Da li nas moralni principi zaglupljuju?

Evo objašnjenja na primeru dva moralna principa:

Ne budi odan.

Pokaži privrženost.

Okej, koja je tačno razlika između ova dva? Ovde se sugeriše da je odanost pogana stvar i da ne treba biti odan, a sa druge strane, privrženost je dobra i treba je forsirati.

Oba pojma opisuju da je vredno pridržavati uvek istog, ne treba ga menjati (zakon, politika, navika, veza, sistem...). Na koji način bismo tačno odredili kako je odanost loša a privrženost dobra?

Budisti bi rekli da je odanost očajnički način dok privrženost nije.

Razlikovanje se pravi u odnosu na želju da nešto ostane nepromenjeno, gde sve što je jača takva želja ona je više očajnička i nije dobra, a ako i želja ostane iste jačine onda je u redu i posmatra se kao privrženost.

Razlikovati možemo i iz čisto subjektivnih pobuda. Kada želimo da nešto ostane nepromenjeno a loše je (tvrdoglavost, inat), i mislimo da će iz toga proizići nešto loše, onda govorimo o odanosti. Ako verujemo da je održavanje nečega ili nekog stanja dobro i da ima dobre posledice (tradicija, vera), onda je to privrženost.

U praksi, odanost i biti privržen imaju sasvim suprotne konotacije. Pošto je odanost loša a privrženost dobra, oba pojma zajedno govore o čoveku koji trpi sam svoje kontradiktornosti – nikad i uvek održavaj stvari istim.

Dakle, u dugoj ste vezi ali u poslednje vreme ne fukcioniše najsjajnije. Razmišljate da li da ostanete ili odete.

Jedan prijatelj vam kaže da odete jer ostajanje samo pokazuje odanost vašoj blistavoj prošlosti, dok drugi kaže da ostanete jer ako ostanete samo dokazujete privrženost.

Oba prijatelja vas savetuju objektivno i to na način koji ima diktiraju objektivni moralni principi. Ako vam još uz ponuđeno rešenje ponude i reč „samo”, onda je situacija mnogo ozbiljnija. Samo u ovom kontekstu je vrlo jaka reč i govori „ignoriši sve ostale mogućnosti”. Tada vaša odluka nema veze sa mišljenjem već se podrazumeva. Mehanički.

Dolazimo do toga da je za određena pitanja idealno rešenje – nemoj biti odan ali pokaži privrženost. Neke ljude zaista muče ova pitanja a ovakav odgovor je isprazan i nema naročitu pouku.

I dok se stvari menjaju oko nas nemoguće je ostati načisto sa politikom koja naređuje da se bude bez odanosti ali privržen. Biceps i triceps su suprotni ali dok jednog uvećavamo, radimo i na drugom. Kako razdvojiti i usvojiti?

Kada životinje pokušavaju da održe idealnu temperaturu tela moraju da menjaju metabolizam i održavaju temperaturu ili da održe metabolizam da bi promenile temeraturu. Koja od ovih opcija je za promenu a koja protiv?

U vezi iz koje su leptirići odleteli možemo ostati i pomiriti se sa niskim nivoom uzbuđenja, ali možemo i promeniti vezu samo da bismo zadovoljili nivo uzbuđenja.

Moralna vrlina privrženosti ili promene je samo racio koji primenjujemo nakon iznesene činjenice.

Kao konzervativac, prvo odluči šta bi uradio pa se okrene onome što ne želi da promeni, bez obzira kakve su posledice i koje promene mogu uslediti, ali on je odlučio šta mora ostati nepromenjeno.

Progresivac će odlučiti šta želi da promeni, ne osvrćući se na prošlost (neće biti odan) i ignorisaće sve ono što ostaje isto. Besmisleno je držati se ovakvih principa.

Oni su podjednako besmisleni kao i principi koji govore „uvek ovo ili ono...“ ili „nikad ne dozvoli...“. Šta treba dozvoliti, šta ne treba? Šta zadržati, šta promeniti, zar to nisu prava pitanja?

Dalje, pitanje šta promeniti a šta zadržati u postojećem stanju je fundamentalno. Život se prilagođava okruženju u kome je prošlost uglavnom najbolji vodič ka budućnosti. Nasuprot mišljenju da je jedino promena konstantna, jedina nepromenljiva ovde je predvidiva mešavina promene i održanja.

A sad, šta se može promeniti, šta treba pokušati promeniti a šta prepustiti promeni?

Ako neko čini nešto izuzetno iritirajuće, imate izbor. Da li da promenite svoje standarde i da ga prihvatite ili da se pridržavate svojih uverenja i promenite njega.

Spokoj prihvatanja nečega nosi sa sobom hrabrost da promenite svoje standarde ili da menjate to nešto, a hrabrost da promenite to nešto nosi sa sobom spokoj prihvatanja svojih uverenja u vezi sa tim.

Čemu odoleti a šta dozvoliti? Kada biti jang a kada biti jin? Kada patiti i odustati a kada odbiti ili se držati nečega? Ne može nijedan morali princip doprineti odlukama koje zahtevaju mnogo više od jednostavne rečenice sa zabranom ili naredbom.

Foto: Gregory Szarkiewicz / FreeDigitalPhotos.net