mrtvačnice Sedrik Lodž osuđen je na osam godina zatvora zbog višegodišnje prodaje delova tela doniranih nauci.

Prema presudi, Lodž je od 2018. do 2020. godine uklanjao delove tela sa posmrtnih ostataka pre nego što bi oni bili kremirani, a zatim ih slao kupcima širom Sjedinjenih Američkih Država. Na ilegalnom tržištu završavali su mozgovi, ruke, pa čak i ljudska lica. Njegova supruga Deniz, koja mu je pomagala u ovom poslu, osuđena je na nešto više od godinu dana zatvora.

Tužiteljka Alison Martin istakla je da su neki od slučajeva gotovo nezamislivi. U jednom od njih koža preminule osobe iskorišćena je za izradu kožne korice knjige, dok je u drugom slučaju prodato nečije lice, "možda da bi bilo izloženo na polici, a možda za nešto još jezivije".

Kako je navela, "Lodž je delove ljudskih bića tretirao kao dekorativne predmete koje je moguće prodati za nekoliko hiljada dolara".

Lodž je na Harvardu radio skoro trideset godina i važio je za pouzdanog i posvećenog zaposlenog. Iza fasade svakodnevnog rada, međutim, odvijala se skrivena operacija u kojoj su tela donirana u obrazovne i naučne svrhe završavala u rukama kolekcionara i na bizarnoj crnoj berzi.

• Skandal u Britaniji: Direktorka mrtvačnice odnosila tela beba u svoju kuću, ljuljala ih i puštala im crtaće
• Ceo grad mrtvačnica: Evidentirano 773 tela
• Kriterijumi za posao u mrtvačnici izbezumili ljude FOTO/VIDEO

Na sudu u Pensilvaniji, Lodž je priznao krivicu i izrazio kajanje, dok je njegov advokat postupke okarakterisao kao "gnusne i neodbranjive". Nakon što je skandal otkriven 2023. godine, Harvard je na pet meseci obustavio prijem doniranih tela i pokrenuo internu istragu.

Istraga je pokazala da Lodž nije delovao sam. Najmanje šest osoba, među kojima i zaposleni u krematorijumu u Arkanzasu, priznalo je krivicu. Sud je, ipak, odbacio građanske tužbe porodica preminulih protiv Harvarda, uz obrazloženje da sama institucija nije bila direktno umešana u krivična dela.

Slučaj je ozbiljno uzdrmao poverenje javnosti u medicinske i naučne ustanove i otvorio pitanje etičkih granica. Donacija tela nauci, čin koji bi trebalo da doprinese obrazovanju i napretku čovečanstva, u ovom slučaju pretvorena je u mračnu i profitabilnu trgovinu smrću.