Evolucija: Šaka je stvorena za udaranje?

Profesor Dejvid Kerijer sakupljao je i analizirao šake sa umrlih osoba da bi potvrdio teoriju da su stvorene i dizajnirane kao vrsta oružja, a ne kao alati za pomoć ljudima.

Zvanično, nauka smatra da su se dlan i prsti smanjivali, a palac rastao - da bi služili kao alati.

Kerijer, međutim, smatra da je šaka dobila današnji oblik da bismo njom mogli da udarimo protivnika, a da se ne povredimo.

Za potrebe svojih istraživanja, Kerijer i saradnici koristili su devet šaka, koje su oblikovali u poziciju za udaranje, i merili kakva svojstva na kosti imaju udarci različitih intenziteta. Ista merenja ponavljali su sa ispruženim dlanom, opuštenom šakom i šakom spremnom za udarac.

Rezultati su pokazali da su promene nastale evolucijom šaku pretvorile u efikasno oružje.

"Naša istraživanja dokazuju da sa stisnutom šakom ljudi mogu udariti sa 55 odsto snage, a da se ne povrede. To nije slučaj ukoliko udaramo dlanom", pojašnjava Kerijer i ističe da ta sposobnost udarača štiti od povrede.

On istražuje i kosti lica, za koje takođe veruje da su strukturisane da bi mogle podneti udarce.

Naučni krugovi kritikuju istraživanje Kerijera tvrdeći da ono sugeriše da je ljudska vrsta uvek bila nasilna.

"Postoji tamna strana ljudske prirode. Pitanje je samo kako je usmeriti za stvaranje sigurnijeg sveta", odgovara američki naučnik.