Kangal: Pas čuvar namenjen samo odgovornim vlasnicima

Reč je o staroj turskoj rasi o čijem poreklu postoje brojne teorije. Pišući o istoriji rase sajt All About Turkey ih povezuje sa psima koje su Asirci i Vavilonci koristili za zaštitu od divljih životinja. Druga teorija kaže da je prvi predak današnjeg kangala bio u vlasništvu osmanskog sultana Murata IV koji je vladao u 17. veku.
Prema legendi, pas je postao sultanov ljubimac nakon što je u njegovoj palati ubio lava. Vodio ga je u vojne pohode, a tokom jednog od njih u blizini turskog grada Sivasa, pas se izgubio. Pretpostavlja se da se rasa razvila ukrštanjem "izgubljenog psa" s tadašnjim psima iz tog područja i da je tako dobijen pastirski pas za čuvanje stada od predatora poput vukova i medveda.

Postoji još nekoliko teorija, a svima je zajedničko da kangale spominju uglavnom kao pastirske pse, za šta se koriste i danas. Izvan turske, naročito su popularni u Velikoj Britaniji i SAD-u.
Najčešća greška početnika u svetu kangala je da ih nabavljaju zbog izgleda, zanemarujući njihov oštar karakter.

Istu grešku čine i oni koji ih nabavljaju kao čuvare, misleći da je dovoljno psa staviti u dvorište i stvar prepustiti instinktima.

Foto: Thinkstock

Reč je o izuzetno teritorijalnim psima koji, uzimajući o obzir njihovu snagu mogu napraviti mnogo štete, pogotovo drugim psima i životinjama s kojima se susreću u urbanim sredinama.

Preporuka svima koji su početnici u kinologiji je da kangala obavezno upišu u neku školicu za pse.

Pod stručnim vođstvom vlasnik će naučiti kako da pravilno socijalizuje svog psa. Radeći s istim neće imati nikakvih problema, jer je to rasa koja vekovima živi uz ljude i životinje.
U suprotnom, mnoge stvari mogu krenuti u neželjenom smeru. Nažalost, kangali su tokom 20. veka prečesto dolazili u pogrešne ruke tako da se danas najčešće spominju u negativnom kontekstu.