Sve što (ne)znate o pivu

Ljudi su je probali i otkrili njen neobičan ukus, hranjivost i, naravno, opojnost.

To se dogodilo jako davno, u Mesopotamiji, gde se točio "tečni hleb". Priča o pivu stara je koliko i priča o hlebu. Šta je bilo prvo, pivo ili hleb, još utvrđuju istoričari hrane.

Prvo pivo verovatno se pravilo od pšenice i ječma. Tek 1516. bavarski zakon o čistoći piva naložio je: "Pivo se pravi od ječma, hmelja i vode". Tog se zakona drže Nemci, a ostali vole da dodaju i jeftiniji kukuruz ili pirinač.

Hmelj se dodaje pivu kao začin koji daje ugodnu gorčinu, penu, ali i konzervira razvoj nepoželjnih bakterija, te doprinosi procesu bistrenja.

Pivo gasi žeđ, osvežava, krepi i relaksira. Ono je i jako zdravo. Pozitivan učinak i lekovitost piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena.

U starom Egiptu pivo je kao napitak koji krepi i daje energiju bilo obavezni deo obroka robova - graditelja piramida. Osim za vraćanje snage nakon napornog rada, pivo je tada kao napitak sirotinje zamenjivalo i uglavnom nečistu vodu.

Osim za piće, pivo se koristilo i u kozmetičke svrhe za osvežavanje kože lica i prevenciju kožnih oboljenja.

Pivo sadrži vitamine B-grupe, zatim magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe i cink. Bogato je ugljenim hidratima, proteinima i flavonoidima, ali i antioksidansima. Lekovitost piva potvrđena je i u mnogim savremenim naučnim i kliničkim ispitivanjima.

Pivo, između ostalog, pozitivno utiče na prokrvljenost, cirkulaciju krvi i krvni pritisak, kao i na količinu šećera i vrednost masnoća u krvi. Ima blagotvoran učinak i kada je reč o bolestima mokraćnih organa ili kamena u bubrezima.

Pivo povoljno deluje i na psihu jer potstiče dobro raspoloženje, relaksira, smanjuje napetost, nervozu i stres. Ipak, s obzirom na opasnosti koje donosi preterivanje u alkoholu, ključna reč kod svih saznanja o pozitivnom uticaju piva na zdravlje je "umereno".

Suprotno uvreženom mišljenju - pivo uopšte ne goji jer ne sadrži masnoće. Pivo ima sličnu energetsku vrednost kao mleko i nema nikakvih "skrivenih" sastojaka koji bi podsticali debljanje, posebno nastanak tzv. pivskog stomaka.

Razlog za gomilanje kilograma kod "pivopija" je preterivanje. Takođe, utvrđeno je da su prehrambene navike pivopija manje u skladu s nutricionističkim preporukama nego osoba koje češće piju vino.

Zanimljivo je takođe da je mnogo veća verovatnoća za nastanak "pivskog" stomaka ako se odjednom popije velika količina tog pića nego ako se ono ravnomerno rasporedi tokom sedmice.

Prema podacima jedne studije u kojoj je učestvovalo 57.000 ljudi, osobe koje su pile istu količinu pića, samo ravnomerno raspoređenu tokom nedelje, bile su manje sklone nastanku "pivskog" stomaka.

Najvažnije "pivarske" zemlje su Češka, Nemačka i Belgija. Pivo je, kažu, najprodavanije alkoholno piće na svetu - oko 1.500 miliona hektolitara godišnje.

Evropa i Amerika, iako predstavljaju samo četvrtinu svetske populacije, konzumiraju dve trećine svetske proizvodnje piva, sa prosečnom potrošnjom po glavi stanovnika od 64 odnosno 55 litara godišnje.

Uprkos raširenoj praksi posezanja za hladnim pivom tokom vrelih dana, lekari to ne preporučuju jer alkohol dodatno dehidrira telo. Umereno i odgovorno ispijanje piva će najbolje prijati uz večernja letnja opuštanja, njihov je savet.