Vunderkind iz Ljubovije: Sa 13 godina napravio video-igricu samo uz pomoć tutorijala

Međutim, ovaj trinaestogodišnji osnovac je otišao korak dalje, nije sedeo skrštenih ruku jer je želeo sam da napravi svoju igricu i u tome je, nakon punih mesec dana, uz pomoć tutorijala uspeo.

"Razmišljao sam da li bih mogao i ja nešto slično da uradim i tako sam počeo da učim programiranje. Prve skripte koje sam napisao bile su, za početak, veoma jednostavne, a kasnije sam počeo da širim svoje znanje tražeći odgovore preko interneta. Igrica koju sam napravio trenutno nema ime, to je FPS igra, odnosno igra u prvom licu. Za razvoj ovog dela igre bilo mi je potrebno oko mesec dana ali za to vreme sam dosta naučio i sada, ako bih je kreirao ispočetka, trebalo bi mi oko nedelju dana", kaže Filip.

Ovaj dečak osim za programiranje, talentovan je i za crtanje, ali dileme „šta će biti kad poraste“ ipak nema jer će, kako kaže, ipak biti profesionalni programer, a crtanjem će se baviti iz hobija. Voli realistične crteže a prvo što je nacrtao bio je vuk. I u ovom slučaju koristio je pomoć interneta, pa je brzo i lako svladao sve neophodne tehnike, ali veliku podršku pruža mu i profesor likovne kulture sa kojim dosta vežba.

"Za jedan crtež potrebno mi je od 5 do 6 sati rada, a najviše volim da radim običnim olovkama i drvenim bojicama. Nastavnika Bojana Grujića, on me dosta podržava u tome i naravno moji roditelji. Iako imam puno obaveza, sve postižem, jer programiranjem i crtanjem se bavim iz ljubavi i to me opušta", kaže ovaj dečak iz Ljubovije.

Prema rečima njegovih roditelja, Filip je veoma odgovorno dete, a kad god ima slobodnog vremena koristi ga kako bi im pomogao oko obaveza u domaćinstvu. Odličan je đak, sa svim peticama i veoma uspešan na školskim takmičenjima.

"Postiže dobre rezultate u školi, iz matematike je osvojio prvo mesto na opštinskom takmičenju, iz fizike je osvojio treće mesto na okružnom takmičenju i nažalost zbog epidemije to takmičenje nije nastavljeno dalje", kaže njegova majka Gordana.

Roditelji ovog vunderkinda, kako bi se to danas moderno reklo, nadaju se da će njegov talenat biti prepoznat i da će jednog dana imati priliku da živi i radi u svom mestu ili bar svojoj državi.